Prvi put sele za razboj

Radionica Tehničke škole u Pirotu u kojoj su se samo dve generacije učenika obučavale za izradu ćilima ovih dana opet je oživela i postala učionica, doduše za nešto starije učenice. U ovoj radionici traje tromesečna obuka za buduće ćilimarke koju finansira Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje. Tajnama zanata po kome je ovaj kraj bio poznat i van granica zemlje, desetak nezaposlenih žena uči iskusna ćilimarka Olga Pešić. Koordinatori obuke su profesorke škole Jela Andrijević i Radmila Spasić. Kao u pravoj školi svi se trude da gradivo savladaju što bolje, kako bi sutra tim poslom mogli da se bave. Mnoge od ovih žena su prvi put sele za razboj i nikada nisu ni pomišljale da će se baviti ovim nadaleko čuvenim zanatom. Već su same uradile mnoge manje komade, šustikle i staze.
Dejana Kostić je već četiri godine bez posla. Ima samo završenu osnovnu školu i šansu za buduće zaposlenje vidi upravo u ovom zanatu : – Nisam dugo razmišljala kada su me iz Nacionalne službe pozvali na obuku. Ovaj posao mi se jako sviđa. Ne znam da li će sutra to biti moj životni poziv, ali mi je važno da što više naučim. Obuka je lepo organizovana i svi se trude da nas nauče što više.
I Mikica Kostić je bez odgovarajuće kvalifikacije i godinama bez posla: – Radila sam mnoge poslove, ali ni na kraj pameti mi nije palo da ću sesti za razboj i tkati ćilim. Međutim, posao je jako interesantan i mislim da ću ga raditi i dalje. Planiram da nabavim razboj i radim kod kuće. U mojoj porodici ovim zanatom se nikada niko nije bavio.
Biljana Colić, iako po struci pravnik, nikada nije radila svoj posao. Na stalno zaposlenje čeka već dve decenije.
– Ručni rad me veoma privlači i nije bilo mnogo razmišljanja oko ove obuke. Bez posla sam a dete treba da školujem. Od nečega mora da se živi. Mislim da će to biti moj poziv. Veoma sam zadovoljna i dosta toga radim samostalno, naravno, uz nas je uvek iskusna Olga Pešić i profesorke Jela i Radmila.
Profesor tekstilne struke u školi Jela Andrijević kaže da su imali samo dve generacije đaka, ali je odeljenje ukinuto jer nije bilo zainteresovanih. – Naša obuka je prava stvar za sve koji žele da nauče ćilimarski zanat. Imamo lepo opremljenu radionicu i sve uslove za rad. Ovo je još jedan pokušaj da se ovaj zanat sačuva od zaborava. Ćilimarki je sve manje i zanat nestaje. Polaznice su obuku odlično prihvatile i veoma su zainteresovane, čemu je doprinela i prethodna teorijska nastava o ćilimu i njegovim svojstvima.
Direktor škole Aca Božić podseća da obuku budućih ćilimarki plaća Nacionalna služba za zapošljavanje
– Najvažnije je da postoji želja za ovim poslom, što su sve ove žene i pokazale. Nameravamo da posle završene obuke svima obezbedimo razboje i pređu za naredne dve godine. Mislim da je to dobra osnova da krenu u sopstveni biznis. Na tržištu inače vlada veliko interesovanje za pirotski ćilim koji je zaštićen kao robna marka – ističe Božić.