Protokolom o saradnji animira se deo glasačkog tela

U pomenutom tekstu se navodi da su udruženja osoba sa invaliditetom potpisala protokol o saradnji sa Srpskom naprednom strankom, te da je u okviru te saradnje iz Ministarstva za rad naloženo upravama ovih organizacija da ispitaju svoje članstvo da li će glasati i za koga. Ovaj savez, koji je jedna od sedam invalidskih organizacija koje su potpisale Protokol sa SNS, ističe da „potpisivanje Protokola o saradnji i prikupljanje kapilarnih glasova, ako to stvarno neko radi, apsolutno nisu ni u kakvoj vezi“.

– Udruženja osoba sa invaliditetom (UOSIB) ponudila su tekst Protokol o saradnji svim političkim partijama učesnicama izbora za Beograd. Izborni štab SNS se prvi oglasio, pa je protokol potpisan 13. februara. Potpisivanje protokola sa SPS-om zakazano je za 23. februar. O tome se razgovaralo i sa izbornim štabom DS, a javljali su se i aktivisti LDP-a. Ostale stranke se nisu odazvale našem pozivu – navodi se u demantiju Saveza, koji potpisuje sekretarka Dilbera Sarajlić.

Kako dalje objašnjava, ovim protokolom se političke partije obavezuju da će glasovima svojih odbornika u gradskog skupštini „sprovoditi mere socijalne politike i druge mere u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom“, kao i „usvojene zakone, propise, strategije“, da će „obezbediti aktivnu konsultativnu ulogu legitimno izabranih predstavnika UOSIB“ te podržati predlog za izradu i usvajanje Zakona o udruženjima osoba sa invaliditetom.

Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom, kako se dalje obrazlaže u demantiju, počela je sa tom praksom pre više od deset godina i potpisivala je ovakav dokument sa svim relevantnim političkim strankama. Tako je na prošlim izborima potpisan protokol sa SPS-om, kao i sa DS-om, dok je gospodin Dragiša Drobnjak, pravnik i član Saveza slepih, i jedan od sagovornika u tekstu na koji se reaguje, „bio aktivan učesnik pregovora o potpisivanju protokola sa SPS-om pre četiri godine“.

Svojim reagovanjem, uz koji je poslat i primerak Protokola, Savez samo potvrđuje pisanje Danasa da je takav dokument potpisan sa SNS, i dodaje da će to isto učiniti SPS, jer se tako političke stranke „obavezuju da rade u interesu osoba sa invaliditetom“. Ostalo je nejasno, međutim, zbog čega je uopšte potreban protokol da bi vlast činila ono što po zakonu i mora i ono na šta osobe sa invaliditetom imaju pravo.

Katarina Golubović iz JUKOM-a kaže za Danas da su protokoli i memorandumi o saradnji dokumenti kojima dve strane iskazuju spremnost da preduzmu konkretne korake, ali uz mogućnost da u svakom trenutku odustanu od saradnje, „bez ikakvih posledica“. Kako objašnjava, NVO zaključuju memorandume o saradnji da bi se ustanovili jasni mehanizmi radi postizanja konkretnog cilja.

– Kada nema konkretnog cilja i zadataka protokola, već se obavezivanje jedne strane svodi na listanje nadležnosti gradske vlasti, dok se druga strana obavezuje da objavi informaciju o tome da je protokol potpisan, možemo slobodno pravnički reći da je reč o „simulovanom“ memorandumu ili protokolu koji ima potpuno drugi cilj – animiranje određenog dela glasačkog tela – kaže Golubović.

Iako je Savez za cerebralnu i dečiju paralizu u demantiju negirao da se u okviru protokolarne saradnje u udruženjima prikupljaju podaci o tome kako će članstvo glasati, u Gradskoj organizaciji slepih su nam upravo to potvrdili. Kako su nam rekli, „u cilju bolje saradnje“ naloženo im je da „neobavezno“ ispitaju članstvo kako će ko da glasa. Ova inicijativa je potekla, kako je izjavila Nevena Jovanović iz Fondacije Fibi, direktno od Biljane Barošević, pomoćnice ministra za rad i socijalna pitanja Zorana Đorđevića. Pokušali smo ove navode da proverimo u Ministarstvu, a potom i da stupimo u kontakt sa Barošević, ali na pitanja prosleđena mejlom kao ni na SMS poruke i telefonske pozive niko nije odgovorio.

Protivzakonite radnje

Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA posmatračke misije, podseća da je pravo svakog građanina da odluči kome će dati svoj glas na izborima. „Kada je neko potkupljen, prisiljen ili na drugi način prinuđen da glasa suprotno svojim uverenjima, onda ne možemo govoriti o slobodnom izbornom pravu koje je garantovano Ustavom, već o protivzakonitim radnjama. Svako davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem je krivično delo koje je regulisano Krivičnim zakonikom“, kaže za Danas Dimitrijević. On dodaje da ovakvi navodi, posebno u slučaju gerontodomaćica, o čemu smo ovih dana takođe pisali, mogu ukazivati i na pritisak na zaposlene. „Ovaj slučaj bi se mogao smatrati i diskriminacijom sa aspekta Zakona o radu jer ako se ‘sugeriše’ zaposlenima da ukoliko prikupe sigurne glasove mogu da očekuju „nagradu“, to onda stavlja u nepovoljan položaj one koji to ne učine.“