Prve vakcine verovatno će primati dobrovoljci

Takođe, iz ovih istraživanja mi još uvek ne znamo da li osobe koje su primile vakcinu, a koje su ipak obolele, mogu da šire virus, odnosno da li su infektivne, iako se bolest nije manifestovala, kaže u razgovoru za Danas imunološkinja Emina Milošević, docentkinja na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Ona ističe da u pogledu bezbednosti nema bojazni kada se radi o pomenutim vakcinama, ali naglašava da će distribucija Fajzerove vakcine biti izuzetno logistički zahtevna pošto ona mora da se čuva na temperaturi od minus 70 stepeni, što zahteva posebne zamrzivače.

– Modernina vakcina je u tom smislu manje zahtevna pošto se ona čuva na minus 20, što je bliže standardnim logističkim zahtevima, i stoga bi se lakše dopremila i čuvala. Na drugoj strani, Fajzerovoj vakcini su neophodni posebni zamrzivači koje nema svaka ustanova. Ona se doprema na suvom ledu, koji može da se dopunjuje 14 dana, ali nakon toga ona mora da se upotrebi. Postoji kratak rok u kome vakcina treba da stigne do ljudi koji će je primiti i u tom smislu radi se o izuzetnom logističkom izazovu. To, ipak, nije neizvodljivo jer i vakcina protiv ebole isto čuvana na niskim temperaturama, a dopremljena je do područja u Africi i gde nema struje.

* Kako deluju Fajzerova-Biontek i Modernina vakcina a kako Astra Zenekina?

– Prve dve su zasnovane na RNK tehnologiji koja do sada nije primenjivana u pravljenu vakcina. RNK koji mi dobijamo preko vakcine nosi informaciju za sintezu virusnog proteina na koji mi potom pravimo antitela. Na taj način ona imitira prisustvo virusa, tako da ne postoji mogućnost infekcije. S obzirom na način na koji deluju, osoba koja primi ovu vakcinu ima nakon vakcinacije reakcije koje su slične onima koje osećamo kada počinje da nas hvata prehlada. Astra Zenekina vakcina se takođe bazira na informaciji za sintezu proteina virusa na koji pravimo antitela. S tim da se ta informacije nalazi u virusnom nosaču, koji je kod Astra Zeneka vakcine adenovirus šimpanze. Odabran je baš ovaj virus zato što izuzetno mali procenat osoba, oko jedan odsto, ima antitela na njega, pa je samim tim i šansa da vakcina ne izazove željeno dejstvo u populaciji mala.

* Da li očekujete vakcinu protiv korona virusa u Srbiji do kraja ove godine, kao što smo čuli do sada od zvaničnika nekoliko puta?

– Teško da mi možemo da dobijemo neku od vakcina čija se klinička ispitivanja nalaze u trećoj fazi, jer će se sva ta ispitivanja završiti tek pred Novu godinu, pa njih verovatno mi ne možemo dobiti pre proleća. Vakcina koja bi mogla da dođe je ruska ili kineska, ali ove vakcine su u trećoj fazi ispitivanja. Ako bi one došle u Srbiju tako da se i ovde sprovodi faza tri njihovog ispitivanja, važno je da se zna da u tom slučaju mogu vakcinu da prime samo oni koji dobrovoljno pristanu da budu deo kliničkog ispitivanja, imajući pri tome sve potrebne informacije o samoj vakcini. U tom smislu ne mislim da je Srbija ni bolja ni gora od ostalih zemalja koje na svom stanovništvu sprovode treću fazu kliničkog ispitivanja. Samo mora da se zna kako se to radi, tj. ljudi se u takva ispitivanja uključuju dobrovoljno, uz informisani pristanak.

* Zna li se konačno koliko imunitet posle preležanog korona virusa traje i kako se objašnjava to da su se neki ljudi u kratkom periodu dva puta zarazili koronom, o čemu su govorili i lekari u Srbiji?

– Nemamo konačan odgovor na pitanje o trajanju imuniteta na novi korona virus, jer je ovo virus koji znamo veoma kratko. Međutim, logično bi bilo pretpostaviti da će taj imunitet biti sličan imunitetu na druge korona viruse koji nije kraći od godinu dana. Mi takođe znamo za SARS da kod nekih ljudi postoje antitela i posle 17 godina. Što se tiče ponovnog zaražavanja, radi se o retkim pojedinačnim slučajevima i ja bih rekla da su to izuzeci, a ne pravilo. Moramo biti oprezni kada govorimo o ponovnom zaražavanju jer tehnika otkrivanja virusa (sami testovi) može da zakaže pa da se dobiju lažno pozitivni rezultati, npr. ako je korišćen serološki test. Zabuna može da nastane i zato što se imunitet na korona virus vezuje često samo za antitela. Međutim, antitela nisu jedino što nas brani. Postoji i takozvani ćelijski imunitet. Dokazano je da ljudi kod kojih se ne pronađu antitela mogu da imaju ćelijski imunitet koji može da ih odbrani od sledeće infekcije, ističe dr Emina Milošević.

Deca sa astmom u većem riziku

* Da li i dalje stoji tvrdnja da deca imaju blaže simptome i kako korona virus utiče na decu koja već imaju neko oboljenje poput astme?

– Deca razvijaju lakšu kliničku sliku i češće su asiptomatska. Jedno od objašnjenja za to je što su deca često izložena drugim korona virusima koji su izazivači prehlade, pa je moguće da antitela koja su razvili na prethodne korona virusne infekcije imaju protektivnu vrednost i za novi korona virus. U pogledu dece, ali i odraslih koji imaju astmu, zna se da oni imaju sklonost da na viruse reaguju na drugačiji način u odnosu na zdrave ljude, što može da oteža kliničku sliku.

Antigenski testovi – krupno rešeto

* Kako vidite sve veću upotrebu antigenskih testova?

– Slovačka je pokušala da testira sve svoje građane antigenskim testovima, što je potpuno pogrešna strategija. Antigenski testovi nisu dizajnirani za testiranje opšte populacije gde je ipak učestalost pojave virusa mala. U tim situacijama njihova predikativna vrednost je ravna statističkoj grešci. Oni se upotrebljavaju među osobama koje imaju simptome, dakle u situacijama u kojima očekujete da pronađete virus. Naravno, ako imate starački dom u kome se razboli 50 ljudi i hoćete da brzo reagujete, onda je razumno upotrebiti antigenski test koji daje brzo rezultate. PCR testovi su zlatni standard, a antigenski testovi su suviše krupno rešeto i treba biti obazriv u kojim situacijama se koriste. SZO daje jasne smernice o primeni antigenskih testova.