Protivgradna efikasnost duplo manja nego u EU

Prema studiji koju je uradila Američka organizacija za međunarodni razvoj (USAID), efikasnost protivgradne zaštite u Srbiji je dvostruko manja nego u EU, a protivgradni sistem u našoj zemlji smanjuje učestalost pojave grada svega do 20 odsto.

Milan Prostran, sekretar udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije kaže za Danas da je u našoj zemlji tek 2002. u potpunosti uspostavljena protivgradna zaštita, ali da ona ne funkcioniše iz više razloga.

– Dok je bila stara SFRJ, Vojvodinu i zapadnu Srbiju su štitile rakete ispaljene iz Hrvatske, odnosno Bosne, jer gradonosni oblaci po pravili dolaze sa zapada. Nakon raspada države, veći deo Vojvodine je ostao nebranjen, a nove stanice i potpuna zaštita uspostavljeni su tek 2002. Međutim, ona ne funkcioniše optimalno jer nikada nemamo dovoljan broj raketa kada su najpotrebnije, već uglavnom stignu sa zakašnjenjem jer sistem radarske kontrole kasni sa obaveštenjima. Takođe, ljudi koji ih ispaljuju nisu dovoljno obučeni niti redovno plaćeni za taj posao – navodi Prostran.

Šteta izazvana gradom u Srbiji je ogromna, a prema rečima našeg sagovornika, najveća je bila 2007. i iznosila je oko osam milijardi dinara.

– Da bi zaštita bila optimalna najbolje bi bilo koristiti kombinovani metod koji pored stacioniranih raketa podrazumeva i mobilne, zatim upotrebu mlaznih aviona koji bi leteli iznad gradonosnih oblaka i „zasejavali“ ih, osiguravanje useva i postavljanje gradonosnih mreža, koje bi finansirali sami proizvođači. Srbija je, inače, jedina zemlja u svetu u kojoj protivgradnu zaštitu finansira isključivo država. U mnogim zemljama to čine osiguravajuća društva, a kod nas država subvencioniše osiguranje sa 40 odsto – kaže Prostran. On dodaje da ipak malo poljoprivrednika osigurava svoje useve, ili koristi protivgradne mreže, jer je to skupa investicija, nadajući se „da neće baš njegovu njivu udariti grad“.

– Jednog svog prijatelja sam tri godine ubeđivao da nabavi protivgradne mreže, ali je on uvek govorio da je to skupo. Svake godine mu je grad uništivao voće. Nakon tri godine premišljanja postavio je mreže na svoje voćnjake, i sada izvozi jabuke i breskve u Rusiju – navodi Prostran. On dodaje da je to investicija koja se u prvih nekoliko godina ne isplati, ali da je najbolje rešenje na duže staze.

Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije kaže za naš list da je sistem protivgradne zaštite od pre dve nedelje iz nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda prešao u nadležnost Sektora, a da je stanje koje je zatekao na terenu poražavajuće.

– Šta da vam kažem, ako smo po lanserskoj stanici umesto 12, koliko je potrebno, zatekli po četiri rakete. Hitno smo nabavili još 3.000 raketa, a naručili smo i dodatnih 15.000. Prioritet nam je da reorganizujemo službu, uposlimo za početak još 60 strelaca, trenutno ih ima 3.000, a od sledeće godine radićemo na aktivnijem uključenju lokalne samouprave u protivgradnoj zaštiti – ističe Marić.

Protivgradna sezona kod nas traje od 15. aprila do 15. oktobra. Za to vreme u proseku se potroši oko 15.000 raketa. Učestalost pojave grada u Srbiji je između 30 i 60 dana, posebno u maju i junu. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je osigurano manje od 10 odsto ukupnih obradivih površina. Sistem gradonosnih raketa danas pretežno koriste Kina, i bivše zemlje SSSR, dok se u svetu najviše koriste protivgradne mreže, a poljoprivrednici osiguravaju svoje useve.

Bitna je i solidarnost

Gradonosni oblak po pravilu zahvata i kreće se preko mnogo većih teritorija od onih koje pokrivaju jedinice lokalne samouprave. Potrebno je da se na njih deluje u fazi početnog razvoja. Ispaljivanjem gradonosnih raketa najčešće se ne sprečava padanje grada iznad mesta gde su one ispaljene, već njegovo padanje na teritoriji na koju oblak tek treba da naiđe. Ovaj vid protivgradne zaštite mora se sprovoditi na što većoj teritoriji, tamo gde preovlađuju poljoprivredne kulture i zato je bitna solidarnost nezavisno od državnih, političkih ili administrativnih granica.