Prvi šamar nije i poslednji

Izveštaj Kancelarije UN za droge i zločine, objavljen na međunarodni Dan borbe protiv nasilja nad ženama 25. novembra, pokazuje da su Amerikanci globalno gledano na trećem mestu po broju ubijenih žena.

„Iako muškarci prednjače među žrtvama ubistava ipak žene i dalje plaćaju visoku cenu kao rezultat rasne nejednakosti, diksriminacije i negativnih stereotipa“, kaže izvršni direktor Kancelarije UN za drogu i zločine Jurij Fedotov. Kako je naglasio, one su najčešće žrtve intimnih partnera i porodice.

Slična studija Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, otkrila je da je samo u SAD polovinu svih ženskih žrtava ubio njihov partner, neko iz kruga porodice ili bliski prijatelj.

Rakel Goldsmit, potpredsednica Centra za borbu protiv nasilja „Safe Horizon“, koji pomaže žrtvama, ukazuje da brojke iznete u globalnim izveštajima nisu nikakvo iznenađenje.

„U SAD već duže vreme znamo da statistički žene ne ubijaju stranci niti neki nasilnici u istom procentu koliko bliski članovi porodice, od kojih bi trebalo da očekuju podršku“. Goldsmit dalje navodi nedavni incident iz Čikaga gde je 32.godišnji Huan Lopez usmrtio svoju bivšu verenicu i još dvoje prolaznika pre nego što je i sebi presudio ispred bolnice u Čikagu. Pri tom je nasilnik, naglašava ona, imao čitav istorijat pretnji i agresivnog ponašanja prema ženama. Nedavna studija ovog Centra o ulozi intimnih partnera u nasilju pokazuje da su žene u naročito rizičnoj situaciji da postanu žrtve nasilja neposredno nakon napuštanja svojih partnera.

Izveštaj UN preporučuje veće učešće žena u zdravstvenim i socijalnim službama i naglašava važnost ranog obrazovanja. „Realnost je da je nasilje u porodici vezano za moć i kontrolu ali postoje stvari koje mogu biti zaštitničke poput ograničenja pristupa vatrenom oružju te primene usluga u cilju očuvanja mentalnog zdravlja, kaže Goldsmit. 

U knjizi „Nasilje protiv žena i zakoni“, autori Dejvid Ričards i Džulijen Haglund zaključuju da Evropa i Severna Amerika imaju najsnažniji sveobuhvatni sistem pravne zaštite. Kako dalje tvrde, treba biti oprezan, jer u pogledu zakonskih garancija, „potpuno obezbeđen“ ne znači „savršen“ ili „bez potrebe poboljšanja“. Najlošija pravna zaštita za žene je, kako stoji u knjizi, u Zapadnoj Aziji što je 21 procenat ukupnog broja zemalja u svetu.

Ipak, stručnjaci vrlo oprezno upozoravaju da je nasilje protiv žena i devojčica danas preblem velikih razmera u svetu. Brojke pokazuju da je jedna od tri žene iskusila neku vrstu fizičkog i seksualnog nasilja od strane onih koji ih poznaju i vole.

Globalni bes protiv nasilja trebalo bi stoga usmeriti na adekvatnu akciju, slažu se upućeni. Zakoni su transformativna sredstva za obuzdavanje nasilja protiv žena, primenjuju se za kažnjavanje počinilaca i kao neka vrsta pravde za žrtve, a služe i kao sredstvo za zaplašivanje. Od Kariba do Centralne Amerike, od Jordana do Tunisa primetne su istorijske promene imajući u vidu da su pojedine države ukinule zakone koji su prethodno diskriminisali, marginalizovali i takoreći ućutkivali žene.

Imajući u vidu da je u toku 16. dnevna globalna kampanja aktivizma UN, čiji je cilj da se uputi apel organizacijama i pojedincima da se bore protiv ove vrste nasilja nad ženama, objavljen je spisak nekoliko zemalja koje su napravile iskorak u pravcu zaštite žena i devojčica kroz progresivno zakonodavstvo.

Na listi je Kirgistan koji je proletos usvojio novi zakon o zaštiti protiv nasilja u porodici. On unapređuje mere zaštite za preživele, pojednostavljuje postupke izveštavanja i uvodi programe rehabilitacije za počinioce. Prema novom zakonu, svako ko je upoznat sa nasiljem u porodici, može ga sada prijaviti, a policija će biti obavezna da odgovori i preduzme sve neophodne akcije za rešavanje nasilja. Ovo je, kažu stručnjaci, značajan korak za Kirgistan, gde je 23 odsto žena starosti od 15 do 49 godina iskusilo neki vid fizičkog nasilja. Ali, upozoravaju, da je ovo samo vrh ledenog brega imajući u vidu da je svega dve od pet anketiranih žena spremno da prijavi policiji ili lokalnim vlastima nasilje.

Tunis je letos usvojio dugoočekivani prvi nacionalni zakon u cilju borbe protiv nasilja nad ženama. Nacionalno istraživanje u ovoj zemlje od pre neku godinu pokazalo je da je gotovo 50 odsto Tunižanski iskusilo nasilje u svom životu. Zakon nosi širu definiciju nasilja protiv žena što upućuje da niko neće ostati izvan zakona.

Osim fizičkog nasilja, novi zakon u ovoj zemlji prepoznaje i druge forme nasilja protiv žena i devojčica uključujući i ekonomske, seksualne, političke i psihološke vidove. Takođe je uklonjene diskriminišuća odredba u Članu 227 Kaznenog koda, koja je prethodno predviđala pomilovanje prestupnika seksualnog akta ako se venča sa svojom žrtvom. Ubuduće, sve žrtve će imati na raspolaganju adekvatnu pomoć nadležnih službi i psihološku pomoć.

Slično Tunisu, sve do avgusta ove godine zakon u Jordanu je omogućavao da silovatelj izbegne sudski progon ako se venča sa žrtvom na period od najmanje pet godina. Istorijskim potezom kraljevine smatra se to što je parlament izglasao ukidanje zloglasnog zakona o silovanju – Člana 308 Kaznenog koda, za šta su se godinama borile razne organizacije, profesionalci pravosudnog kova, novinari, aktivisti za prava žena.

Sledeći primer Tunisa i Jordana i libanski parlament je u avgustu pristao da ukine Član 522 Kaznenog koda- zloglani zakon koji nagoni na brak žrtvu i prestupnika, čime se on oslobađan kazne. U proteklih nekoliko godina i Liberija je načinila izvesne korake u usvajanju zakona u cilju zaštite žena i devojčica uključujući i kroz zakon o nasilju u porodici.

Pre 2012, 29 odsto žena u Latinskoj Americi venčavale su se pre svoje 18. godine. Ove godine, tri zemlje Centralne Amerike preduzele su istorijske korake ne bi li se zaustavilo venčavanje dece. Parlament Hondurasa letos je modifikovao Nacionalni Porodični kod ukidajući sve zakonske izuzetke koji su do tada omogućavali brak maloletnika. Mesec dana kasnije susedne Gvatemala i El Salvador preduzele su slične mere.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležen je u Srbiji a u Beogradu su to veče pojedine republičke, gradske i javne zgrade kao i mostovi i fontane biti osvetljeni bojom koja predstavlja simbol te borbe – narandžasta.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji se primenjuje od prošle godine donosi novine u zakonodavstvo Srbije, jer se njime uvode hitne mere zaštite od nasilja u porodici, procena rizika od ponavljanja nasilja, obavezna koordinacija i saradnja nadležnih službi i evidencija slučajeva nasilja, u skladu sa standardima koji propisuje Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Rezultati primene za sada nisu izvesni, jer se nasilnici, posle prvog udaljavanja vraćaju starim navikama. Odmah nakon primene novog zakona čovek, koji je posle prijave nasilja nad ženom dobio hitnu meru udaljenja iz kuće na 48 sati, prekršio je zabranu.

Prema podacima za 2016. u Srbiji je u porodično – partnerskom nasilju ubijeno 30 žena, a 327 u poslednjih 10 godina. Posebno zabrinjavajući podatak je i taj da su dve od tri žene u Srbiji bile žrtve nekog oblika nasilja. Mnoge iz straha za egistenciju ili od osvete ne prijavljuju nasilje, ponekad verujući da je prvi šamar i poslednji.

SAD među deset najopasnijih zemalja za žene

Indija je za žene najopasnija zemlja na svetu, a jedina zapadna država u prvih 10 na toj listi su Sjedinjene Američke Države, pokazuje istraživanje svetskih stručnjaka za ženska pitanja objavljeno ove nedelje. Prema izveštaju urađenom za Fondaciju Tomson Rojters, Avganistan i Sirija, gde ima ratnih dejstava, nalaze se na drugom i trećem mestu, a iza njih slede Somalija i Saudijska Arabija. Na šestom mestu je Pakistan, sedma je DR Kongo, zatim Jemen i Nigerija. SAD su se našle na desetom mestu ukupno, ali treće mesto dele sa Sirijom po pitanju seksualnog nasilja, uključujući silovanje, seksualno zlostavljanje i prinude na seks.

Takođe, SAD su na šestom mestu kada je reč o neseksualnom nasilju kao što su mentalno zlostavljanje, prenosi Rojters.

Istraživanje je sprovedeno od 26. marta do 4. maja, a oko 500 stručnjaka odgovaralo je na pitanje koje su zemlje najopasnije za žene i najgore po pitanju zdravstvene zaštite, ekonomskih resursa, tradicionalne prakse, seksualnog i neseksualnog zlostavljanja, kao i trgovine ljudima.