Levičarska vlada Norveške odnela je tesnu pobedu na parlamentarnim izborima zahvaljujući, kako se procenjuje, korišćenju prihoda od nafte za unapređenje socijalnog sistema blagostanja zemlje koji je sprečio negativne efekte globalne recesije u ovoj nordijskoj zemlji.
Premijeru Jensu Stoltenbergu, lideru vladajuće Laburističke crveno-zelene koalicije, sasvim sigurno je išla naruku i podeljena opozicija. Sasvim sigurno ovo je prva norveška vlada koja je reizabrana za 16 godina. Poslednji premijer koji je reizabran bio je takođe laburista Gro Harlem Brundtland 1993.
Na osnovu 99,9 odsto prebrojanih glasova, Stoltenbergov tropartijski blok osvojio je 86 mesta u parlamentu i sačuvao tanku većinu u 169-članom parlamentu. Opozicija je osvojila 83 poslanička mesta. Pedesetogodišnji premijer uzdržao se od euforičnog proglašenja pobede, ali je istakao: „izgleda da ćemo nastaviti da vodimo zemlju“. Opozicioni lideri priznali su poraz. „Sve ukazuje da su Jens Stoltenberg i laburisti osvojili izbore“, kaže Siv Jensen, liderka desničarske Progresne partije.
Oejstejn Nordjordet, građevinski radnik iz Osla, kaže da je politika laburista najbolja za Norvešku, jer pre svega uliva sigurnost. „To je politika Baraka Obame“, dodaje ovaj Norvežanin. Stoltenbergov kamp takođe je igrao na kartu kampanje američkog predsednika. Obamin predizborni slogan „Da mi možemo“, iskoristili su i laburisti. Cela zemlja bila je „okićena“ bilbordima na kojima je pisalo „Jens, mi možemo“.
Laburisti i nakon ovih izbora ostaju najveća partija u zemlji sa osvojena 64 mesta u parlamentu. Mlađi koalicioni partneri Socijalistička levica i Centristička partija, osvojili su po 11 mesta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
