Prvi dani onlajn nastave protekli uz brojne probleme

Najviše primedbi imaju na činjenicu da su u mnogim školama rasporedi časova koji su važili od septembra bukvalno „preslikani“ u virtuelne učionice, pa deca po četiri ili pet sati u kontinuitetu sede za računarima. Nema čak ni malog odmora.

Našoj redakciji se prethodna dva dana javilo više roditelja, negodujući što onlajn časovi traju po 45 minuta i pitaju se zašto su deca obavezna da sve vreme budu uz kompjutere ako sa druge strane ekrana nema „žive“ reči nastavnika.

– Čas traje 45 minuta. Učenici se prijave na platformu, treba da „lajkuju“ ono što nastavnik pošalje, što znači da su prisutni na času. U ponedeljak su od 14 do 18 i 20 su sedeli i čekali šta će nastavnici da pošalju, pošto sa njima nemaju komunikaciju uživo. Za sve to vreme jedino je stiglo obaveštenje za likovno i nastavnica matematike je poslala dva linka da pogledaju i dva zadatka za koje deca nisu bila sigurna da li treba odmah da urade i da joj pošalju – prenosi čitateljka Danasa iskustvo svog sina, učenika petog razreda beogradske osmoletke.

Druga čitateljka ima troje osnovaca, od kojih najmlađe nastavu sluša u školi, a i sama radi od kuće:

– Ukoliko u kući ima više đaka koji prate nastavu onlajn neophodno je više uređaja sa kamerama. Pošto moja deca imaju video vezu sa nastavnicima, to podrazumeva brz internet i da je svako dete izolovano. Takođe podrazumeva da roditelj nadgleda i pomaže deci. Deca imaju nastavu od 13 do 16 sati kada ja intenzivno radim. Pritom ćerka pohađa paralelno i osnovnu muzičku školu, u kojoj koriste dve različite platforme. Violinu ima preko aplikacije Gugl duo, solfeđo i orkestar preko Gugl mita, a u redovnoj školi koriste Majkrosoft tims. Niko nas nije pitao da li imamo telefon ili laptop koji to može da podrži – kaže naša sagovornica.

Primedbe na dužinu virtuelnih časova imaju i nastavnici, jer u nekim školama traju po 30, a u nekim po 45 minuta.

– I sami efekti onlajn nastave su upitni, a naročito ako čas traje 45 i izgleda tako da nastavnik sve vreme priča, a učenici slušaju. Plašim se da preko platformi koje su nam dostupne ne postoje uslovi za dinamičan pristup i časovi se uglavnom koriste da nastavnik predaje, a učenicima već posle 15, 20 minuta popušta koncentracija. Moje mišljenje je da onlajn čas treba da traje pola sata – smatra Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Iako je Ministarstvo prosvete u uputstvu osnovnim školama ostavilo mogućnost svakoj obrazovnoj ustanovi da sama odluči koliko će trajati čas, nakon toga je direktorima stigla poruka iz Školske uprave Beograd, u kojoj se kao moguće rešenje za nedoumice navodi preporuka da čas traje 45 minuta.

Takođe piše da raspored na RTS-u nije potrebno pratiti već da škole rade po svojim ranije utvrđenim rasporedima časova, zbog čega se nastavnici koji su nam ukazali na ovo obaveštenje pitaju čemu onda služe TV časovi. Isto pitanje postavlja i Aleksandar Markov.

Na naš komentar da je to podrška učenicima koji nemaju tehničke mogućnosti da prate onlajn nastavu, Markov odgovara:

– To pitanje se ne rešava na taj način. Ako imaju evidenciju koliko je takvih đaka, onda njih ne treba uputiti da gledaju TV časove već im obezbediti ili da nastavu prate u školi ili škola treba da im da laptop na revers. Morate te učenike staviti u istu ravan sa ostalim, ne možete samo njih uputiti da gledaju RTS jer bi to značilo da im se omogući i drugačiji tretman na prijemnom i završnom ispitu – smatra Markov.

On potvrđuje da postoje organizacioni problemi sa onlajn nastavom, a na naš komentar da je utisak da se neki s tim susreću prvi put, Markov kaže da to nije nemoguće jer je u periodu od marta do juna bila ostavljena mogućnost da se samo šalju materijali, a sada se očekuje da se časovi drže preko platformi.

Markov deli utisak kolega da će biti ozbiljnih teškoća sa zaključivanjem ocena.

Prosvetni radnici sa kojima smo prethodnih dana razgovarali ukazuju da je zbog kombinovanog modela nastave u mnogim školama prvo tromesečje završeno tek pre desetak dana.

Nastavnici obrazlažu da su zbog podele odeljenja na grupe morali da organizuju po dva časa za svaki kontrolni i pismeni zadatak, uključujući i ispravak pismenog, te da su na to potrošili priličan deo od dozvoljenih 20 odsto, predviđenih za odstupanje od propisanog plana i programa.

Aleksandar Markov kaže da i sam ima nekoliko učenika koje do sada nije uspeo da oceni, bilo zbog toga što im je naruku išlo smenjivanje grupa i iznenadni novembarski raspust, ali i zbog kalkulisanja.

Dešavalo se, kaže, da se pred najavljeno ocenjivanje deca požale da imaju simptome infekcije virusom korona i pređu na onlajn rad, a nastavnici nemaju način da utvrde da li je to tačno ili je u pitanju izbegavanje odgovaranja.

– Ne znam zašto se insistira na zaključivanju ocena, posebno u situaciji kada nam je iznenada saopšteno da je raspust pomeren. Zaključivanje je administrativna stvar i mislim da nije potrebno time da se bavimo sada. Šta u ovom trenutku znači zaključivanje ocena, ako je učenik iz predmeta koje imaju jedan ili dva časa nedeljno, do sada dobio samo jednu ocenu? Kakvu povratnu informaciju mu šaljemo zaključnom ocenom? Mislim da zaključivanjem idemo pre svega na štetu učenika i da stvaramo nepotreban pritisak i na đake, i na njihove roditelje i na nastavnike, umesto da relaksiramo situaciju koliko je to moguće u ovakvim uslovima – kaže Markov.

Neocenjeni samo opravdano

Aleksandar Markov veruje da većina njegovih kolega neće učenike ocenjivati onlajn, imajući u vidu iskustvo od marta do juna, ali dodaje da će neki nastavnici biti na to primorani jer ima učenika koji iz pomenutih razloga do sada nisu dobili nijednu ocenu. Mogućnost da đaci ostanu neocenjeni važi samo za đake koji su iz opravdanih razloga izostajali, poput bolesti ili izolacije, stav je Ministarstva prosvete.