Prva dva dana krize Evropska unija bila je nema

Kriza je sada u velikoj meri završena. Uspeli smo da otklonimo najgore opcije. Doneli smo mir, stabilnost i omogućili da se nastavi pregovarački proces – kaže u razgovoru za Danas Borislav Stefanović, šef tima Vlade Srbije u dijalogu sa Prištinom.

Da li je poznat dnevni red za razgovore 5. septembra?

– Razgovaraćemo o temama koje smo dosad otvorili, a nismo ih rešili. To su: katastar, univerzitetske diplome, telekom i carinski pečati, kao najvažnije pitanje. Siguran sam da ćemo imati priliku da 5. septembra rešimo pitanje carinskog pečata, kao i ostale teme. Ovaj privremeni sporazum omogućio je da se stvari zadrže na liniji kakve jesu – Srbi su uspeli da odbrane i svoje domove i državu Srbiju, sačuvali su jedinstvo i imamo najčvršće međunarodne garancije da neće doći do narušavanja ovog dogovora. Rešavanje pitanja carinskog pečata relaksiraće situaciju i dovesti do prometa robe bez bilo kakvog statusnog prejudiciranja. Tenzije će biti manje, a Priština će imati manje manevarskog prostora da preduzima slične korake kao što je bila akcija specijalaca na prelazima Brnjak i Jarinje.

Zašto očekujete da će Priština posle svega što se dogodilo pristati na pečate koji nemaju obeležja samoproglašene kosovske države?

– Nije problem samo u pečatima, nego i u pratećoj carinskoj dokumentaciji, koja mora biti statusno neutralna. Problem nije bio samo u simbolima državnosti Kosova, nego i u odluci Prištine da postavlja rokove pregovaračkom procesu i pregovaračkom timu Beograda, što je nedopustivo. Mi smo znali da se oni pripremaju za neki jednostrani čin, ali nismo znali kad. Da je u julu postignut dogovor o carinskom pečatu, oni bi imali razlog više da urade ovo što su sad uradili.

Potvrdili ste ono što je i predsednik Tadić rekao u Skupštini Srbije – da je državni vrh iz obaveštajnih izvora znao još pre šest meseci da će doći do akcije na severu KiM. Šta je vlast u Beogradu preduzela?

– Važno je da je smo, kada se već ta nevolja dogodila, adekvatno reagovali i detaljno informisali sve međunarodne faktore. To je bilo presudno. Naše prisustvo na terenu kombinovano sa neprekidnim radom državnog vrha na informisanju svih značajnih faktora u međunarodnoj zajednici o neprihvatljivosti ovakvog poteza Prištine, donelo je taktički i strategijski povoljniju situaciju za Srbiju.

Veton Suroi je privremeni sporazum ocenio kao „dogovor o odlaganju oružja do 15. septembra“. Šta će se događati posle 15. septembra?

– Verovatno će stanje biti ostati nepromenjeno, s tim što neće biti problema prometa robe. Imamo situaciju koja odgovara i državi Srbiji i Srbima na severu KiM, plus što ćemo regulisati najnepovoljniju stavku privremenog sporazuma – ograničavanje robe na 3,5 tone. To ćemo rešiti, rešavanjem pitanja carinskog pečata. Međutim, treba reći da ne možemo prihvatiti da se razgovara o ustrojstvu administrativnih prelaza i o tome ko će na njima biti. Ta tema je odvojena od pitanja carinskih pečata i to smo jasno stavili do znanja i Prištini i međunarodnoj zajednici.

Ako se postigne dogovor o carinskom pečatu, kome će ići novac od carine – Prištini ili Beogradu?

– To je jedna od tema koja će se otvoriti kada se bude regulisalo ko će biti na administrativnim prelazima. Ima raznih modaliteta. Za nas ne može biti prihvatljiv takozvani kosovski carinik na tim prelazima, kao što je neprihvatljivo da taj novac koji bi se eventualno prikupljao ide u centralnu kasu u Prištini, odakle bi oni davali nekakve mrvice opštinama na severu KiM. Na severu ne postoje, kako oni nazivaju, paralelne institucije, nego samo institucije države Srbije. One će nastaviti da funkcionišu, jer je to jedan od naših najvažnijih interesa.

U obraćanju na poslednjoj skupštinskoj sednici o KiM, predsednik Srbije govorio je o KiM uglavnom kao o regionalnom problemu. Šta je pregovarački pristup Vlade Srbije – da li kosovski problem rešava kao regionalni ili državni problem?

– I jedno i drugo. Sve što se događa na KiM ima regionalne implikacije po stabilnost i bezbednost. Naš najveći interes je da rešimo problem KiM pre nego što uđemo u EU. Želimo da to uradimo na način koji bi očuvao naše legitimne nacionalne interese. Zato je jako važno da životna pitanja koja rešavamo u Briselu imaju svoju dinamiku i rezultate, čime ćemo pomoći običnim ljudima.

Srpski zvaničnici su više puta zbog akcije kosovskih specijalaca prozvali ambasadora SAD u Prištini Kristofera Dela. Da li je Beograd zvanično tražio od Vašingtona objašnjenje za Delovo ponašanje i kakav je bio odgovor?

– Stav Vašingtona je poznat, ali nije na nama da to komentarišemo. Sve što se desilo je sticaj nesrećnih okolnosti, loših procena i veoma loših saveta. Tokom krize na severu KiM imali smo stalnu komunikaciju sa Vašingtonom, iako su SAD pokušale da težište prebace na EU i Kfor. Sticajem okolnosti general Biler bio je isturen kao pregovarač u ime međunarodne zajednice. Na kraju su kombinacija njihovog razumevanja da je ovo za nas apsolutna crvena linija i svesti o tome gde vodi dalja eskalacija eventualnog nasilja, doveli do toga da svi zajedno uzmemo vazduh i da u septembru uđemo u pregovarački proces. Mi smo kao država dobili pun legitimitet nad KiM, time što smo mi ti koji su pravili sporazum sa Kforom u ime međunarodne zajednice. Time smo potvrdili i svoj suverenitet, a istovremeno smo onemogućili da zaživi plan vlade u Prištini.

General Biler tvrdi da je bio samo posrednik u sporazumu između Beograda i Prištine.

– Sporazum je između nas i međunarodne zajednice, odnosno Kfora kao njenog eksponenta. Prvih nekoliko dana, naročito prva dva dana, na našu žalost, predstavnici EU nisu mogli nigde da se nađu. Ostali su nemi. To je dovelo do toga da, sticajem okolnosti, vodeću ulogu igra Kfor, odnosno NATO. Jasno je ko je u ovoj situaciji imao snagu i mogućnost da dopre do svih važnih centara moći u svetu.

Posle prekida sednice Skupštine četiri opštine na severu KiM, na kojoj se očekivao stav Srba o sporazumu, izjavili ste da to „nije ništa dramatično“. Zbog čega je usledila medijska kampanja u kojoj se iz Beograda danima objašnjava šta se dogodilo u Leposaviću?

– Mediji su pogrešili što su tu sednicu predstavljali kao „Dan D“. Održavanje te sednice tražili su predsednici opština i to bez predstavnika države Srbije. Niko ih nije terao na to.

Ta sednica dogovorena je pre susreta sa predsednikom Tadićem, trebalo je da ima jednu tačku dnevnog reda – rasprava o sporazumu, a vi i ministar Bogdanović bili ste pozvani.

– Jeste. Oni su sami odlučili da naprave sednicu svih skupština opština na kojoj bi se odredili prema primeni sporazuma, a ne o samom sporazumu. Oni nisu ni shvatili da ne treba da odlučuju o sporazumu, nego o primeni – uklanjanju barikada. Oni su to želeli, mi smo ih u tome podržali. Znali smo da postoji mogućnost da određeni stranački elementi dobiju adekvatan signal iz Beograda da tu stvar prebace u okvire stranačkog interesa što se, nažalost, desilo. Ali, to ni u kom slučaju ne znači da je to bio „Dan D“ i da sporazum neće biti primenjen. Građani su svesni, iako znaju da ovo nije najbolji mogući privremeni sporazum i ne sviđa im se odredba o ograničavanju prometa preko 3,5 tone, da ne mogu mimo svoje države, kao što država ne može mimo njih.

Jedna od glavnih zamerki je što je ovim sporazumom na Jarinju i Brnjaku uveden embargo na srpsku robu, koji Priština nije uspela da sprovede do 25. jula i što je uvedena i kontrola alternativnih prelaza sa severu KiM.

– Alternativne prelaze ni sad niko ne kontroliše. Ono sa čime je general Biler došao kod nas, bilo je suprotno od onog što je dan ranije dogovoreno. Radilo se o punoj kontroli alternativnih prelaza i punoj zabrani prometa robe, iz 10 tačaka Prištine. Uspeli smo kroz teške pregovore i konsultacije sa prestonicama u Evropi i Vašingtonom da vratimo to na tri i po tone slobodnog prometa, a preko toga otežano uz humanitarni sertifikat. Dobili smo i tačku koja kaže da će Kfor po potrebi vršiti određene bezbednosne kontrole, ali to neće biti stalnog karaktera, što je u skladu sa Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244. Mi smo građanima na barikadama govorili istinu o svakom detalju pregovora. Ono što je sigurno jeste da vlada u Prištini nije uspela da uvede pun embargo.

Da li se kvalifikacijom predstavnika vlasti da su sednicu u Leposaviću „minirali“ ekstremisti među odbornicima osporava pravo Srbima na KiM da se ne slažu sa sporazumom i državnom politikom?

– Njima niko ne spori pravo da iskažu svoje mišljenje, ali takođe je važno da se očuva jedinstvo među građanima na barikadama i njihovog lokalnog rukovodstva, kao i njihovo jedinstvo sa državom. Građanima treba reći istinu u kakvoj smo zaista situaciji i koje su bile alternative. Niko od tih ljudi koji su prekidali zasedanje skupštine nije bio da im to kaže. To smo radili Bogdanović i ja, pa smo na Rudarima dobili zvižduke, koji su razumljivi i opravdani. Ali, kako su splasle tenzije, tako su počele da isplivavaju stranački interesi, što je štetno i što treba izbeći.

Da li je reagovanjem Srba na severu KiM na sporazum doveden u pitanje autoritet Vas pregovarača, kao i predsednika Tadića?

– Mislim da naša, a ni pozicija države nisu ugrožene, jer ti ljudi tamo znaju da bez svoje države ne mogu i neće da idu mimo nje.

Nisu li ovakve izjave neka vrsta fine manipulacije u kojoj se vlast proglašava za državu, koju čine svi građani, uključujući i one koji negoduju?

– Ako se u kriznoj situaciji krene u pravljenje razlike između vlasti i građana i razlike između vlasti i države, onda se neminovno ulazi u strančarenje i isticanje naših razlika u situaciji dok nam gori KiM. Mi smo toga bili svesni i zbog toga sam prvu noć kad smo došli na barikade rekao: „Ovo je noć u kojoj sve naše razlike nestaju“. Uspeli smo to da očuvamo do ovog poslednjeg zasedanja zajednice skupština opština, gde su naše političke razlike, voljom jedne političke grupacije koja ima velikog uticaja na severu KiM, isplivale. Ali to nije bilo ništa dramatično i neće narušiti jedinstvo, niti će dovesti do bilo kakvih štetnih posledica na terenu.

Koliko priča o kriminalcima na severu KiM, gledano krajnje pragmatično, odgovara i Beogradu i Prištini da disciplinuju neposlušne Srbe?

– Kriminal postoji i severno i južno do Ibra. Jako je štetna teza koja se protura u nekim međunarodnim krugovima da su kriminalci na barikadama. To je uvreda. Ne znamo mi da li tu postoji neka manja grupa ljudi koja ima veze sa kriminalom, jer se niko od nas nije bavio istražnim poslovima. Išli smo da rešimo problem, da budemo sa građanima i smirujemo tenzije. Jasno smo rekli generalu Bileru da je potpuno neprihvatljivo da daju kvalifikacije, kakve je on izneo o Srbima na barikadama u nemačkim medijima. Teze o kriminalcima na barikadama su pogrešne i netačne teze. To su normalni, radni ljudi koji brane svoje domove.

Ovo nisu tehnički pregovori

Da li je ovom krizom otvoreno pitanje severa KiM i da li se ono kao politička i statusna tema može naći i briselskom dijalogu ili će o tome razgovarati na nekom drugom okviru?

– Ovim se potvrđuje da ovo nisu nikakvi tehnički pregovori. Takođe se potvrđuje da za nas ne postoji tabu tema. Naravno, tu je i pitanje tajminga. Ima stvari koje moramo da rešimo što pre, kao što su nestali, pitanja koje se tiču zaštite kulturne i verske baštine, učešća KiM na regionalnim skupovima.

Sever KiM nije na listi beogradskih prioriteta?

– Sve što tišti Srbe na KiM za nas je prioritet. Sever ima svoje, ako može tako da se kaže, izrazite specifičnosti. To ne može da se ignoriše, ali to jeste jedno od najtežih pitanja. Spremni smo da o tome razgovaramo, ali najbolje je da se dogovorimo, pre svega sa EU, kada je najbolje da se to pitanje otvori i koji bi bili najbolji rezultati takvog razgovora.

NATO na čistini

Da li bi Kfor na prelazima mogao da bude samo prelazna faza za dolazak kosovskih carinika?

– Na vladi u Prištini je da pokušava, a na nama je da im ne dozvolimo. To je suština ovog procesa. Ako ponovo pokušaju, reagovanje građana biće brzo i odlučno, a i država Srbija će u tom slučaju reagovati adekvatno, bez pretnje i nasilja.

Zar ključ nije Kfor, kojim komanduje NATO?

– Tačno, ali sad je malo teže spovesti odluku vlade u Prištini. NATO sad nosi punu odgovornost. Kada bi dozvolio instaliranje carinika, bilo bi kao na ledini vidljivo ko je to uradio i to bi izazvalo negativne posledice po njih u međunarodno-pravnom i političkom smislu.

Pregovarači „iz šume“

Kao politički direktor MIP i šef tima za dijalog s Prištinom o tehničkim pitanjima učestvovali ste sada na severu KiM u pregovorima o političko-bezbednosnoj temi. Da li to ugrožava Vašu pregovaračku poziciju u tehničkom dijalogu u Briselu ili otvara mogućnost napredovanja u diplomatskoj karijeri?

– Mislim da je ovo otvaranje puta. Što se tiče dijaloga u Briselu, najbolje je da sačekamo 5. septembar, kada će se na TV videti ko se tamo pojavio da u ime države Srbije pregovara sa privremenim institucijama. Mislim da moja pozicija nije ugrožena. To što radim u MIP ne menja ništa. Nisam izabran da vodim pregovore zato što sam iz ovog Ministarstva, nego verovatno zato što se smatralo da imam neke sklonosti, koje mogu da dovedu do optimalnih ili najboljih mogućih rezultata u pregovaračkom procesu. Mi smo dobili podršku od svih međunarodnih faktora za pribranost i upornost u smirivanju krize na severu KiM. Svi su svesni da Bogdanović i ja nismo bili tamo da bi ta stvar eskalirala i otišla neželjenim pravcem.

Deo Srba tvrdi da ste samo amortizovali njihovo nezadovoljstvo, umesto da branite njihove ineterese.

– Amortizovali smo sva moguća nezadovoljstva i tenzije, ali smo postigli i dogovor koji je, duboko verujem, u interesu Srba na severu KiM, a samim tim i u interesu države. Vrlo je interesantna situacija u kojoj vas neko proglašava ilegalcem, koji mora kroz šumu da ulazi i izlazi na teritoriju KiM, a onda istovremeno pravi sa vama sporazum. Time smo pokazali koliko smo, kako su rekli u Prištini, neprihvatljivi i nepoželjni kao sagovornici.