Prskanje za dobrodošlicu

Na koloritnoj svečanosti, koju je priredio ambasador Zav Tun u rezidenciji na zemunskoj obali Dunava, okupili su se prijatelji Mjanmara i članovi diplomatskog kora u glavnom gradu Srbije.

Ambasador Tun je pridošle grančicama i cvećem blago poprskao vodom, kao blagoslov da grehovi od prošle godine budu oprani, a um i duh pročišćeni u pripremi za nastupajuću, novu godinu. Potom je objasnio da se Tinđan festival proslavlja poslednja tri dana godine po mjanmarskom kalendaru, što je obično u aprilu prema gregorijanskom računanju vremena.

“Festival vode znači različite stvari za različite ljude. Glavni razlog za proslavu Festivala vode jeste da budu oprana sva zla iz stare i da se na novu godinu gleda sa optimizmom. To je, takođe, vreme da predahnemo od vreline aprila koji je najtopliji mesec u našem delu sveta. U očima, pak, pripadnika mlade generacije Festival vode je velika prilika da se vesele prskajući se međusobno vodom”, naveo je ambasador.

Tanđin ima veliku tradiciju u budizmu i proslavlja se poslednjih 500 godina širom Jugoistočne Azije. Festival obuhvata i razmenu lepih želja između starijih i mlađih, te porodična okupljanja. Festival vode se pretvara u zabavu tokom koje je glavni cilj, čine se, biti što mokriji! Na ulicama gradova i sela u Mjanmaru gotovo niko, sem starijih, ne očekuje da će biti pošteđen kvašenja.

Srećom, ovih dana temperature u Mjanmaru dostižu i 40 stepeni Celzijusa, tako da kvašenje može da bude veoma dobrodošlo i, u svakom slučaju, sušenje ne traje dugo. Naravno, sigurno je da se učesnici proslave nećete osušiti pre nego što opet budu pokvašeni.

U savremenom Mjanmaru Festival vode je najveći među 12 sezonskih festivala tokom godine. Lokalne organizacije, vladina ministarstva i studentska udruženja tokom Tinđana sponzorišu „pandale“, privremene pozornice podignute pored glavnih ulica po gradovima, naročito na mestima gde ima jezera koja nude velike zalihe vode. „Pandali“ su obično opremljeni snažnim šmrkovima iz kojih voda zapljuskuje prolaznike.

Radi zabave, Burmanci se uguraju u džipove, kamionete i automobile, na kojima nekad nema ni vrata. Vozila krstare gradom, „posećujući“ što više „pandala“ sa očiglednom namerom da ljudi u njima budu skroz mokri. Ljudi čak strpljivo stoje u redovima ispred svakog „pandala“, čekajući da dođu na red da budu poprskani vodom.

Na proslavama tokom Tinđana svake godine bude prosuto blizu 300 miliona litara vode.

U ambasadorovoj rezidenciji su bili spremni rekviziti za prskanje gostiju. No, osim jedne kratke demonstracije, “kupanja” nije bilo jer je temperature bila samo 16 stepeni C.

Višednevna proslava je propraćen glasnom muzikom i plesom. Širom petomilionskog Jangona, privredne prestonice Mjanmara, čitava naselja su pretvorena u improvizovane plesne klubove na otvorenom, zajedno sa treštećim ozvučenjima.

Predstava o Mjanmaru kao ozbiljnoj, konzervativnoj zemlji, raspršuje se pred očima stranaca. Sveprožimajući osećaj je da se na festivalu svi odlično provode. Čini se da se ne samo spiraju gresi iz protekle godine, već i problemi i brige svakodnevnog života.

Na beogradskoj svečanosti je ambasador Tun prvi pesmom propratio ples mlade dame iz mjanmarske zajednice. Potom su se uz karaoke čule melodije iz Mjanmara, ali i iz Srbije. Srdačni gosti su poslužili tipična jela, pirinač na buteru sa suvim grožđem, uz karije od piletine i jagnjetine prelivene suženim račićima i, po želji, crnim lukom. Kao desert je služen i krem šerbe od kokosa „šve jun aje“ (bukvalno: Učini zlatno srce hladnim). U pitanju je žele spravljen od sušene morske trave, tapioke i šećera u kokosovom mleku, služen sa istucanim ledom i kriškama hleba.

Mjanmarska hrana je izuzetna. U tipičan burmanski obrok spadaju kuvani pirinač, riba, meso, povrće i supa, a sva jela se istovremeno serviraju.

Burmanci koriste vrhove prstiju za oblikovanje pirinča u male lopte koje se potom mešaju sa različitim jelima. Jela se serviraju sa mnogim začinima – od slatkih do pikantnih – i svako može da oblikuje jela po svom ukusu. Ukusi karija, čilija, vlašca i semenki česti su u mjanmarskoj kuhinji.

U večernjim satima se tokom Tanđana čuju tradicionalne pesme i izvode svečani plesovi. Većina Burmanaca su sledbenici Teravada Budizma u kome se i dalje poštuje religiozna tradicija po kojoj se prvog dana nove godine pere kosa starijih, a ribe puštaju u vodu i ptice u vazduh kao znak zahvalnosti budističkim monasima, kojima se uručuju pokloni, te priređuju obredi i gozbe. „Mladi ljudi se prskaju, ali mi peremo manastire i stupe (grobne humke ili poluloptaste strukture sa budističkim reliktima i mesta za meditaciju)“, komentarisao je jedan Mjanmarac.

Za one koji nisu ljubitelji modernog načina dočeka Nove godine, jedan od starijih običaja su i Tinđan Tanđat, satirične predstave u kojima se ismevaju greške ljudi na vlasti – što je bilo zabranjeno dok vlasti nisu počele da uvode političke reforme 2011. Mesec dana pre početka festivala pisci rade na svojim tekstovima kako bi bili sigurni da će biti duhovitiji od rivalskih, a onda se na takmičenjima biraju najbolji komadi.

Takođe se prikazuju raznobojna plovila na kojima se u većoj meri nego na bučnim „pandalima“ izvode tradicionalna muzika i plesovi. Da niko ne bio ostao bez zabave, grupe tradicionalnih muzičara putuju od mesta do mesta u kamionima živahnih boja kako bi nastupali pred starijim članovima zajednice.

Budina statua

Prema jednom tumačenju, 568. godine pre Hrista Buda je posetio Danjavadi, nekada grad u jugozapadnoj Burmi, i kralju Sandaru Suriji darovao svoju statuu u hramu Mahamuni. Blagoslovena od samog Bude, statua je smatrana svetom. Lokalno stanovništvo je obožavalo statuu i uobičajilo da je prska naparfemisanom vodom. Ostatak vode iz posuda je koristilo za međusobno prskanje iz zabave. Tako je rođen Tinđan.