Prpa: Spomenik Miloševiću za propast Srbije

Uz tvrdnju da je Milošević „ubijen“ u Hagu 11. marta 2006. godine, iz tog udruženja traže i da jedan bulevar u glavnom gradu Srbije ponese njegovo ime.

Istoričarka Branka Prpa, čiji je nevenčani suprug, novinar Slavko Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999. godine u Beogradu, ističe za Danas da je Miloševićeva vladavina bila „katastrofalan period jednog čoveka, koji ne samo što je imao potrebu za tiranskom vlašću, već je bio i nesuvisli političar, koji nije razumevao visoku politiku i kakve će konsekvence to imati na njegovu državu i narod“.

– Ako je to nešto čemu treba dizati spomenik, onda je to spomenik propasti jedne zemlje i jednog naroda – naglašava Prpa, koja je u trenutku ubistva Ćuruvije u Svetogorskoj ulici bila pored njega. Kako ukazuje, na vlasti su trenutno oni koji su deo „Miloševićeve kamarile“, kao i nove političke snage koje su iznedrili.

– Mi se nalazimo u državi u kojoj mesečarimo. I to političke elite svesno rade, manipulativni su i pokvareni. Ušli smo u politički monizam i to je, kao istorijsko iskustvo, potpuno neprihvatljivo. Evo, vidimo da pošto nema opozicije, vladar-vožd je krenuo da se obračunava unutar svojih redova. To je pravilo u jednopartijskim sistemima – objašnjava Prpa, dodajući da je Srbija postala Severna Koreja.

Istoričarka Dubravka Stojanović smatra da je Slobodan Milošević pobednik, jer njegove ideje niko nije doveo ozbiljno u pitanje, i nije diskreditovan kao što bi trebalo da bude.

– Njegova stranka je na vlasti od 2008. godine i njegovi ljudi su na najvažnijim mestima. Tako da ispada cinično da je cela njegova zaostavština vladajuća, a „samo njega nema“. Spomenik bi bio i konačni pečat na poraz ovog društva koje nije izašlo iz Miloševićeve matrice – ukazuje Stojanović.

Edvin Kanka Ćudić, koordinator sarajevskog Udruženja za društvena istraživanja i komunikacije smatra da Beograd ne podiže spomenike onima koji su mnogo više dali za taj grad i Srbiju, ali zato ima inicijativu za spomenik jednom diktatoru.

– Tu se nastavlja ona ista matrica: nas ne samo da ne zanima što su drugi od Miloševića patili, nego nas i ne zanima ni što smo mi propatili od takve politike. Isto kao i sa Dražom Mihailovićem. Nije bitno što su njegove jedinice ubijale Bošnjake ili Hrvate, nego je u potpunosti postalo nebitno što je on ubijao i Srbe koji su bili drugačijeg političkog uvjerenja. Zato je Mihailović sada ono što će i Milošević biti u budućnosti – heroj. U razmaku od 50 godina ništa se iz prošlosti nije naučilo. Da se naučilo, bilo bi ih sram da tako nešto i predlože – ukazuje Ćudić za Danas.

Inače iz Udruženja „Sloboda“ tvrde da se Milošević „svojim istorijskim delom, upisao na onu stranicu srpske istorije na kojoj se nalaze imena najhrabrijih pripadnika našeg naroda, koji su živote ugradili u slobodu Srbije“. Podsetimo, Milošević je umro 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala pred kojim je bio optužen za ratne zločine počinjenim u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

Inicijative i u Novom Sadu, Leskovcu…

Povodom spomenika Slobodanu Miloševiću, na sajtu Udruženja građana „Sloboda“ piše da „već čitavu jednu deceniju građani Srbije svojim predlozima i inicijativama traže od nadležnih vlasti da se bivšem predsedniku Srbije i SRJ oda poštovanje podizanjem spomenika i imenovanjem ulica i trgova njegovom imenom. Navodi se da je i Udruženje građana „Sloboda“ isto učinilo 2018. zvaničnim predlogom Komisiji za spomenike i nazive ulice Grada Beograda. „Samo u 2016 godini su inicijative podnete u Novom Sadu, Beogradu, Leskovcu, Prokuplju i Aleksincu a slično su postupili i građani Crne Gore u Beranama“, navodi se na sajtu Udruženja „Sloboda“.

Šainović: Bez Miloševića Kosovo bi bilo nezavisno i ne bismo imali RS

Beograd – Nikola Šainović, bivši potpredsednik Vlade SRJ, slaže se sa predlogom udruženja „Sloboda“ da Slobodan Milošević dobije spomenik u Beogradu, kao i ulicu.

– Mislim da je vreme u kome je Milošević bio prvi čovek Srbije, od kraja osamdesetih do 2000. bilo izuzetno složeno i istorijski teško. I ono što se retko spominje je u to vreme promena Ustava i uvođenje višestranačja, kao i ustavna konsolidacija Srbije, jer da to tada nije urađeno mi bismo imali nezavisno i Kosovo i Vojvodinu. Takođe, bez odlučujućeg doprinosa Miloševića Dejtonskom sporazumu i Rezoluciji 1244, ne bismo imali Republiku Srpsku, a Kosovo bi bilo nezavisno. Milošević je imao mane, ali ovo su bila strateška pitanja od interesa za srpski narod i on zaslužuje da ima spomenik i ulicu – kaže Šainović za Danas.