Prva optužnica za zločine nad Srbima u Hrvatskoj podignuta pre 20 godina

„Odgovoran za smrt 38 Srba“, general hrvatske vojske Rahim Ademi stigao je juče pre podne u Hag, gde se predao Haškom tribunalu koji ga tereti za zločine počinjene tokom rata u Hrvatskoj, piše dnevni list Danas u svom broju za 26. jul 2001. godine.

U svečanoj uniformi, okićen odlikovanjima, Ademi je, u pratnji supruge Anite i advokata Čede Prodanovića, doleteo iz Zagreba na amsterdamski aerodrom Siphol, gde ga je sačekao automobil holandske policije kojim je odvezen u Pritvorsku jedinicu u Ševeningenu.

Pošto se predao dobrovoljno, Ademi je od Zagreba do Amsterdama putovao bez policijske pratnje.

Kako je tada za Danas izjavila portparol Tužilaštva u Hagu Florans Artman, bilo je planirano da se hrvatski general već istog dana, u popodnevnim časovima, pojavi pred Sudskim većem Međunarodnog krivičnog suda, gde će mu biti pročitana optužnica, a on se izjasniti da li se oseća krivim. Tako je i bilo.

Sudeći po njegovim ranijim izjavama i po kitnjastoj uniformi u kojoj je putovao, odgovor na to pitanje biće negativan, ističe autor teksta.

– Ponosan sam na svoju ulogu u ratu – izjavio je Rahim Ademi na zagrebačkom aerodromu, neposredno pre poletanja.

– Ne bojim se optužbi Haškog suda. Nisam učinio ništa loše i to ću i dokazati. Savest mi je potpuno čista – dodao je on.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Tužilaštvo Haškog tribunala obelodanilo je 25. jula 2001. godine optužnicu koja Ademija tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata tokom akcije hrvatske vojske u Medačkom džepu u septembru 1993. godine.

Već sledećeg dana, u novom broju dnevnog lista Danas, moglo se pročitati o stavu hrvatskog generala na pitanje Haškog tribunala o tome da li oseća krivicu.

Rahim Ademi pojavio se 26. jula po prvi put pred Sudskim većem Međuanrodnog krivičnog suda, kome je predsedavao sudija Rodrigez.

On se izjasnio kao nevin po svim tačkama optužnice koja ga je teretila za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata tokom akcije hrvatske vojske u Medačkom džepu u septembru 1993. godine, kada je ubijeno 88 Srba.

Optužnica je podignuta u maju 2001. godine, a 8. juna potvrdio ju je sudija Fuad Rijad, a narednih dana, zajedno sa nalogom za hapšenje, bila je predata hrvatskim vlastima, potvrdila  je tada za Danas Horans Artman.

Kako piše u optužnici, koju je 21. maja potpisala glavni tužilac Tribunala Karla del Ponte, a 25. jula 2001. godine u podne postavljena na sajt Tribunala, HV je tokom akcije ubila najmanje 38 srpskih civila i dvojicu zarobljenih srpskih vojnika.

Totalno je razoreno niz sela na području Medačkog džepa, južno od Gospića.

Među ubijenima je bilo žena i starijih, a Ademi je optužen kao komandant Zbornog područja Gospić čije su jedinice učestvovale u napadu na prostor Medačkog džepa od 9. do, kako u optužnici stoji, otprilike 17. septembra ‘93. godine.

Ademi je okrivljen i za pljačku imovine srpskih stanovnika Medačkog džepa, kao i za bezobzirno razaranje naselja.

Kako je pisalo u optužnici, sva naselja u području Medačkog džepa potpuno su uništena, tako da su srpski stanovnici ostali bez domova i sredstava za život.

„General Ademi odgovara lično, zato što je planirao, organizovao i naredio ili pomagao u planiranju i izvršenju zločina. Kao komandant odgovoran je zato što zločine nije sprečio i zato što nije kaznio vinovnike“, stajalo je u
optužnici.

U optužnici su podaci o 21 ubijenom civilu i dvojici vojnika.

U opisu zločina navodeno je da ima žrtava koje su prethodno pretučene ili su im sečeni prsti na rukama.

Jedna žena je živa spaljena u svojoj kući.

Većina objekata u selima je uništena paljenjem ili eksplozivom – oko 164 kuće i 148 štala i pomoćnih objekata.

Tužilaštvo je navelo i da su ljudi pljačkani pod nadzorom hrvatskih snaga, te daje sve vredno oteto: lične stvari, pokućstvo, nameštaj, stoka, poljoprivredne mašine i druga oprema.

Imovina koja nije opljačkana je zapaljena ili uništena, bunari su zagađeni.

„Kao rezultat tih rasprostranjenih i sistematskih nezakonitih akata za vreme hrvatske vojne operacije Medački džep je postao potpuno nepodesan za život. Sela su potpuno uništena, čime su srpski stanovnici lišeni svojih domova i sredstava za život“, navodi se u optužnici protiv generala Rahima Ademija.

Ovo je bila prva optužnica Međunarodnog krivičnog suda za zločine nad srpskim stanovnicima Hrvatske.

„Optuženik u uniformi“ naziv je teksta u redovnoj rubrici dnevnog lista Danas „Ličnost Danas“ o Rahimu Ademiju.

„U generalskoj uniformi Hrvatske vojske, ubeđen u svoju nevinost, hrvatski general albanskog porekla Rahim Ademi otputovao je juče redovnom linijom u Hag i stavio se na raspolaganje Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju. Ispratile su ga supruga Anita, kćerke Valentina i Afrodita i advokat Čedo Prodanović. Ministarstvo odbrane Hrvatske dopustilo je Ademiju da odene generalsku uniformu i za prvo pojavljivanje pred sudskim većem, čime je, posredno dalo podršku Ademiju i odgovorilo na mnogobrojne napade da se suđenjem hrvatskim generalima „želi minimizirati i kriminalizirati domovinski rat“.

Prema evidenciji hrvatskih nevladinih organizacija u akciji hrvatske vojske na sela Medačkog džepa, septembra 1993. godine, „ubijeno je ili nestalo 88 ljudi, među kojima najviše civila starijih godišta, dok su do temelja uništena sela Divoselo, Čitluk i Počitelj“.

„Akcijom po sistemu „spržena zemlja“ komandovali su generali Mirko Norac, njegov tadašnji zamenik Rahman Ademi i sadašnji komandant Kosovskog zaštitnog korpusa Agim Čeku. Čeku i Ademi su dugogodišnji saradnici, a zagrebački Večernji list je nedavno pisao i o tome da su zajedno imali komandne dužnosti i u OVK“, piše Danas.

Iako je sam Ademi to demantovao, hrvatska javnost još je spekulisala o tome da li se predao dobrovoljno ili „dobrovoljno“, odnosno da li je na njega izvršen pritisak da to učini. Hrvatski predsednik Stjepan Mesić oslobodio je haškog optuženika dužnosti čuvanja državne i vojne tajne, navodi se u tekstu.

U februaru 2002. godine pušten je na slobodu sa obvezom da ne ometa postupak. Sedam godina kasnije, 30. maja 2008. godine oslobođen je svih optužbi.

Još jedna optužnija – Ante Gotovina

Uporedo sa situacijom Adema Rahmanija, iz Haškog tribunala stizale su informacije o još jednoj, potencijalnoj optužnici.

Kako je za Danas izjavila Horans Artman, Tužilaštvo Tribunala podnelo je 26. jula zahtev da se i druga tajna optužnica, „predata nedavno hrvatskim vlastima“, otpečati.

Taj zahtev, najpre, bilo je potrebno da potpiše nadležni sudija Tribunala.

Kako je Danas tada saznao, planirano je da optužnica bude sutradan otpečaćena, te da se takođe odnosi na zločine u RSK, ali počinjene 1995. godine tokom akcije Oluja.

Na njoj se, prema tadašnjem pisanju hrvatske štampe, nalazilo ime penzionisanog generala Ante Gotovine.

Sledećeg dana, Haški tribunal je potvrdio da je penzionisani hrvatski general Ante Gotovina optužen za zločine protiv čovečnosti nad Srbima tokom operacije „Oluja“.

Portparol Tribunala je izjavio Rojtersu da je glavni tužilac Karla del Ponte odlučila da otvori tajnu optužnicu protiv generala Gotovine koji je u tom momentu bio nedostupan hrvatskim vlastima čitave dve nedelje.

Hrvatski mediji su ranije javili i da je, na osnovu te optužnice, hrvatski MUP u izdao poternicu za generalom Gotovinom.

Hrvatski premijer Ivica Račan izjavio je tom prilikom da on lično, a ni hrvatska Vlada, ne znaju gde se nalazi general Ante Gotovina.

Račan je napomenuo da je slučaj generala Gotovine sada stvar isključivo hrvatske policije i pravosuđa, a ne izvršnih vlasti. On je izrazio nadu da u slučaju da Gotovina ne bude izručen sudu u Hagu, neće uslediti pritisci međunarodne zajednice na Hrvatsku.

Hrvatska vojska je tokom „Oluje“ zauzela delove hrvatske teritorije koju su do tada kontrolisali Srbi i tom prilikom, kako je navedeno u optužnici protiv generala Gotovine, „deportovano je i raseljeno oko 200.000 krajiških Srba“.

Haški tribunal je odlučio da u prvostepenom procesu 15. aprila 2011. godine proglasi krivim Antu Gotovinu kao učesnika udruženog zločinačkog poduhvata.

Prema tadašnjoj odluci, kriv je za dela progona, deportacije, pljačke, razaranja, ubistva, nečovječna dela i okrutno postupanje, a sud ga je oslobodio odgovornosti za prisilno premeštanje.

Ipak, 16. novembra 2012. godine, žalbeno veće ga je oslobodilo krivice.