Protiv Martinovića samo disciplinske mere i tužba

Povodom slučaja narodnog poslanika i funkcionera SNS Aleksandra Martinovića, protiv koga je podneta pritužba zbog diskriminacije LGBT osoba poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković, a koja je zatim obustavila postupak jer ga štiti poslanički imunitet, naši sagovornici ukazuju da imunitet štiti narodne poslanike, ali da to ne znači da mogu da šire govor mržnje i diskriminaciju.

Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Union u Beogradu, objašnjava za Danas da skupštinski Poslovnik zabranjuje govor mržnje, psovanje ili vređanje. Zbog toga, navodi naš sagovornik, predsednica Skupštine ili administrativni odbor mogu da izreknu disciplinsku odgovornost poslaniku koji je prekršio Poslovnik Narodne skupštine. Bogosavljević ukazuje i na opciju podnošenja tužbe sudovima. U tom slučaju, naglašava naš sagovornik, sud bi mogao da pozove na izuzeće poslaničkog imuniteta.

I Goran Miletić iz Civil Rights Defenders-a ukazuje za Danas da je jedna od opcija podnošenje tužbe sudovima. On ističe da je teško postaviti jasnu liniju kada je reč o poslaničkom imunitetu. Kako objašnjava, imunitet poslanicima dozvoljava da iznose svoje mišljenje pred skupštinskom govornicom, ali to ne znači da mogu da šire govor mržnje i diskriminaciju, kao što je to bilo u slučaju poslanika SNS.

– Martinović je izjavio da se on nije izričito pozvao na poslanički imunitet u izjašnjenju poverenici. Mislim da ga je sramota pred javnošću, pa je zato rekao da je obustavljanje postupka protiv njega tumačenje poverenice. On je, takođe, rekao da nema ništa protiv da se postupak nastavi, a svi znamo da to nije moguće – navodi Miletić.

Podsetimo, iako je Martinović za naš list rekao da se nije pozvao na poslanički imunitet, već da je odluku o obustavljanju postupka donela poverenica Janković, on je u svom izjašnjenju, u koje je Danas imao uvid, ipak naveo član 103 Ustava Srbije, prema kome „narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije“. On je tokom skupštinske rasprave o izboru nove poverenice rekao da „iako LGBT osobe treba da imaju sva zakonom predviđena prava, on kao otac ne može da razume potrebu za javnim prikazivanjem drugačije seksualne orijentacije na Paradi ponosa, kao i da ta manifestacija provocira ljude koji su drugačijih ubeđenja i protiv je moralnih normi koje postoje u društvu i da ono što ne zabranjuje zakon zabranjuje stid“.

Nakon njegove izjave, nekoliko NVO i pojedinaca podneli su pritužbu Jankovićevoj u kojoj se, između ostalog, navodi da je Martinović pokazao nerazumevanje za ljudska prava i ignorantski odnos prema jednoj od najugroženijih manjina u društvu, te izneo uznemirujuće i ponižavajuće stavove kojima vređa dostojanstvo osoba istopolne seksualne orijentacije. Poverenica je, ipak, obustavila postupak zbog pozivanja Martinovića na imunitet.

Jovanka Todorović iz Organizacije za lezbejska ljudska prava – Labris i Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom, ističu za Danas da poslanički imunitet ne bi trebalo da štiti poslanike od diskriminatornih stavova koje iznose u parlamentu, odnosno ne bi trebalo da im omogući da nejednako tretiraju građane čiji su predstavnici.

Član 103 Ustava Srbije

Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine. Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine. U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak. Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne isključuje pravo Narodne skupštine da uspostavi imunitet.