Prvi konkurs za zapošljavanje u prosveti u januaru

Naredni konkurs sledi u februaru, pa potom u martu, najavio je juče ministar prosvete Mladen Šarčević.

Na pitanje Danasa koliko će zaposlenih moći da računa na stalan radi odnos, ministar je rekao da to u ovom trenutku ne može da precizira i napomenuo da se ne zna ni tačan broj ljudi koji radi na određeno, te da ih je između 18.000 i 22.000.

On je rekao da se konkurs odnosu na ceo sistem obrazovanja, ali da će prednost imati zaposleni u osnovnim i srednjim školama.

Ministar očekuje da će biti pokušaja zloupotrebe, ali najavljuje da će to sprečiti, te da se neće dozvoliti ni samovolja direktora škola, ni pritisak sindikata, a sve sporne situacije biće rešavane na centralnoj radnoj grupi.

Govoreći o planovima, Šarčević je rekao da je u toku izrada nove strategije obrazovanja i nauke do 2030. godine i da će ona biti predstavljena po segmentima od februara, te da se na jesen očekuje da je usvoji Vlada.

– Nama je moto kvalitet obrazovanja. U douniverzitetskom obrazovanju u fokusu nam je vaspitna uloga ustanove. Želimo da ustanove povrate tu ulogu i pravimo alate i instrumente da se to ostvari – naglasio je ministar prosvete i dodao da je krilatica nove strategije „društvo zasnovano na znanju“. On je rekao da je resorno ministarstvo u postojećem sastavu uspelo da izvrši u potpunosti sve što je predvidela postojeća strategiji koja se odnosi se na period do 2020. i da su od Evropske komisije, odnosno Komesarijata za obrazovanje dobili ocenu da je njena realizacija 100 odsto.

Među neke od strateških mera, Šarčević je najavio redizajn obaveznog pripremnog predškolskog programa, uvođenje 13 tipova gimnazije, kao i povećanje broja učenika koji se upisuju u gimnazije na 45 odsto.

Planiraju se novine i na završnom ispitu, pa bi 2022. trebalo da se promeni odnos broja bodova za upis u srednje škole tako što bi se po osnovu uspeha iz osnovne škole dobijalo maksimalno 50 poena, a 50 sa testova završnog ispita.

Ministar ne odustaje od ideje da se na kombinovanom testu u budućnosti nađu PISA zadaci.

Što se tiče sadašnjih osmaka, za njih neće biti promena na predstojećem završnom ispitu.

Od ranije najavljenog uvođenja usmenog dela ispita na prijemnom za Filološku gimnaziju i odeljenja te gimnazije se odustalo, tako da će se đaci upisivati po dosadašnjim pravilima. Novina je da će se testovi štampati u štampariji Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i da će se pregledati pomoću posebnog softvera, na kome trenutno radi Fakultet organizacionih nauka.

To, kako je pojasnio ministar, neće uticati na strukturu testova, pa će i dalje biti i otvorenih pitanja, koja učenici treba sami da popunjavaju.