Prtljag sa 3.984 komada tableta „tramadol“

Pretposlednjeg dana oktobra policijski službenici Policijske stanice u Preševu priveli su Radicu Veljković (49) iz Pirota. Veljkovićeva je predata istražnom sudiji Okružnog suda u Vranju zbog osnovane sumnje da je izvršila krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga. Njoj je istražni sudija odredio pritvor od mesec dana. Policijski službenici na graničnom prelazu „Preševo“, prilikom redovne kontrole, u prtljagu Veljkovićeve pronašli su 3.984 komada tableta „tramadol“.
Predsednik Okružnog suda u Pirotu Sveta Mančić rekao je za naš list da postoji pravnosnažna jedinstvena presuda Okružnog suda od 29. marta 2007, prema kojoj je Veljkovićeva osuđena na osam meseci zatvora zbog krivičnih dela omogućavanja uživanja, neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga.
– Istu presudu potvrdio je i Vrhovni sud Srbije posle njene žalbe – kaže Mančić.
Veljkovićeva je krivično gonjena jer su policijski službenici Policijske uprave u Pirotu kod nje 4. decembra prošle godine pronašli dve tablete „tramadola hidrohlorida“ koje je pokušala da proturi sinu koji je bio u pritvoru. Takođe, 18. jula prošle godine, prilikom pretresa njenog stana, pronađene su tri biljke indijske konoplje, a 25. marta 2005. godine, takođe prilikom pretresa stana, u kuhinjskom aspiratoru pronađena je 901 tableta „tramadola hlorida“.
– Sin Radice Veljković je na izdržavanju zatvorske kazne zbog istovrsnih krivičnih dela. Uvažena je njena molba da joj se zatvorska kazna odloži na šest meseci. Prema Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija ne mogu u isto vreme dva člana uže porodice da budu u zatvoru. Pravne posledice osude na zatvorsku kaznu u trajanju više od 6 meseci znače i da osuđeniku automatski prestaje radni odnos istog dana kada počne izdržavanje zatvorske kazne – kaže sudija Mančić.
Veljkovićeva je profesor srpskog jezika u Srednjoj stručnoj školi u Pirotu. Direktor škole Aleksandar Atanasijević kaže da se Veljkovićeva u utorak 30. oktobra ujutru javila telefonom, obavestivši školu da je na bolovanju i da neće moći da dođe posao.
– O njenom hapšenju saznali smo iz medija. Posle hapšenja nismo se čuli s njom, jer na dva mobilna telefona nije dostupna. Do sada niko nije imao primedaba na njen rad. Redovno je držala nastavu i niko od učenika i roditelja se nije žalio na njen rad. Moraću da se konsultujem sa zvaničnim organima pre donošenja bilo kakve odluke o njenoj daljoj sudbini. Međutim, ona nije dostavila nikakav dokument da je sada na bolovanju – kaže Atanasijević, dodajući da ona u ovoj školi s punim fondom časova radi od 2. septembra 1996. godine.