Prvi maj – u Srbiji rezervisan za uranak, u svetu za štrajk

Male nadnice, dnevni rad od 12 do čak 18 sati i život na ivici bede bili su povod za niz štrajkova u kojima su zahtevani uslovi rada i života dostojni čoveka.

Do kulminacije je došlo u Čikagu, u maju 1886. godine, kad je na ulice izašlo skoro 40.000 pripadnika radničkog pokreta. Oni su svoje zahteve simbolično istakli u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog uzdizanja.

Međutim, vlast je na demonstrante poslala policiju, posle čega je usledio žestok sukob u kojem je šest radnika ubijeno, a njih pedesetak ranjeno. Petoro vođa štrajka je osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.

Tri godine kasnije, 1889. na prvom kongresu Druge internacionale odlučeno je da će se svakog 1. maja održavati demonstracije dok god radnici i radnice ne izbore pravo na dostojan život i rad. Već od sledeće godine taj dan je počeo da se slavi kao Međunarodni dan opšte solidarnosti radništva.

Poslednjih godina, Međunarodni praznik rada u svetu se obeležava raznim akcijama i demonstracijama, čija je suština borba za prava radnika, kraće radno vreme, bolje plate i zaštitu na radu.

Međutim, u Srbiji Prvi maj nema mnogo veze sa težnjama za bolji položaj radnika, već je u kalendaru više rezervisan kao dan za odmor i opuštanje.

Po pravilu to je neradan dan, a ljudi koji su u radnom odnosu, kao i oni koji time ne mogu da se pohvale, uglavnom ga proslavljaju porodično ili u većim društvima, na „urancima“ u prirodi, uz roštilj, pečenje, alkohol i pesmu.

Međutim, zbog epidemije korona virusa, izletišta širom Srbije ovog 1. maja ostaće pusta, jer je odlukom Vlade u petak na snazi zabrana kretanja, tačnije od četvrtka u 18 sati do subote u pet ujutro.

Uporniji i čistog vazduha željni građani, biće u mogućnosti da organizuju reprizu Uranka koliko sutradan. Za razliku od prethodnih vikenda kad je na snazi bila potpuna zabrana kretanja, posle dužeg vremena, građani će moći da budu van svojih domova od 5 ujutro do 18 sati popodne u subotu i nedelju. Naravno, u cilju smanjivanja socijalnih kontakata na minimum, i dalje je na snazi zabrana okupljanja više od dvoje ljudi na otvorenom i ova mera će biti strogo kontrolisana, tvrde nadležni.

Sa druge strane, pitanje je kome je zaista do slavlja u ovom trenutku, s obzirom da je ove godine u martu prvi put u zadnjih pet godina zabeležen pad zaposlenosti, a da se pravi udar zbog zatvaranja ekonomije usled epidemije očekuje tek u aprilu.

Po mišljenju Sindikata Sloga radnici širom Srbije 1. maj dočekuju u vanrednom stanju, u nehumanom karantinu, represiji, depresiji i strahu sa pitanjem – šta će biti sutra i hoće li teret pandemije pasti isključivo na njihova leđa.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković poručio je u prvomajskoj poruci da će posle korona virusa uslediti ekonomska kriza, a da u krizama stvari po radnike i sindikate mogu biti još gore.

Valpurgijska noć i paganski običaji

Proslava Prvog maja ima korene i u drevnim paganskim praznicima prirode čije je poštovanje preživelo do današnjih dana. U severnoj i centralnoj Evropi, noć uoči prvog maja se naziva Valpurgijska noć (po Svetoj Valpurgi). To je proslava plodnosti, prilikom koje se peva i pije do dugo u noć i pale se vatre.