„Provansa sa boljim pivom“: Razglednica iz Tirane i albanskog mesta Korča

S druge strane, ima onih gradova u koje vas put naprosto nanese, kada vam – uz sav posao, sastanke, upijanje utisaka i uronjenost u delimično novu, a na toliko nivoa i načina ipak dobro poznatu sredinu – život i okolnosti daju šansu da se, na samo jedan dan, sklonite iz buke i vreve prestonice.

Tako se vaš putopisac, tokom zanimljivog i sadržajnog višenedeljnog poslovnog boravka u Tirani, našao suočen sa mogućnošću da se pridruži dugogodišnjem albanskom prijatelju iz prestonice, koji ima samo nekoliko sati obaveza na jugoistoku zemlje. Zar da pustim čoveka da skoro trosatni put provede sam, lišavajući sebe privilegije da u novom gradu imam iskusnog vodiča? Pored toga, u izgledu je i opuštajuća pauza na Ohridskom jezeru, i to na onoj njegovoj strani koju sam, kao dečak na školskoj ekskurziji u jednoj drugoj, većoj zemlji i boljem, sretnijem vremenu, mogao samo da gledam iz daljine, zamišljajući kako to žive ljudi sa druge strane gde je noću tako malo svetala.

„Da, Bernard, naravno, idemo u Korču. Ne, tvoj drug iz grada treba da ide okolo sa mnom, ma pusti ‘ovu situaciju i aktuelne političke tenzije’, moram sām malo da osmotrim okolo.“ I tako je počeo najlepši dan tokom celog boravka u Albaniji ove rane i neuobičajeno tople jeseni.

Putnik iz Srbije – posebno ako je razmažen rastućom i sve kvalitetnijom ponudom domaćih, uglavnom zanatskih piva – ponekad ima opravdano očekivanje da, u velikom gradu u kome se zatekao poslom na nekoliko nedelja, proba šta se od njih nudi u lokalnim kafićima i restoranima.

Tirana zaista nudi veoma mnogo u gastronomskom smislu, od sjajne ribe i drugih morskih plodova, preko raznovrsnih salata, do odlično pripremljenih mesnih jela, sve to u raznim cenovnim kategorijama, sa gotovo uvek sjajnom uslugom i uz, po pravilu, nešto niže cene nego što je to slučaj u Beogradu.

Međutim, ako nešto nedostaje, to je ponuda kvalitetnih domaćih točenih piva. Međutim, isti zaključak ne važi za grad Korča, u kome je fabrika piva koja se, uglavnom flaširano, prodaje u celoj zemlji. Tako je, dakle, od celokupne kulturne ponude i raznovrsnih istorijskih spomenika ovog grada, među mnogim „things-to-see“ i „places-to-visit“ vaš putopisac prvo odabrao da dan završi kasnim ručkom u restoranu uz fabriku piva, gde se, ono, naravno, prodaje točeno, u razumnom i prijateljskom formatu od 0,4 l.

Kada je prvo rešena glavna sporedna stvar, ostalo je sasvim dovoljno vremena da se otkrije grad. Korča je vanvremensko, magično mesto, sa centrom grada popločanim kaldrmom, nekoliko izuzetno lepih pravoslavnih crkava, bar četiri muzeja koja vredi posetiti (srednjovekovne i orijentalne umetnosti, arheološkim i muzejom Gjon Mili, koja sadrži bogatu i lepo prezentovanu zbirku radova ovog velikog fotografa), veoma ukusno uređenim centralnim gradskim parkom i šetalištem, sa, teško objašnjivim, ali nesumnjivo prisutnim duhom francuske regije Provansa. Da, baš ta Provansa. Sa bitnom razlikom u tome što je u Korči bolje pivo.