Prva ročišta ovog meseca

Na osnovu Zakona o rehabilitaciji donetog aprila prošle godine, Okružnom sudu u Pirotu je u 2006. i u prva dva meseca 2007. stiglo 20 zahteva. Ni jedan još nije procesuiran, a prva ročišta se očekuju u martu.
Od 13 podnetih zahteva za rehabilitaciju u 2006. godini devet je sa područja opštine Dimitrovgrad, tri iz pirotske i jedan iz belopalanačke opštine. Od sedam pristiglih zahteva do kraja februara ove godne, šest je iz Dimitrovgrada i jedan iz babušničke opštine.
Sve ove zahteve rešavaće tročlano Veće Okružnog suda u Pirotu na čijem je čelu istražni sudija ovog Suda Branislav Lukić.
– Za procesuiranje, odnosno ročišta pripremaju se četiri zahteva za rehabilitacijui, od kojih za dva ročišta treba da se održe u martu ove godine. Prvi od njih je zahtev za rehabilitaciju osuđenog, a sada pokojnog Radisava Đorđevića iz Bele Palanke, koji je za vreme Drugog svetskog rata bio predsednik ove opštine. Đorđević je presudom Okružnog suda u Pirotu iz 1947. godine osuđen za krivično delo protiv naroda i države, za navodnu saradnju sa okupatorima i za slanje lica na prinudni rad u Borski rudnik. On je prvostepenom presudom osuđen na godinu dana strogog zatvora, ali je Vrhovni sud odluku preinačio na deset meseci strogog zatvora. Uz to konfiskovana mu je imovina, a na godinu dana je izgubio i politička prava. Zahtev za rehabilitaciju podneli su njegovi potomci. Presuda u arhivi ovog Suda ne postoji, kao ni u u Istorijskom arhivu Pirota – kaže Lukić.
– Drugi predmet je zahtev za rehabilitaciju Jovana Kamenovića, zanatlije iz Pirota. Zahtev su podneli njegovi sinovi Milan i Vladimir. Kamenović je presudom Okružnog suda u Pirotu iz 1951. godine osuđen za krivično delo špijunaže na 14 godina strogog zatvora, dve godine gubitka građanskih prava, a konfiskovana mu je i imovina. I ovaj predmet nismo pronašli u arhivi Okružnog suda u Pirotu, a nema ni drugih podataka u Istorijskom arhivu. On je za života pokušavao da obnovi taj krivični postupak i ponovno ispitivanje svih svedoka. Tvrdi se da su svedoci prvo lažno svedočili a da je on dok je bio u istražnom zatvoru bio izložen i fizičkoj torturi. I u ostalim zahtevima reč je o licima koja su hapšena u periodu od 1947. do 1959. godine – kaže sudija Lukić.
Sudija Lukić kaže da se sada preipsituju sudske odluke, ako njih nema onda se preispituje postupak prema određenom licu.
– Preispitujemo da li je taj postupak vođen kako treba, da li je bilo povrede nekih prava lica, i da li je bilo mesta za iziricanje kazne i da li je ona bila adekvatna. Među ovim zahtevima ima i lica koja su živa, mada uglavnom dominiraju zahtevi potomaka lica koja su pokojna. Rad na rešavanju ovih predmeta otežava i činjenica da nema dovoljno podataka. Mali je broj onih koji su uz zahtev podneli i sudsku odluku. Sud je u obavezi da sve podatke pribavi po službenoj dužnosti, ako ih ima – kaže on.