Provera i korišćenje više izvora informacija – polazne tačke medijske pismenosti

Provera informacija

Prema Nedeljkovićevim rečima, medijska pismenost je pre svega jedna životna stvar, sposobnost pronalaženja, razumevanja i vrednovanja neke informacije. Suština medijske pismenosti počiva na proverenim, relevantnim činjenicama i tačnim informacijama. Stoga je provera i korišćenje više izvora informacija jedna od polaznih tačaka medijske pismenosti.

„Najčešće nije dovoljno osloniti se samo na jedan izvor. Primera radi, ukoliko medij izveštava o nečemu što je javno dostupno na sajtu državne institucije, medijska pismenost podrazumeva sposobnost da čovek bude svestan da te podatke treba proveriti“, naveo je docent FPN-a.

Razumevanje i vrednovanje

„Ako primetite da vam jedan isti sagovornik danas priča o ratu u Ukrajini, sutra o isplativosti kredita, zatim, posle nekoliko dana komentariše neko medijsko etničko pitanje, to je prvi signal da nešto nije u redu“, istakao je Nedeljković i takvu situaciju uporedio sa doktorom opšte prakse za koga se sigurno može zaključiti da nam ne može dati tačne informacije o cenama grejanja ili rešenje za kvar na automobilu jer je „nemoguće da jedna osoba bude stručnjak za sve“.

Pored „svestranih stručnjaka“, problem istomišljenika koje neretko vidimo jednako je važan.

„Nemojte birati sagovornika koji će vam ponavljati potpuno identične stvari, ponudite nam širinu, to je takođe bitno pravilo jer je nemoguće da svi imaju identično mišljenje“, objasnio je docent FPN-a kako bi trebalo da izgleda „alarm za nepoverenje“.

Spinovanje, manipulacija i dip-fejk

„Ukoliko pratite samo jedan medij bez ikakvog kritičkog odnosa, u nekom trenutku ste u situaciji da pretrpite štetu. Poenta jeste ne oslanjati se na jedan medij, kao kad bismo išli u samo jednu prodavnicu, tad ne možemo znati da li je negde proizvod bolji ili jeftiniji i verovatno ćemo platiti više u nekom trenutku”, smatra Nedeljković.

Prema njegovim rečima, važno je da mediji ne liče jedni na druge, sa istim naslovnim stranama i konstantno istim ličnostima.

Jedno od pitanja medijske pismenosti jeste i dip-fejk, koji u suštini označava plasiranje lažnih vesti, u poslednje vreme sve češće u obliku videa.

„Postoje programi kojima se sitnim intervencijama dovode u situaciju koja je potpuno drugačija od samog razgovora koji se vodi na određenom videu. Isto tako, mogli smo videti i ratne scene u stranim medijima, montirane tako da izgledaju kao da su u Ukrajini, jer video uz određeni tekst stvara uverljiviju sliku. Onda samo zamislite koliko ima lažnih sadržaja, mogli bismo angažovati celu jednu redakciju da samo proverava informacije”, objasnio je Nedeljković.

Algoritam i plaćeni i neplaćeni mediji

Iako imamo sve više vesti i informacija, zapravo smo sve manje informisani, zbog činjenice da algoritmi sužavaju krug kad su vesti i informacije u pitanju jer favorizuju popularnost u odnosu na relevantnost.

„Mediji u stranim zemljama nisu besplatni. Građani imaju svest da je za blagovremenu i tačnu informaciju neophodno platiti. Shvataju da vredi izbeći posetu većem broju medija u potrazi sa tačnom informacijom“, zaključio je Nedeljković i dodao da je poznato da u Srbiji mediji uglavnom zarađuju od oglašivača i države.

Ovaj tekst, kao i epizoda podkasta realizovani su u okviru projekta „Izbalansiraj svoj unos informacija“. Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.