Prva dama srpske arhitekture

Jelisaveta načić gradila je Beograd, u vreme kada je on bio prestonica Kraljevine Jugoslavije i kada se od turske kasabe pretvarao u moderan evropski grad.

Otvarajući sinoćnju izložbu, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da je Jelisaveta Načić išla daleko ispred svog vremena i da njen buran život, pored knjige, zaslužuje i jedan dobar film.

– Jelisaveta Načić je žena koja je sasvim sigurno od samog početka znala šta želi da bude i šta želi da uradi za svoj grad i za svoju zemlju. Znala je da je Srbima potrebno znanje, pa je projektovala školu Kralj Petar pored Saborne crkve, i znala je da su njenom narodu potrebne bolnice, pa je po njenom nacrtu izgrađena prva bolnica za obolele od tuberkuloze. Želela je da naša prestonica liči na one evropske i neumorno radila u tom pravcu – kazala je Mihajlović.

Jelisaveta Načić rođena je u Beogradu 1878. godine kao trinaesto dete bogatog trgovca Mihajla Načića. Sav svoj miraz potrošila je na školovanje u tadašnjoj Velikoj školi. Završila je arhitekturu u prvoj generaciji arhitekata u Srbiji 1900. godine i bila prva žena zaposlena u javnoj upravi, najpre u Ministarstvu građevina Srbije a zatim u Beogradskoj opštini. Zbog svojih patriotskih ubeđenja, na početku Prvog svetskog rata, proterana je u logor Nežider u Mađarskoj.

Autorka izložbe i knjige o životu i delu jedne od najznačajnijih srpkinja sa početka 20. veka Nataša Marković, kaže da od kad je pre četiri godine saznala za Jelisavetu Načić, misao o njoj ju je neprestano uznemiravala i onda je odlučila da obriše prašinu i paučinu koja je nepravedno prekrila njeno ime.

– Nadam se da će se moja knjiga o Jelisaveti Načić pojaviti na predstojećem sajmu, ukoliko do tada budem pronašla sponzora. Mi žene koje radimo u kulturi nismo naročito bogate, i želim da pred ministarkom Mihajlović kažem da smo marginalizovane. Nadam se da će se njenim večerašnjim dolaskom to promeniti i volela bih da ministarka lobira kako bi neki dobar reditelj o ovoj neverovatnoj ženi napravio odličan film – završila je Marković.

Neke od najznačajnijih građevina Jelisavete Načić su raskošna škola Kralj Petar kraj Saborne crkve, zelene barokne stepenice od ripanjskog kamena preko puta Francuske ambasade, mnoge privatne kuće, prvi kolektivni stanovi na Balkanu kod Bajlonijeve pijace kao i crkva Aleksandra Nevskog. Kao urbanista, bavila se uređenjem Kalemegdana, Terazija a sarađivala je i sa Ivanom Meštrovićem na mnogim njegovim projektima.