Prvi maj – u Srbiji rezervisan za uranak, u svetu za štrajk

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Prvi maj se svuda u svetu obeležava štrajkovima, borbom za bolji položaj radnika i sećanja na vremena kad su mnogi radnici propatili. Kod nas se to svodi na roštilj u prirodi, alkohol i glasnu muziku.

2. U Kraljevini Srbiji slavio se Đurđevdanski uranak,kada su momci i devojke pravili od zelenih grančica krstiće i postavljali na kapije,ograde dvodišta i imanja.na skupovima se obavljao dodučak,druženje uz pesmu i igru,sportska nadmetanja.Posle toga sledio je ručak kod svojih domova.Pojavom „crvenog prvog maja“ taj obicaj su preuzeli i prilagođen njima(bez krstića).I danas se Uranak može vratiti u stare okvire,sačuvati tradicija ,identitet i kultura.Na Đurđevdan i Romi imaju svoje običaje i događanja pa bi slavljenje Uranka imalo i širi značaj.Sve uz pesmu „Đurđevdan“.

3. 1.5 je glavni religijski dogadjaj u Srba.

4. I za 1 Maj i za 8 Mart se i svetu demonstrira za bolji polozaj radnika i zena.

5. Valpurgijska noć i sv. Valpurga nemaju nikakve veze, pogotovo ne „korenske“, sa majskim štrajkom radnika i radnica u Čikagu 1886. te ubijanjem radnika u sukobu sa policijom, pa ni proslava 1. maja nema nikakve veze sa njima!

6. Ali Srbi ni ne znaju čemu ti praznici. Žderu, piju i misle da su cool.
   Kakav narod – takva država: u štali imam civilizovanije.
   (dipl.prof. sa 12 g. profesionalnog iskustva)

7. prvi maj slave zemlje gde nema nikakove slobode. to jest komunisticke zemlje i najveci neradnici i bitange u drugim zemljama.

   1. 1. maja se Međunarodni praznik rada službeno obeležava u 165 zemalja – u 85 država (Nemačka, Francuska, Italija, Rusija, Hrvatska, Slovenija, Kina, Vijetnam, Kuba, Irska, Poljska, Češka, Rumunija, Španija, Portugal, Švedska, Finska, Norveška…) kao državni praznik!

8. Iako najsiromašnije društvo, mi smo zapravo na vrhu društava dekadencije, doživljajne ekonomije, društva snova, bez ikakvih osećaja za sve i okolinu i s vrlo malo ili gotovo nimalo saosećaja s živim svetom oko nas, iako je ovo prevashodno „ljudski praznik“, istih onih koji se ne smatraju delom života na zemlji. Umesto da se bavimo onim što je sada najvažnije, a to je očuvanje planete jer smo tu „ugasili“ i praktično stavljamo celu planetu i ceo život na njoj pred svršen čin, mi se bavimo ili roštiljima ili nekakvom „borbom“ za prava radnika.
   Ova tema je mogla da bude aktuelna 50 godine pre, ali danas nikako to ne sme da bude. Ako hoćete budućnost svojoj deci iz KORENA promeniti stav i razmišljanja. Ili vam je OK što je vama bilo dobro, a šta će biti vašim potomcima… pa to je njihova stvar.