foto-Stefana-SavićRezultati popisa stanovništva biće objavljeni sutra u 12 časova, mesec i po dana nakon što je regularni deo popisivanja završen. Prvi rezultati pokazaće osnovne podatke o demografskoj strukturi Srbije dok će u narednom periodu sukcesivno biti objavljivane detaljnije analize prikupljenih podataka.
Takođe bi trebalo da bude i poznato da li je popis uspeo, odnosno koliko je građana ostalo nepopisano. Ovi podaci dobiće se na osnovu analize postpopisne ankete koja je urađena nakon što je popis završen.
Kako je Danas već pisao, poslednji popis iz 2011. pokazao je da u Srbiji živi 7.186.862 stanovnika, da je njihova prosečna starost 42,2 godine, te da se pojedini delovi zemlje nezaustavljivo prazne dok se sve više ljudi koncentriše u najvećim gradovima.
Domaći demografi očekuju da će popis 2022. godine pokazati da se nijedan od ovih negativnih trendova nije preokrenuo, te da se smanjenje broja stanovnika, pre svega zbog pandemije kovida 19, još više ubrzalo.
Samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja (većeg broja umrlih u odnosu na rođene) Srbija je izgubila oko pola miliona ljudi. Na ovaj broj treba dodati i one koji su napustili zemlju u periodu između dva popisa, a procene su da se radi o između 100.000 i 200.000 ljudi.
Uz to očekuje se da ovogodišnji popis pokaže nastavak negativnog trenda pražnjenja pojedinih oblasti. Procenjuje se da će do polovine veka Beograd izgubiti 3,8 odsto stanovnika, Vojvodina 19,4 odsto, Južna i Istočna Srbija ostaće bez 33,4 odsto a Jugoistočna Srbija preko 40 odsto stanovnika.
Za pojedine gradove već su stigle informacije o smanjenju broja stanovnika. Kako je Blic preneo, Leskovac je izgubio deset odsto stanovnika, Pirot više od 13 odsto a Vranje oko 12 odsto.
O rezultatima popisa ranije je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je kazao za televiziju Pink da očekuje da će rezultati popisa pokazati da Srbija ima „oko 6.450.000 ljudi“, što prema njegovom mišljenju znači „da je talas migracija prema Evropi i Americi počeo da se smanjuje“.
Za ovogodišnji popis bilo je angažovano 15.000 popisivača, a uz to je bilo obezbeđeno 20 odsto rezervnih popisivača. Pojedini popisivači odustajali su od posla – neki iz ličnih razloga poput bolesti ili pronalaska stalnog posla, drugi zato što im je posao bio i suviše težak za 80 dinara po popisnici.
Iako je bilo informacija da je popis ugrožen i da ne može biti priveden kraju zbog odustajanja većeg broja popisivača, iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS) su ovo demantovali.
Pored toga što su pojedini anketari napuštali popis pre vremena, i građani su u pojedinim situacijama dodatno otežali posao, odbijajući da pruže odgovore na postavljena pitanja.
U vreme popisa pojavile su se različite teorije zavere, ali je građane najviše brinulo da će na osnovu podataka iz popisa morati da plaćaju dodatan porez. Ovo se posebno odnosilo na vlasnike više nekretnina.
Takođe, jedan od strahova građana bio je i da bi njihovi podaci mogli biti ukradeni i zloupotrebljeni.
Iako je po zakonu bilo predviđeno kažnjavanje onih koji odbiju da budu popisani nakon više poziva i razgovora sa nadležnima, u praksi su takvi slučajevi bili izolovani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
