Prvi put s Belivukom u sudnici: Reporterka Danasa na suđenju ozloglašenoj kriminalnoj grupi

Sve bi to možda i bilo u redu, da već u narednim rečima koje je advokatica izgovorila nije i sebe stavila u “koš” sa “besposlenim svetom”, budući da je, komentarišući postupak, pojedine informacije koje su se ticale njenih žalbi i sama saznala putem – “malog ekrana”.

Novinari, koji su u više navrata označeni od advokata optuženih kao glavni i odgovorni “urednici” panike, izazivači straha i uznemirenosti kod ljudi, već pre devet časova svoje kamere su postavili ispred zgrade Specijalnog suda u Beogradu, čekajući suđenje optuženima za sedam ubistava, trgovinu drogom, nelegalno držanje oružja, otmice i silovanje.

Jedan po jedan, kao u vojnoj menzi (zgrada Specijalnog suda je bivši Vojni sud), medijski radnici ulazili su zajedno sa advokatima na vrata suda, gde su prolazili kontrolu ličnih stvari.

Sudskoj straži na ulazu, ni preterano ljubaznih, ali ni strogih crta lica, svakako da nije bilo drago zbog velikog interesovanja i povećanog obima posla.

Telefone, diktafone i druge elektronske stvari nije bilo moguće uneti dalje od ulaza, što je uobičajena procedura za ovu instituciju.

Službenica iza stakla preuzima uređaje kroz malu fioku i dodeljuje karticu sa brojem kojim se podižu pri izlasku.

Novinari svoj put nastavljaju ka novinarskoj sobi ili sudnici, odnosno delu gde je omogućen pristup publici.

Poslednji dan ovonedeljnog pretresa počeo je, slobodno se može reći svađom, raspravom između predsedavajuće sudskog veća Vinke Berahe i advokatice optuženog Borisa Karapandžića, Ivane Ostojić.

Reč po reč, javljali su se i drugi advokati sa molbom da izađu ranije, pa da se vrate, zbog drugih suđenja, a cela situacija je na momente delovala kao da im je bitnije da budu bilo gde drugde osim u sudnici broj jedan suda u Ustaničkoj ulici.

Žalbe su upućene i na način zakazivanja pretresa, te je traženo da to bude u popodnevnim časovima, što „novinarsku sobu“ i nije preterano obradovalo.

“Jeste li završili”, reči su predsedavajuće sudskog veća koja je advokaticu Ostojić pokušala da prekine u njenom izlaganju koje je više delovalo kao “neću da se igram ako nije po mom”.

Pred govornicom su se potom pojavili optuženi Mijat S, Miloš Lukić Selak, Aleksa Dunjić, Vojislav Đorđević, Aleksa Stošić, Vladimir Dimitrijević, Dragan Mitrović i Senad Rešović. Svi do jednog izjasnili su se da nisu krivi. 

“Sad sam se malo iznervirao”

Najkreativniji u svom obraćanju svakako je bio Rešović. Iako je odbio da odgovara na pitanja tužioca, odbrane i suda, nije propustio priliku da opiše kako je policija postupala prema njemu, ali i da naglasi: “Ne mogu da kažem, nisu me maltretirali”.

Bojana Hrvatina, optuženog pripadnika kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, koji je odlučio da sarađuje sa tužilaštvom, nazvao je “tajnim agentom” i konstatovao da se dokazi protiv njega, ali i ostatka klana, temelje samo na izjavama, sada, svedoka-saradnika.

“Dečko ležao za ubistvo, konzument narkotika i to kokaina”, opisao je Hrvatina optuženi Rešić.

Priča o Hrvatinu ga je očigledno uznemirila, pa je Rešić završavajući komentar o Hrvatinu rekao: “Sad sam se malo iznervirao”.

“Pustite mlade momke”, zaključio je svoje obraćanje, aludirajući na kompletnu ekipu koja se nalazila iza neprobojnog stakla.

Miljković još jednom preuzeo ulogu advokata

Kao i prethodnih dana, optuženi Marko Miljković, drugi čovek Belivukovog klana i danas je zatražio da se obrati sudu, iako je svoju odbranu izneo još u sredu.

Ovoga puta, Miljković je imao potrebu da se osvrne na ulogu dva policijska službenika koje je više okrivljenih označilo kao osobe koji su im navodno nasiljem i pretnjama iznuđivali iskaz.

Iskaz je počeo pominjanjem dva mnogo zvučnija imena.

“Ja nisam imao kontakt sa Nebojšom Stefanovićem, već sa Aleksandrom Vulinom”, rekao je Miljković.

Advokati su potom, redom, skoro svi za svoje štićenike tražili ukidanje pritvora, tačku po tačku elaborirajući zašto njihovi klijenti treba da budu pušteni na slobodu, pa makar i sa elektronskim nadzorom, odnosno nanogicom.

Novinari u „press“ odeljku jedva su dočekali kraj pomenutog dela.

Simptomatično je i da je većina optuženih, za vreme svog boravka u pritvoru, dobila i titulu “oca”.

Prema obrazloženjima advokata, koja su imala manje ili više istu suštinu samo je “font” bio drugačiji: većina okrivljenih “nema razlog da se da u bekstvo”, “porodični su ljudi”, pojedini su čak i zdravstveno ugroženi”, a neki su igrali i na kartu sažaljenja iznoseći detalje razgovora sa svojim klijentima koji su za svoju novorođenu decu isticali: “Nemam osećaj da je moje dete”.

Detetu je potrebna „očinska figura“

Detetu je potrebna “očinska figura”, “sin mora na operaciju, srčani je bolesnik”, “sin ide i na psihoterapiju”, te da okrivljenog ne vode iz CZ-a na VMA iako je utvrđeno da ima visok krvni pritisak, još neka su od obrazloženja koja su advokati davali u pokušaju da izvuku najbolji mogući ishod za svoje klijente.

Jedni su obećavali i obrazlagali gde bi se i zašto nalazili okrivljeni u slučaju puštanja iz pritvora i dodeljivanja mera elektonskog nadzora u vidu, ne tako lepih, ali jako poslednjih godina popularnih – nanogica.

“Tokom poslednje posete bio je ljubičast, nakon merenja videlo se da ima pritisak 200 sa 100”, reči su jedne advokatice u pokušaju da odbrani svog štićenika – što joj je i pošlo za rukom.

Govori advokata su se završili, a zamenik tužioca za organizovani kriminal Saša Ivanić se izjasnio da je saglasan sa zahtevom za ukidanje pritvora samo u slučaju Borisa Karapanžića, optuženog za trgovinu drogom.

Usledila je pauza od sat vremena.

Iza leđa Belivuka i Miljkovića

Prethodno rastrojeni, advokati su se u sudnicu vratili sa optimističnim licima, budući da je sve ukazivalo na to da će zahtevi, makar pojedinih, biti odobreni.

Jedan službenik otključava vrata za novinare i publiku, par koraka dalje i pojavljuje se nešto što bi se najbolje moglo opisati rečima “tribina u sudnici”.

Između glavnog dela sudnice i gledališta, debelim, neprobojnim staklom „opasani“ sede svi optuženi pripadnici ozloglašenog klana Veljka Belivuka. S leđa, teško ih je razlikovati i u odnosu na stražare koji sede između njih, a kamoli jednog od drugog.

Kratko ošišani, grupa optuženih mogla bi se podeliti u dve manje na osnovu fizičkog izgleda – oni koji treniraju i oni koji jutarnje vežbe ipak – preskaču.

Uglavnom obučeni u svedene i tamne boje, osim nekoliko izuzetaka kao što je Georgiev u marinsko-plavoj majici, promatrali su sve koji su ušli u deo za publiku. Među motivima koji su se mogli videti na majicama, istakao se Nikola Tesla sa grudi Borisa Karapandžića.

Pojedini okrivljeni su čak nosili i maske, a nisu se suzdržavali ni upućivanja pogleda u publiku, te analiziranja prisutnih novinarki.

Iz te mase optuženih i stražara lako se izdvojio, šaren od tetovaža, Marko Miljković, a ispred njega u crnom, napumpanom prsluku sedeo je i Veljko Belivuk.

Miljković raspoložen, Belivuk ćaska sa stražarem

Miljković, vidno raspoložen, sa advokatom se pozdravio, kolokvijalno rečeno “overavanjem”, kao da su se sastali na tribinama pred početak uzbudljive utakmice. Osmeh sa lica retko je skidao.

Samo između njega i Belivuka mogao se uočiti veći razmak u sedenju, budući da je ceo red koji ih je delio bio prazan.

Belivuk, znatno mirniji, odlučio se za ćaskanje sa stražarem i osobom u tamno sivom odelu, za koju niko nije mogao sa sigurnošću da utvrdi šta i koga predstavlja, budući da je samo stražarima dozvoljen direktan kontakt u okviru „staklenog kaveza“.

Tek se s vremena na vreme mogao se videti po koji iskrivljeni smešak na Belivukovom licu.

Nakon ulaska i smeštanja na svoja mesta, sudsko veće je počelo sa čitanjem odluke da ukine pritvor Borisu Karapandžiću, Milošu Lukiću Selaku, Vladu Georgievu i Filipu Ivanovskom.

„Prestali su razlozi za zadržavanje u pritvoru za ovu četvoricu“, rekla je sudija.

Ipak, tek odluka da se Ivanovskom ukida pritvor izazvala je salvu oduševljenja optuženih, baš kao na fudbalskim tribinama.

Najglasniji je bio upravo Miljković.

Georgiev se i prekrstio, a njegova supruga Slađana Sekulić, koja je takođe optužena, kako je izjavila za medije, moraće da mu organizuje slavlje.

Vrlo kratko obraćanje sudskog veća je završeno, a prilikom ustajanja Belivuk je, ka drugom delu sale gde sede optuženi, poslao poljupce i nekoliko reči, koje su, iako nerazumne i nemoguće da se sa sigurnošću provere, delovale kao pretnja ukombinovana sa sočnim, srpskim psovkama.

Straža ga je u nekoliko sekundi opkolila i počela da gura ka izlazu, pa je to na momenat delovalo kao vredno zadržavanja i otezanja koraka pri izlasku iz dela za publiku.

Trenutak i pogled ka Belivukovim leđima i lisicama koje su mu uveliko bile na rukama i već je bilo vreme za izlazak.

Belivuka su sproveli kroz poseban izlaz, a potom i ostatak optuženih.