Mural na OŠ "Miroslav Antić" u Nišu: Foto Z. Miladinović/DanasNa jednoj niškoj zgradi uskoro bi mogao da bude iscrtan mural Miloradu Doderoviću, preminulom novinarskom doajenu, publicisti i dokumentaristi, dopisniku australijskog SBS radija na srpskom jeziku, piscu jednog romana i članu uprave Udruženja novinara Srbije.
Biće to prvi mural jednom novinaru u Nišu, nakon što su se na gradskim zidovima već našle brojne, a posve različite ličnosti.
Brajović: Dobri novinari zaslužuju mural i svaku vrstu priznanja
“Zidni portret” novinaru Doderoviću, preminulom krajem 2020, moći će da bude oslikan ukoliko inicijator podnese zvaničan zahtev, koji će morati da dobije mišljenje i odobrenje nadležnih gradskih tela i institucija, pošto se pre nepunih godinu dana Grad “dosetio” da bi i ovaj vid urbane (sub)kulture trebalo regulisati.
Pre toga, bivala je dovoljna i samo farba, četka i (ne)formalna saglasnost onih koji stanuju iza oslikanih zidova.
„Pokrenuo sam inicijativu, koja sledećeg meseca treba da prođe upravu UNS-a, što očekujem. Doderović je to nesumnjivo zaslužio jer je njegov život bio potpuno novinarski, bio je sav novinar, i do poslednjeg atoma posvećen profesiji. Uživao je poštovanje među kolegama, ali nikakav benefit u zivotu, naprotiv. To je prilično česta novinarska sudbina- da ih poštuju kolege, a da budu omrznuti od vlasti ili ljudi koji zloupotrebljavaju položaj i pozicije u bilo kom poslu, a oni kao novinari o tome ne žele da ćute. Doderović nikada nije dobio nagradu grada u kojem je živeo i stvarao zato što je služio samo novinarstvu i nije se povijao”, kaže Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a, za Danas.
Brajović kaže da će ovo biti prvi mural jednom novinaru u Nišu, ali da ih na inicijativu UNS-a ima u nekim drugim gradovima.
„Dobri novinari zaslužuju svaku vrstu priznanja, od murala preko naziva ulica do nagrada, i na takvoj ‘praksi’ bi trebalo raditi“, kaže on.
Na zidovima i lekar, vojskovođa, mitropolit…
Na niškim zidovima već se mogu videti, osim drugačijih motiva, i likovi vojskovođe u Prvom srpskom ustanku Stevana Sinđelića, heroja sa Košara, heroja sa Paštrika, mitropolita crnogorsko- primorskog Amfilohija, srpske naučnice, arhitektice i inženjerke Jovanke Bončić- Katerinić, vođe moto kluba “Noćni vukovi” u Srbiji Saše Savića Švabe, jugoslovenskog i srpskog boksera Dragiše Stankovića Čelika, repera Gorana Ilića Čonija…
Najviše javnih pozitivnih komentara izazvali su, čini se, murali doktora Miodraga Lazića, direktora Urgentnog centra Univerzitetkog kliničkog centra u Nišu i poznatog ratnog hirurga na prostoru ex Jugoslavije, te replika iz filma “Maratonci trče počasni krug”.
Lazićev mural je oslikan u blizini UKC, u kojem je u aprilu 2020. izgubio bitku sa koronom, nakon što je kao lekar izlazio kao pobednik iz brojnih nedaća, među kojima je bio i šestogodišnji boravak na ratištima u Hrvatskoj i BIH, tokom 90-tih, gde je operisao na hiljade ranjenika svih nacionalnosti.
Replika iz “Maratonaca”, uz poruku “Ponovo radi bioskop”, na kojoj su Seka Sabljić, Bora Todorović i Bogdan Diklić, oživela je, do tada dosadni zid Niškog kulturnog centra.
Sociolozi i umetnici ocenjuju da murali, kao vid ulične umetnosti, brišu sivilo i brendiraju grad, pružajući šansu pre svega lokalnim umetnicima da iskažu svoj talenat.
Slike na zidovima zgrada „ne bi trebalo da da podilaze trendovima ili lošem ukusu“.
Zbog toga što i na osnovu njih grad postaje prepoznatljiv „trebalo bi pitati građane šta žele, a ovakvu delatnost jasno regulisati“.
“Imam utisak da danas murali niču na fasadama zgrada bez jasnih kriterijuma. Oni bi trebalo da zadovolje i estetsku stranu, ali je još značajnije kakvu poruku šaljemo kao društvo takvim slikama na velikim površinama gradskih fasada. Kada je slika na velikoj javnoj površini i nemoguće je ne videti je, treba dobro razmisliti o njenom sadržaju. A s obzirom na to da su murali izloženi vremenskim uticajima- kiši, snegu, vetru, zaista bih dobro razmislila da li treba postavljati murale- portrete, ma koliko bilo opravdano isticanje naših zaslužnih pojedinica”, kaže za Danas sociološkinja Olivera Sašek Radulović.
Skupština grada Niša je krajem prošle godine usvojila odluku u kojoj se navodi da se murali oslikavaju na spoljnim delovima zgrada i objektima javne namene na osnovu odobrenja Gradske uprave za društvene delatnosti.
Postupak izdavanja odobrenja pokreće se zahtevom koji podnosi pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, a pre odlučivanja o zahtevu, ova Gradska uprava pribavlja mišljenje Saveta za kulturno stvaralaštvo, navodi se u odluci.
Inicijatoru oslikavanja murala potrebna je, takođe, i saglasnost vlasnika stanova u stambenoj zgradi ili vlasnika objekta javne namene.
Mural ne sme imati politički karakter i podsticati diskriminaciju
U gradskoj odluci se kaže da mural “ne sme biti neprimerenog izgleda ili sadržaja koji može podstaći mržnju ili diskriminaciju bilo kakve vrste, niti sme biti u suprotnosti sa javnim interesom Grada Niša”.
Mural se definiše kao“likovno delo nekomercijalne sadržine, koje se oslikava na spoljnim delovima zgrada i objektima javne namene, u cilju stvaranja i razvoja kulturnog ambijenta i estetskog izgleda Grada”.
On predstavlja “potpunu sliku na zidu koja ima svoju estetsku vrednost, bez promotivnog, komercijalnog ili političkog karaktera”.
I lik ubijenog „Pink pantera“ na zidu
Sredinom ove godine, međutim, na fasadi zgrade u Rudničkoj ulici, osvanuo je i mural sa likom Milana Ljepoje Manceta, pripadnika međunarodne kriminalne grupe Pink Panteri, koja se bavila krađom nakita, i porukom na italijanskom jeziku, koja u prevodu znači: „Kad stvari postanu teške, teško se moraju igrati“.
Ljepoja je nestao 2020, a za njegovo brutalno mučenje i ubistvo sumnjiči se kriminalna grupa Veljka Belivuka.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
