Protiv plana Merkelove 11 država

Samit Evropske unije, koji će 8. i 9. marta biti održan u Briselu, proteći će u senci sukoba koji je među članicama izbio oko utvrđivanja spiska obavezujućih mera za zaštitu klime. Nemački mediji, pozivajući se na vladine krugove, navode da savezna kancelarka Angela Merkel uprkos protivljenju dela država EU ne odustaje od namere da se utvrde konkretni ciljevi u zaštiti klime čije će ostvarivanje biti obavezno.
Nemački zvaničnici kažu da su se vlade svih zemalja EU načelno saglasile da se preuzme obaveza da se emisija ugljen-dioksida i drugih gasova koji razaraju ozonski omotač do 2020. smanji za 20 odsto u odnosu na 1990. Međutim, još 11 zemalja protivi se nameri Merkelove (koja je u vladi kancelara Helmuta Kola bila ministarka ekologije) da se utvrdi i obaveza da se do 2020. udeo energije iz obnovljivih izvora poveća na 20 odsto proizvodnje.
Obavezujućim merama zaštite klime protive se zemlje koje, kao Francuska, mnogo energije dobijaju iz atomskih elektrana i nove članice EU koje strahuju da će im zbog njih biti usporen privredni razvoj. Merkelova je najavila u jednom novinskom intervjuu da će biti usvojen „akcioni plan o zaštiti klime i energetskoj politici i to tako konkretan kakvog nije bilo u istoriji EU“.
Ona je naglasila da među članicama „postoji temeljna saglasnost da EU (kada je reč o ekologiji) mora da ima ulogu predvodnika u svetu, da bi i od drugih zemalja, kakve su SAD, Kina i Indija, mogla da traži da preuzmu međunarodne obaveze“. U nacrtu izveštaja UN o klimi, koji tek treba da bude objavljen, navodi se da je čovečanstvu ostalo manje od 15 godina da uvođenjem novih tehnologija preduzme mere za sprečavanje klimatske katastrofe.