Foto: Istorijski arhiv gradaDan grada obeležava se u čast na 1. februar 1748. godine kada je Marija Terezija Novi Sad proglasila slobodnim kraljevskim gradom. Novosađanke i Novosađani tada su skupili oko 80.000 srebrnih forinti i otkupili svoju slobodu, odnosno dobili pravo na sudsku, izvšnu i zakonodavnu vlast.
Petrovaradinski šanac posle ovog datuma dobija ime Novi Sad, a Magistrat je postao svojevrsna gradska vlada. U Novom Sadu tada je živelo svega oko 4.000 ljudi, pola su činili Srbi, drugu polovinu različite nacije među kojima su prednačili Nemci.
Glavni u Magistratu je bio birov, odnosno sudija, koji se birao svake dve godine, te 12 senatora. Prvi novosadski sudija, danas bi ta funkcija bila najbliža onoj gradonačelnika, bio je pivar Ignjac Hajl!
Posle je Magistrat dobio i vanjski senat i gradonačelnika, a praksa je bila da kada je pravoslavac bio sudija, gradonačelnik je morao biti katolik, ili obratno.
Prva odluka koji je doneo Magistrat, a koja se zajedno sa ostalim zapisima sa sednica čuva u Muzeju grada, je zapravo zahtev od Sremaca, odnosno komande Petrovaradinske tvrđave. Nama danas ovo zvuči apstraktno, ali glasila je ovako: „Porušiti sve vodenice na Dunavu zbog prolaska turskog ambasadora“.
Istoričari kažu da se tadašnje sednice nisu previše razlikovale od današnjih zasedanja novosadskog parlamenta. U prvi saziv Magistrata ušli su većinom zanatlije i trgovci. Razlog je bio jednostavan, oni su skupili najviše novca za gore pomenutu sumu od 80.000 forinti. Pare su oduvek bile najbrža karta za ulazak u visoko društvo.
Međutim, ubrzo se po carstvu pročulo da najmlađi grad vode zanatlije, a ne kako je to bilo uobičajeno u drugim gradovima, školovani i obrazovani ljudi. Situacija je otišla toliko daleko da je na kraju i sama carica donela odluku da se u Novom Sadu iz Magistrata povuku zanatlije i mesto prepuste obrazovanim građanima.
Kako su Srbi koji su bili u Magistratu, većinom bili trgovci, još jedno vreme pravili su se naivni misleći da se na njih ovaj carski proglas ne odnosi. Tako su se zadržali u institucijama još nekoliko meseci, dok nije stiglo pojašnjenje iz Beča da se odluka carice odnosi i na njih.
Godišnja plata senatora bila je 100 forinti i naravno nisu sa njom bili svi zadovoljni. No onda su bila vremena skupljeg novca, kada se teže živelo na kredit.
U odgovoru iz 1762. godine iz Namesničkog veća iz Požuna, tadašnje novosadske funkcionere obaveštavaju da „nije odobreno povećanje plate gradskim činovnicima jer nisu otplaćeni svi gradski dugovi“.
Bilo je raznih predloga kako nazvati novi kraljevski grad. Svaka zajednica je imala neke svoje ideje. Pojedini Mađari su predlagali da se zove Bačvar, kao bačka tvrđava, a Nemci Viskoz, kao vodeni grad, međutim carica je odlučila da bude Neoplanta, kao novi zasad ili novi grad.
Ipak, nije sve prošlo bez protesta, Srbi su se uskoro okupili oko Magistrata tražeći i srpski naziv za grad.
Nažalost, ne zna se gde je originalni dokument kojim se Novi Sad proglašava za slobodan grad koji je potpisala carica. Nestao je iz Gradske kuće u oktobru 1944. godine i od tada nije nađen.
Šta je pisalo u carskoj povelji?
“Mi, Marija Terezija, Božjom milošću carica rimska a kraljica Ugarske, Češke, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Rame, Srbije, Galicije, Lodomerije itd. itd. dajemo glasom ovoga pismena na znanje svakome, koga se tiče,.. da taj toliko puta spominjani naš Petrovaradinski kameralni grad, koji leži na drugoj strani Dunava u bačkoj županiji na zemljištu Sajlovo, silom naše kraljevske moći i ugleda iz ranije navedenih razloga, učinimo svojim slobodnim kraljevskim gradom i da ga uvrstimo, primimo i upišemo u broj, krug i red ostalih naših slobodnih kraljevskih gradova naše kraljevine Ugarske tako i naših naslednih zemalja, ukidajući mu dosadašnje ime Petrovaradinski Šanac, nađosmo za dobro da se ubuduće zove i da mu naslov bude Neoplanta, mađarski Uj-Videgh, nemački pak Ney-Satz, srpski Novi Sad i bugarski Mlada Loza”.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
