Prvi korak ka promeni je da prihvatimo ko smo zaista

Učesnici su kroz osvrte na Đorgovićevo delo pokušali da pronađu odgovor na sada već čuveno pitanje iz podnaslova pomenute knjige – šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe.

„Svi smo mi žrtve konstantne glorifikacije istorije, koja ne trpi i odbacuje ličnu sudbinu“, rekao je Đorgović na početku svog izlaganja. Autor zapaža da pojedinac za oficijelnu istoriju na žalost ne postoji, jer „šta je jedan čovek naspram svetih ciljeva partije ili nacije i ideologizovanim rajevima i carstvima nebeskim“.

– Dnevničari i memoaristi koje sam odabrao za ovu knjigu govore nam šta smo mi zapravo, i kada se suočimo sa njihovim pričama mnogo je razumljivije zašto smo ovde gde jesmo. Svako od njih odgovara nam na pitanje iz podnaslova – šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe. Oni su bili svedoci rađanja radikalskog političkog mentaliteta koji će konzervirati Srbiju na stogodišnji period i blokirati njenu modernizaciju – kazao je Đorgović. Autor smatra da su dnevnici i memoari, koji su bili građa za njegovo delo, vrlo značajni za spoznavanje našeg mentaliteta i upoznavanje sa istorijom, dodavši da su ih na sreću u Srbiji mnogi pisali.

Kolumnista i jedan od osnivača Danasa Radivoj Cvetićanin, od čijeg je predloga Đorgoviću da za Danas napiše seriju tekstova o memoarima državnika i pisaca na kraju nastala knjiga, smatra da je njeno osnovno pitanje koja je to istorija koju je autor pokušao da ispiše.

– Ja govorim da je to jedno novo čitanje prošlosti, i to je nešto što svako vreme ima. On je prevrnuo mnoga saznanja, osvetlio ljude i događaje na način koji do sada nije bio praktikovan, tako da smo dobili jednu potpuno novu predstavu o prošlim vremenima – poručio je Cvetićanin. On je podsetio da ova knjiga nije prvi takav Đorgovićev poduhvat kao i da raniji njegovi radovi poput knjige o Đilasu ili romana „Srpski valcer“ govore o dugom putu kojim pisac ide, te je „Tragedija…“ samo jedna etapa istom.

– Kod nas nema Pulicera, a pošto sam pročitao dosta knjiga koje su u Americi dobile tu prestižnu nagradu, slobodno mogu da kažem da je ova knjiga tog ranga – ocenio je Cvetićanin.

Dramski pisac, reditelj i redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti Nenad Prokić nazvao je Đorgovićevu „Tragediju..“ „in your face knjigom“, kao pandan istoimenom pokretu u dramaturgiji nastalom u Engleskoj krajem minulog veka. To je objasnio time što su se događaji opisani u knjizi odigravali „ispred našeg nosa“, što je donekle najadekvatniji prevod pomenute engleske kovanice, a da mi ništa nismo učinili da to promenimo.

– Ako odbijamo da nešto prikažemo negirajući da to postoji, to je najgore što možemo sebi učiniti, jer jedini način da se nešto promeni jeste da prihvatimo to ko smo i našu stvarnost. Već dva veka na ovom podneblju glavni problem je odsustvo javnog morala i zato nas je snašlo ono što je i trebalo da nas snađe – što se mene tiče to je glavna poruka ove knjige – zaključio je Prokić.
Pisac, književni kritičar i profesor Mihajlo Pantić ističe da nam autor u knjizi objašnjava da je tragedija to što ne razumemo prirodu i razloge onoga što nam se događa.
– Na žalost, u realnosti se stalno potvrđuje aktuelna teza da se osveštujuće kritičko mišljenje na kolektivnom nivou nikada do kraja ne može prihvatiti, budući da je kolektiv uvek nekako predodređen za idealizaciju, romantizaciju i glorifikaciju – zaključio je Pantić.

Nikola Samardžić, istoričar i profesor Filozofskog fakulteta rekao je da su ljudi skloni zaboravljanju pa zbog toga glorifikuju nekakva prošla zlatna vremena, što nije slučaj sa Momčilom Đorgovićem.
– Takav odnos prema prošlosti ponavlja se iz generacije u generaciju. Danas na primer glorifikujemo jednu generaciju koja je pokrenula Srpski književni glasnik, a kada biste proturili njihove spise i doktorate kroz savremene softvere, ustanovili biste da su većina bili najbanalniji plagijatori – priča Samardžić.
Književnik, kritičar i urednik u izdavačkoj kući Službeni glasnik Petar Arbutina smatra da „Tragedija…“ pre svega predstavlja jednu dobronamernu knjigu i da je Đorgović nije napisao iz zle namere niti da bi Srbe predstavio lošijim nego što jesu.
– Ova knjiga pored toga što predstavlja jednu dobru saradnju Službenog glasnika i Danasa, pokazala je da u Srbiji postoji kritična masa koju mi ne vidimo – to su čitaoci Danasa, i oni koji čitaju ovakve knjige – završio je Arbutina.