Ilustracija: Foto Medijski istraživački centar Niš/ Saša ĐorđevićU lokalnoj samoupravi u Nišu, koja u gradskim i opštinskim upravama broji ukupno oko 3000 radnika, tek nedavno je zaposleno prvih troje radnika romske nacionalnosti, upozorava Osman Balić, predsednik Predsedništva Stalne konferencije romskih udruženja građana u Srbiji- Liga Roma, govoreći o manjku gradske brige o najugroženijoj etničkoj zajednici.
“Pre nekoliko meseci u gradskoj upravi je zaposleno, i to na određeno vreme, prvih troje Roma, inače visokoobrazovanih ljudi, koji su pritom išli na Nacionalnu akademiju za javnu upravu pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Koliko znam, u pet gradskih opština uopšte nema zaposlenih radnika romske nacionalnosti, možda se nađe poneka čistačica. U Srbiji i Nišu je na delu populizam i korupcija, a ne politika smanjenja siromaštva, koju zapravo i nemamo”, kaže on za Danas.
Balić kaže, pozivajući se na statističke podatke Univerziteta Niš, da je u poslednje tri godine, putem afirmativnih mera, upisano ukupno 77 studenata romske nacionalnosti, a da trenutno studira njih 67. Dvadesetak akademaca je završilo studije. Na evidenciji niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se oko 2500 Roma i Romkinja.
Naš sagovornik podseća da je Skupština grada početkom 2021. godine usvojila Lokalni akcioni plan za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja Grada Niša za period 2021- 2023. godine, kojim je predviđeno da je za njegovu realizaciju za taj period potrebno ukupno 584.447.500 dinara. Očekuje se da Grad iz budžeta izdvoji 148.513.749 dinara, a da se od donatora pribavi još 435.933.751, navedeno je u dokumentu.
“Nažalost, u budžetu grada Niša za 2022. godinu za realizaciju ovog važnog LAP-a izdvojeno je svega 10.000.000 dinara, što predstavlja tek petinu planiranih sredstava na godišnjem nivou. Kada se taj iznos podeli na 15.000 Roma, koliko trenutno živi u Nišu, dobija se iznos od nešto manje od šest evra godišnje po Romu za realizaciju LAP- a. Pošto je planirani gradski budžet za tu godinu iznosio 11.525.961.744 dinara, to znači da je za inkluziju ugrožene romske zajednice opredeljeno svega 0,008 odsto ukupnih rashoda grada”, kaže Balić, naglašavajući da po nezvaničnim podacima Romi u Nišu čine više od pet odsto stanovnika.
On podseća da su Stalna konferencija romskih udruženja građana- Liga Roma, kao i niški Yurom centar, još u januaru 2o16. godine predložili izradu Zakona o jednakopravnom zapošljavanju pripadnika etničkih manjina, po kojem bi oni trebalo da dobijaju posao u organima javne uprave shodno procentualnom učešću u ukupnom broju stanovnika Srbije, što je u slučaju Roma iznosi 2,4 odsto.
Prema njegovim rečima, Zakon o državnim službenicima i Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave već predviđaju načelo jednake dostupnosti radnih mesta, ali je problem što se te odredbe već godinama ne primenjuju.
“Namera ovakvog predloga je bila da zapošljavanje Roma i pripadnika drugih manjina ne zavisi od ‘dobre volje’ političara i voluntarizma, a cilj je bio poštovanje Ustava, mera afirmativne akcije i prava manjina u Srbiji. Predlog smo još pre sedam godina uputili Skupštini Srbije i skupštinskom Odboru za ljudska prava, kao i na još neke adrese. ali smo odgovor dobili samo od Evropske komisije, koja je usvojila preporuke u Deklaraciji partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma/kinja u sklopu procesa proširenja Evropske unije, donetoj 2019. godine u Poznanju u Poljskoj”, dodaje on.
Balić kaže da još nema zvaničnih podataka o broju Roma u Nišu i Srbiji koji su evidentirani po popisu iz 2022. godine. Deo stručnjaka, kaže on, tvrdi da podaci popisa nisu realni, odnosno da je odliv građana značajno veći nego što oni pokazuju, ali da to nije uputno saopštiti zbog tendencije prazne zemlje.
“Izvesno je, pak, da je prema popisu iz 2012. godine u Nišu evidentirano oko 7800 Roma, ali i da nas je u ovom gradu uvek bilo oko 25.000. Razlog za takvu razliku između popisanog i realnog broja nije samo mimikrija Roma, koja postoji, već sada i ‘mera bezbednosti’- oni znaju da spiskovi na ovim prostorima ne donose ništa dobro, ovde se po spiskovima i streljalo”, kaže Balić.
On dodaje da, po nezvaničnim podacima, u Nišu danas živi “svega” oko 15.000 Roma. Razlog za njihov značajno smanjeni broj u odnosu na prethodne decenije je što “u poslednje vreme masovno odlaze u Nemačku i druge zemlje Evropske unije”.
Stipendije, svetla tačka
Osman Balić kaže da je jedna gradska aktivnost naišla na “vrlo pozitivne reakcije lokalne romske zajednice”.
Reč je o stipendijama za srednjoškolce i studente koje se dodeljuju od 2019. godine. Jednomesečna stipendija za srednjoškolce iznosi 7.500,00 dinara, a za studente 12.500,00 dinara, a primaju se devet meseci.
U junu prošle godine dodeljeno je 47 stipendija srednjoškolcima i četiri stipendije studentima iz romske zajednice.
Ovih dana Grad je raspisao konkurs za dobijanje 60 stipendija za srednjoškolce i studente, koji još uvek traje.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
