Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"List Vreme pisao je o problemima sa kojima se suočavala jednostrana privredna struktura Jugoslavije, dok se u Pravdi mogla naći vest o donetoj odluci o otvaranju prve Klasične gimnazije u Beogradu.
Još dok je Carinski rat bio u toku, bilo je očigledno da je privredna struktura Jugoslavije bila zavisna od inostranstva, što je bilo smetnja za podizanje životnog standarda stanovništva.
Kako navodi Vreme, posle rata je bilo neophodno da se veća pažnja posveti industriji i da se nađu načini na koje će se dopuniti pojedine privredne grane.
Čak i pre velike svetske krize moglo se uvideti da je industrijalizacija naše zemlje bila neophodna, pod pritiskom konkurencije od strane država Jugoistočne Evrope, koje su bile izuzetno bogate.
Postojala je velika potreba da se nezaposleno seosko stanovništvo, a sela su u to vreme bila prenaseljena, zaposli u industriji i da se u tome nađe socijalni i ekonomski spas seoskog življa.
Još jedan razlog zbog kog je industrijalizacija bila neophodna jeste razvoj spoljne trgovine. Međunarodno tržište se poremetilo, sve više se sužavalo i održavanje agrarnih proizvoda i njihovih cena je bilo sve teže.
Kod nas se sporo razvijala svest o potrebi za mešovitom privredom. Vodila se agrarna politika, od koje poljoprivrednici nisu imali ništa.
Ali i pored svega toga naša industrija je napredovala i borila se sa svim poteškoćama. Mnoge industrijske grane su dostigle zavidan napredak, a naši industrijalci su pokrenuli pitanje planske industrijalizacije zemlje.
Celokupan tekst možete čitati na sajtu Narodne biblioteke.
U isto vreme, Pravda je donela lepe vesti iz prosvete, ukazujući na to da je ministar doneo odluku da se u Beogradu otvori Klasična gimazija koju do tada prestonica nije imala.
U vreme naglog napretka tehnike, poljoprivrede, podvodnih sredstava, ali i samih ljudi, uvođenje ovakvog noviteta je bilo od velikog značaja za kulturu i obrazovanje zemlje.
Od kada se latinski jezik počeo izučavati i u nižim razredima, i to na lakši način, od tada mu đaci poklanjaju malo pažnje, a gimnazijalci izlaze iz škole sa vrlo malo površnog znanja o tom jeziku.
Učenje gimnazijalskih predmeta se svelo na to da se to obavlja sa vrlo malo ,,muke“, samo da bi se što pre završilo i time se otvorila vrata univerzitetskih studija.
Ali, ozbiljno izučavanje klasičnih jezika i literature apsolutno isključuju bilo kakvu površnost, brzinu i špekulativan rad. Dešifrovati jednu stručnu latinsku rečenicu, prevesti je, urediti logički i stilski, iziskuje ozbiljan đački i umni napor.
Na latinskom jeziku počivaju mnoge istorijske istine, opisi ratnih strategija velikih vođa, dubine filozofskih ideja klasičnih filozofija…
Naša istorija, crkvena umetnost, pa i nauka (Ruđer Bošković) se ne može razumeti bez poznavanja klasičnih jezika, ne može se zamisliti nauka iz tih oblasti.
Beograd je imao veliku potrebu za jednom Klasičnom gimnazijom, u njega su svake godine dolazili đaci iz slovenačkih ili hrvatskih Klasičnih gimnazija, deca oficira i drugih činovnika koji su imali službu u našim pokrajinama.
Ostatak teksta možete čitati na sajtu Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
