Nesreće na pružnim prelazima: Problem signalizacije ili bahatosti vozača?

Za početak, treba napomenuti da je signalizacija bila ispravna i uključena, ali na ovom pružnom prelazu nije bilo rampe. Prema podacima Infrastrukture Železnica Srbije, na prugama u Srbiji ima 2.118 putnih prelaza, od kojih je na aktivnim prugama njih oko 1.700. Samo jedna petina ovih prelaza je obezbeđena branicima, polubranicima, poluautomatskim načinom osiguranja ili svetlosnim saobraćajnim znakovima. Ostali prelazi imaju pasivni način osiguranja, obeleženi su saobraćajnim znakovima i „trouglom preglednosti“.

Inženjer saobraćaja i stručnjak za železnički saobraćaj Karlo Polak kaže za Danas da član 100 Zakona o bezbednosti drumskog saobraćaja propisuje da je vozač drumskog vozila uvek u obavezi da propusti voz.

„Saobraćajni znak ‘put sa prvenstvom prolaza,’ zeleno svetlo semafora, ili signalni znak rukom ili palicom od strane ovlašćenog saobraćajnog osoblja mogu da ponište opšta pravila saobraćaja. Međutim, prvo i drugo ne postoje nigde u svetu na prelazima preko pruge, dok se treće primenjuje samo u izuzetnim slučajevima,“ kaže Polak.

On dodaje da u konkretnom slučaju nesreće kod Lazarevca nedostaju informacije o tome da li je svetlosna i zvučna signalizacija najavljivala voz.

„Ukoliko je bilo poznato da ti signali ne funkcionišu, kao ni branici, postavlja se pitanje da li su neispravni uređaji bili adekvatno prekriveni. Takođe, bitno je naglasiti važnost prisustva znaka Andrejin krst, kako bi vozači znali gde je mesto gde treba da stanu i propuste voz,“ objašnjava Polak.

Napominje da je u slučaju kvara uređaja, ukoliko uređaj još nije bio prekriven, od suštinske važnosti da li se mašinovođa potpuno zaustavio voz pred prelazom.

„Ako su uređaji bili neispravni i prekriveni, a znak Andrejin krst je bio jasno postavljen, od ključnog je značaja da li je mašinovođa propisno zvučnim signalom upozorio učesnike drumskog saobraćaja o približavanju voza,“ ističe Polak.

Prema podacima iz 2023. godine, u periodu od godinu i po dana, 11 osoba je na putnim prelazima u Srbiji izgubilo život, a 22 osobe su povređene. Prema nezvaničnim podacima, na koje se poziva portal Vreme, u poslednjih šest godina na pružnim prelazima dogodilo se više od 200 saobraćajnih nezgoda, u kojima je poginulo preko 30 i povređeno preko 150 osoba.

Igor Velić, master inženjer saobraćaja, kaže da u Srbiji postoje dva ključna problema sa pružnim prelazima koji, između ostalog, dovode do sudara vozova i automobila i sličnih nesreća.

„Prvi problem je taj što pružni prelazi, odnosno mesta gde put prelazi preko pruge, nisu adekvatno obeleženi saobraćajnom signalizacijom. Na mnogim prelazima nedostaje svetlosna saobraćajna signalizacija, odnosno onaj trougao koji naizmenično svetli crvenom bojom, kao i branici i polubranici, popularno zvane rampe,“ kaže Velić.

Prema njegovom mišljenju, svi pružni prelazi bi trebalo da imaju signalizaciju koja najavljuje nailazak voza i koja blokira prelaz puta preko pruge.

„To bi prelaze učinilo bezbednim jer pešak, biciklista, niti vozač ne smeju da prelaze kada je prelaz adekvatno obeležen,“ navodi Velić.

Ističe i da se pružni prelazi u Srbiji ne održavaju kako treba, ne vodi se briga o signalizaciji i ona se ne održava.

„Često se ne proverava ni da li je signalizacija ispravna i funkcioniše li kad je potrebno. Imamo slučajeve gde voz prolazi, a rampe su podignute, što vozače dovodi u zabludu. Oni vide podignutu rampu, što im daje signal da voz ne dolazi, pa nastave prelazak, samo da bi ih potom voz udario,“ objašnjava Velić.

Ističe da je ovo jasno odgovornost sistema i onih koji kreiraju saobraćajnu politiku, u ovom slučaju Ministarstva saobraćaja.

„Ministarstvo je odgovorno i za železnicu i za drumski saobraćaj, oni jednostavno ne održavaju te putne prelaze, što vozače dovodi u opasnost,“ kaže Velić.

Drugi problem je to što, kako kaže, čak i kada je prelaz adekvatno obeležen, neki učesnici u saobraćaju to ne žele da poštuju.

„Vozači, pešaci, ili biciklisti često odbijaju da stanu, da se uvere, da pogledaju levo-desno pre prelaska. Ponašaju se bahato prema vlastitom životu i životima drugih,“ priča Velić.

Dakle, imamo odgovornost samih vozača koji ne poštuju signalizaciju tamo gde ona postoji, ali i odgovornost onih koji kreiraju saobraćajnu politiku.

„Oni ne vode računa da svi pružni prelazi budu adekvatno obeleženi, kako je predviđeno pravilnicima o saobraćajnoj signalizaciji,“ ističe Velić.

Dodaje i da bi još jedan, treći faktor, mogao da bude odgovornost Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno saobraćajne policije.

„Da li oni uopšte kontrolišu saobraćaj u zoni prelaska puta preko pruge? Ja, iskreno, ne pamtim kada sam poslednji put video da je policija zaustavila nekoga ko je prešao prugu kada je prelazak bio zabranjen, i da ga je zbog toga sankcionisala. Pitanje je da li policija vrši kontrolu na tim mestima, i u kojoj meri,“ ukazuje Velić.