„Protiv Vučića i Vulina nisu ni podnete krivične prijave“

I juče se pričalo o krivičnim prijavama protiv Vučića, i ministra policije Aleksandra Vulina, koju je podneo poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski, a sve zbog pisanja medija o slučaju Veljka Belivuka.

Prijave bez kvalifikovanja dela, sastavljene od medijskih napisa, koje novinarima nisu ni date na uvid, po svemu sudeći uopšte i nisu krivične prijave u pravnom smislu, smatra sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.

– Čak i pre nego što su podneli te prijave, rekao sam da će to zaviti u nekakvu formu, a zapravo to pozivanje nadležnih institucija da reaguju povodom medijskih tekstova nije nikakva krivična prijava. To što su oni to tako nazvali je predstava za javnost. Krivična prijava ima svoju jasnu formu – šta mora da sadrži, opis krivičnog dela, dokaze… Mi ništa od toga ovde nemamo. Imamo novinske tekstove i apel, i to republičkom tužiocu koji u konkretnom slučaju nije ni nadležan, ističe Majić za Danas.

Prema njegovom mišljenju, nepostojanje krivične prijave u pravnom smislu bi mogao da bude razlog zašto ona nije data novinarima na uvid.

– Ništu tu nije tajno, ako je, kako su rekli, sve već poznato i objavljeno u medijima. Tu bi moglo da bude tajno ako se otkriva nešto novo, pa se zbog eventualnog postupka krije od javnosti, što ovde nije slučaj. Zato ta prijava nije ni data na uvid javnosti, već predstavlja jedan manevar kojim se ponovo unižava već uniženo pravosuđe. Prvo, simuliranje nekakvog postupka, a zatim poruka tužilaštvu „eto, vi ni to ne znate da uradite a da vas mi ne podstaknemo“, ukazuje Majić, dodajući da je isto bilo i u slučaju Jovanjica.

Naš sagovornik naglašava da je pravosudni sistem potpuno zaustavljen, i da niko iz aktuelne vlasti neće biti procesuiran „dok sam ne poželi da neke delove procesuira“.

– To je najopasnije od svega u čemu mi trenutno živimo. Mi nemamo podelu vlasti, već sistem u kojem jedna politička opcija kompletno uzurpira svu vlast u državi, pa tako i pravosudnu, što povremeno manifestuju ovakvim performansima – zaključuje Majić.

Profesor prava Bojan Pajtić kaže za Danas da su Vučić i Vučević „koji su, da zlo bude veće – pravnici“, podnošenjem takozvane krivične prijave (koja to nije, jer da bi neki podnesak ili izjava imali karakter krivične prijave, moraju da sadrže tvrdnju da je neko lice učinilo krivično delo) – direktno urušili pravosudni sistem naše zemlje.

– Nigde na svetu javni funkcioneri ne podnose krivične prijave protiv drugih javnih funkcionera radi utvrđivanja – nevinosti. Umesto da štiti pravni poredak Srbije, predsednik države ga devastira zbog svog dnevnopolitičkog interesa. Ovoj devastaciji kumuje i tužilaštvo, koje ne reaguje ni u aferama kao što su Savamala, Krušik, Jovanjica, koje su direktno povezane sa nosiocima izvršne vlasti. Očigledno u Srbiji danas vlada ona stara Pašićeva maksima: „zakoni su za protivnici“ – navodi Pajtić.

Član Glavnog odbora DS Srđan Milivojević upitao je juče da li će krivična prijava koju je potpredsednik SNS Miloš Vučević predao protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, imati prioritet u odnosu na krivične prijave koje su protiv Vučića podneli lideri opozicionih stranaka.

Na konferenciji za novinare ispred Specijalnog suda, Milivojević je apelovao na sve ljude u tom sudu i u tužilaštvu da uvaže potrebe građana Srbije i da izdrže sve političke pritiske, te rasvetle sve veze organizovanog kriminala i aktuelne vlasti.

On je naglasio da ne postoji nijedna država u svetu u kojoj nosilac javne funkcije podnosi krivičnu prijavu protiv nosioca druge javne funkcije, te da tvrdi da taj protiv koga prijavu podnosi nije počinio nikakvo krivično delo.

– Tim podnošenjem krivičnih prijava, pravosudni sistem Srbije je sveden na nivo rijaliti programa u kome je sve dozvoljeno, istakao je Milivojević.

Kako je dodao, takvo „ruganje pravdi i pravosudnom sistemu“ dolazi od dva diplomirana pravnika „koji su duboko svesni šta čine“, od kojih je jedan i narodni poslanik koji je položio poslaničku zakletvu.

Majić: Sve odluke zavise od republičkog tužioca

Sudija Miodrag Majić navodi da u Srbiji imamo potpunu paralizu tužilačkog sistema, u čijoj osnovi je politička kontrola. „Sistem je tako i ustrojen. Republički tužilac je praktično jedini tužilac u zemlji, svi ostali su neka vrsta njegovih agenata koji postupaju u njegovo ime. On može svaki predmet da im oduzme, dodeli… I onda se, pritiskom na to dugme, lakše vrši kontrola. To je odgovor i na pitanje zašto nema nikakvog angažmana ne samo u ovoj situaciji, već i u brojnim drugim slučajevima – Savamala, Krušik, Jovanjica…“, naglašava Majić.