Izgradnja i montaža panoramska žičare-gondole, koja spaja centar Zlatibora sa vrhom Tornika, nedavno je završena. U toku je tehnički pregled i, ako sve bude u redu, uslediće zahtev za dobijanje upotrebne dozvole.
– Očekujemo početak rada gondole oko Nove godine, jer je pri kraju zahtevna procedura, pre početka njenog puštanja u upotrebu, za koju je potrebno vreme – kaže za Danas Milomir Tucović, pomoćnik direktora čajetinskog JP „Gold gondola“ Zlatibor.
On je objasnio da je u toku tehnički prijem, koji je počeo u ponedeljak i da će trajati narednih nekoliko dana.
Taj posao je okupio predstavnike svih učesnika u projektu – investitora, nadzornog odbora, izvođača radova, stručnjaka iz francuske kompanije Pomagalski, koja je isporučila kompletnu opremu, sa predstavnicima kompanije „Šidprojekt“, koja je ovlašćena da obavi tehnički pregled.
– Već su obavljena dva testiranja, jedno bez opterećenja, a drugo sa opterećenjem, kao i merenja istezanja i uplitanja užeta i, za sada, sve je u redu – objašnjava Tucović.
Nakon pregleda dokumentacije, njenog kompletiranja i završetka tehničkog pregleda, uslediće procedura za pribavljanje upotrebne dozvole za gondolu, koju izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Naš sagovornik navodi da su radnici, koji će opsluživati žičaru, prošli obuku i da su položili ispite, te da će licencu za taj rad dobiti za nekoliko dana.
Realizacija najvećeg projekta u istoriji Čajetine ali i, jednog od najvrednijih u srpskom turizmu, simbolično je, uz narodno slavlje, označena 19. avgusta 2015. godine, polaganjem kamena temeljca na Obudojevici.
Međutim, zbog problema između lokalne samouprave i državnih organa oko dobijanja građevinskih dozvola i brojnih birokratskih prepreka, zvanična gradnja, koja se odvijala u fazama, počela je dve godine kasnije i to na poslednjoj stanici na vrhu Tornika, jer je Ministarstvo građevinarstva izdalo dozvolu za tu fazu radova.
Iako su čelnici čajetinske opštine najavljivali završetak još 2018. godine, a potom su, u nekoliko navrata, najavljivali i druge rokove, gradnja je kasnila upravo zbog tih početnih problema.
Da je projekat pri kraju, bilo je jasno letos, 19. avgusta, kada je, i pored otežanih uslova za rad, zbog pandemije virusa korona, gondola i zvanično puštena u probni rad.
Ceo projekat, vredan 13 miliona evra, finansirala je Opština Čajetina iz lokalnog budžeta i kredita, bez finansijske podrške države.
Radove je obavio konzorcijum od četiri domaće kompanije – MPP Jedinstvo Sevojno, Elkoms Beograd, Amiga Kraljevo i Hidromontaža Beograd, uz nadzor predstavnika francuske firme Pomagalski.
Gondola je projektovana kao jednoužna, viseća, razdvojiva žičara, sa kružnim, jednosmernim tokom i sa zatvorenim kabinama.
Prečnik čeličnog užeta je 50 milimetara, a dužina žičare je 8.950 metara, što je čini najdužom žičarom takve vrste na svetu.
Njome se prelazi visinska razlika od 531 metar između početne stanice na Zlatiboru, preko međustanice kod Ribničkog jezera, do krajnjeg odredišta na vrh Tornika.
Ima 36 stubova, 55 visećih kabina sa po deset mesta i može da preveze 600 putnika na sat, uz mogućnost proširenja kapaciteta na 1.000 putnika.
Vožnje tokom cele godine
Planirano je da žičara bude u pogonu tokom cele godine, jer će prevoziti skijaše tokom zime, ali i turiste koji će uživati u panoramskoj vožnji tokom cele godine, one koji žele da posete Ribničko jezero, izletnike, a služiće i kao redovni prevoz za lokalno stanovništvo i vlasnike vikendica.
Minimalni rizici za prirodno okruženje
Uticaj žičare, za koju je rečeno da će se isplatiti za deset godina, na prirodno okruženje je sveden na najmanju moguću meru, na šta ukazuje studije o tome. Napajaće se električnom energijom, a razmatra se mogućnost korišćenja obnovljivih izvora, poput energija sunca i vetra.
Tekst je deo projekta „I gondola i čista voda“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Opštine Čajetina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.