Prvi rezultati istraživanja o fizičkoj aktivnosti u uslovima izolacije ohrabrujući

Naime, pokazalo se da je više od dve trećine ispitanika (80 odsto) nastavilo da vežba kod kuće, pri čemu je 12,7 odsto nastavilo da vežba istim intenzitetom, dok je 16,6 odsto nastavilo da vežba u nešto smanjenom obimu.

Dodatno, iako treba naglasiti da je prikupljanje podataka još uvek u toku, prve analize upućuju na to ispitanici koji su fizički neaktivni ispoljavaju značajno više nivoe netolerancije na neizvesnost, za razliku od ispitanika koji su nastavili da vežbaju kod kuće, bez obzira na promene u intenzitetu i obimu, a slične razlike se javljaju i kada su u pitanju nivoi stresa, depresivnosti i anksioznosti.

Najučestalije strategije za prevladavanje stresa u psihološkom kontekstu su one koje se u praksi smatraju veoma konstruktivnim, a to je fokusiranje na rešavanje problema, sagledavanje situacije iz pozitivnijeg ugla i humor. Upravo ispitanici kod kojih su ove strategije izraženije imaju i manje izražene indikatore stresa.

Sa druge strane, samo-distrakcija koja se ogleda u bežanju u posao i/ili skretanju misli kupovinom, spavanjem, gledanjem TV-a i sl, takođe je zastupljena u uzorku, a povezana je sa višim nivoima stresa i anksioznosti.

Ipak, kako se ovde radi samo o prvim, preliminarnim rezultatima istraživanja i to na relativno prigodnom uzorku koji je bio dostupan istraživačima, veoma bi značilo da što veći broj građana učestvuje u njemu kako bi konačna slika bila što realnija.

Autori istraživanja žele da što bolje razumeju na koji način ljudi reaguju u nesvakidašnjim situacijama kao što je ova, nastala usled pandemije virusa COVID-19.

Za učešće u ovom istraživanju nije uslov da je neko fizički aktivan, a svi koji žele mogu da se priključe.

Potrebno je izdvojiti oko 10 minuta, kako bi pomogli istraživačima na ovom zadatku.

Ispitivanje je anonimno, a sva dodatna objašnjenja nalaze se u samom upitniku koji se popunjava “online”.