Foto: EPA-EFE/ ALEXANDROS VLACHOSLupkam prstima nervozno po volanu u ritmu „Jovo, Jovanke“ Vlatka Stefanovskog, radio još uvek hvata severnomakedonsku muziku.
Za to vreme gledam kako se carinik na graničnom prelazu Evzoni provlači između automobila sa čitačem za QR kodove.
Ranije su isto tako uniformisani ljudi vodili pse koji su po potrebi njuškali vozila i tako određivali ko mora da izađe iz kolone. Sada nema dileme da šverc narkotika ili drugih nedozvoljenih sredstava nije prioritet, jedina sumnja odnosi se na kovid 19.
Ispred mene nema mnogo vozila, pet automobila, dvojica motociklista i jedan autobus.
Radi samo jedna traka za ulazak u zemlju antičke kulture, mada su Grci obećali da će u sezoni biti otvorena i „zelena traka“, koja će vakcinisanima omogućavati brži prelazak granice.
Policajac drugom vozilu ispred mene pokazuje da stane sa strane.
Očitao mu je neku od potvrda i autoritativno pokazao rukom da se pomeri u stranu i čeka.
Ne vidim „marsovce“ u punoj kovid opremi koji će da ga testiraju, ali je više nego jasno da se vozač unervozio.
Izraz njegovog lica dok pali cigaretu jasno govori da će procedura da potraje duže nego što je mislio.
Ulazak u Grčku ovog leta inače deluje komplikovano kao u vreme kada su morale da se vade vize za zemlje Evropske unije.
Za vakcinisane je potreban digitalni zeleni sertifikat koji se vadi preko sajta „e-Uprava“.
Za nevakcinisane je potrebno isto to, ali uz PCR test ne stariji od 48 sati ili potvrdu o preležanom kovidu, odnosno dokazu o posedovanju antitela na opaki virus.
I jedni i drugi moraju da najmanje 24 sata pre putovanja (bilo kojim prevoznim sredstvom) popune PLF (passanger locator form) formular Republike Grčke.
Partneri ili porodica popunjavaju jedan formular, nije neophodno za svakog pojedinačno unositi podatke.
Osim osnovnih podataka u njega se unose tačni datumi ulaska i izlaska iz Grčke, granični prelaz na koji imate nameru da idete, lokacija boravka, razlog putovanja, pa čak i broj registarskih tablica (ako putujete svojim vozilom).
Dodatna neizvesnost nastaje onda kada završite popunjavanje i stigne vam u elektronskoj formi potvrda da su vaši podaci primljeni, ali da ćete validni QR kod za ulazak u Grčku dobiti tek u ponoć na dan putovanja, pošto će važiti samo 24 časa u okviru kojih jedino možete preći granicu.
Srećom, kako je u najjužnijoj balkanskoj zemlji vreme jedan sat unapred u odnosu na srpsko (centralnoevropsko), tako će vam potvrda veče pred put stići u 23.00, pa ćete ipak moći da pre ponoći mirno zaspite znajući da ste završili sve formalnosti.
Dolazi i moj automobil na red.
Nervoza postaje blaža jer primećujem da carinik masku drži ispod nosa.
Izgleda da balkanski smisao za shvatanje korone važi i u Grčkoj, pa možda i prođem bez mnogo cimanja.
Pre nego što je bilo šta izustio da kaže odmah mu dajem pasoše mene i suvozača, a u njima uredno složene sve papire.
Baca prvo pogled na prednju tablicu automobila, pa naglas konstatuje: „Belgrade, Serbia“.
Pasoše ni ne uzima, već dok ih držim u ruci iz njih desnom rukom vadi pripremljene potvrde, a u levoj mu prst kao u kaubojskim filmovima već stoji na „okidaču“ čitača za QR kodove.
Baca pogled na jednu, pa na drugu potvrdu o vakcinaciji, PLF formular ga ne zanima.
QR kod ni ne očitava, izgleda da veruje na reč sertifikatu koji je ovlaš pogledao, a potom na grčkom izgovara reč koju i Srbi jasno razumeju: „Banja“ (kupanje).
Na moje klimanje glavom dodaje na engleskom: „You are vaccinated, only there for passport control, have a nice holiday“ (vakcinisani ste, idite tamo za samo pasošku kontrolu, uživajte u odmoru).
Na šalteru službenik nezainteresovano uzima pasoše dok ćaska sa kolegom pored sebe.
Onako usput pita gde idemo, čisto da proveri da li znamo gde smo se uputili.
Procedura provere pasoša ne traje duže od 45 sekundi, a sveukupno čekanje u redu od dolaska na granicu bukvalno pet minuta, dakle isto kao u non-kovid godinama.
Nema dileme da će i u jeku sezone, kad se stvore redovi, vakcinisani očigledno biti prioritet i brže prelaziti granicu.
Dok se udaljavam ka Solunu, nagađam sa suvozačem šta će se dogoditi sa onim što je izdvojen iz reda da čeka. Marijana misli da mu je možda QR kod za PLF formular istekao, ja pretpostavljam da mu PCR test nije bio validan.
Sezona u Grčkoj je zvanično otvorena 14. maja.
Zemlja je do pre nekoliko nedelja bila skoro potpuno zaključana, a stanovnici su morali da preko SMS poruka od zdravstvenih vlasti dobijaju odobrenje za po nekoliko sati van kuće kako bi obavili kupovinu i druge stvari.
Zbog toga su u prednosti vlasnici restorana koji žive na primorju, pa su ih pripremili za goste još u vreme trajanja „lokdauna“.
Ostali tek sada doteruju zapušteno cveće, farbaju ograde, šmirglaju drvene stolove i stolice, prebrojavaju inventar…
U Toroniju trenutno radi samo jedna, ali veoma dobro snabdevena prodavnica, koja je inače otvorena i van sezone. Egejsko more je prijatno za kupanje čak i u maju, a trenutna temperatura vode je 21 stepen.
U prevodu na jezik turista – ulazak u vodu deluje hladno, ali čim se otpliva dovoljno je prijatno da se ne izlazi napolje duže od pola sata (sve preko 22 stepena Celzijusa se smatra toplim morem).
Prednost u odnosu na ranije godine leži u tome što su kafići napravili veliki razmak između suncobrana, tako da nema dileme da će oni koji vole da na plaži piju ceđenu pomorandžu i kafu imati veći osećaj privatnosti.
Po restoranima dominiraju stolovi sa po samo dve stolice.
Maksimalan broj osoba koji u grupi mogu sedeti svodi se na šest. Ono što ćete prvo primetiti na plaži jeste tišina.
Muzika nije dozvoljena čak ni u plažnim barovima, tako da su šuštanje talasa i poneki krik galebova jedini tonovi koje ćete čuti u pozadini.
Mnogi Grci zbog striktnih mera koje su doskoro bile na snazi nose maske i napolju, mada to nije zvanična obaveza.
Svi apartmani i hoteli su imali obavezu da čak i u hodnicima, na prilazima sobama, obeleže linije sa upozorenjem da se drži razdaljina od dva metra.
Sredstva za dezinfekciju ruku dostupna su kao i kod nas na svakom koraku.
Despina, moja domaćica u Grčkoj, kaže da se nada da će vlasti dodatno ublažiti mere ili da neće strogo kontrolisati da li su adekvatni razmaci između stolova po restoranima.
Grcima je uspešna sezona, po njenim rečima, neophodna za finansijski oporavak.
Kod Grdelice ponovo magistrala
Do Grčke se automobilom stiže za sedam do deset sati (zavisno od destinacije). Najtežu deonicu ponovo predstavlja Grdelička klisura, gde se na potezu od skoro 20 kilometara novog auto-puta izvode radovi, pa se saobraćaj u oba smera odvija kroz samo dve uzane trake i tako podseća kao na put nekadašnjom magistralom.
Stare cene po restoranima i kafićima
Cene su po restoranima i kafićima za sada ostale stare, mada nije isključeno da u jeku sezone dođe do korekcije. Kafa se može popiti po ceni od jednog do dva i po evra, sokovi i pivo od jednog i po do tri evra. Musaka, suvlaki i drugi grčki specijaliteti u restoranima koštaju od šest do 10 evra. Večera za dvoje sa pićem i salatom u proseku i dalje staje između 20 i 25 evra. Ne treba posebno podsećati da će Grci kao ugostitelji koji znaju kako da „podiđu“ turisti uvek doneti desert i još poneko piće na račun kuće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
