Prvi susret Karle del Ponte i Koštunice bio tema dana u svetu pre 20 godina

Londonski list Tajms zabeležio je tim povodom da, iako je sastanak trajao sat i 15 minuta, Koštunica i Del Ponte „se uopšte nisu gledali u oči“.

„Kada uzmete u obzir da su pričali preko prevodioca, to vreme je bilo dovoljno tek da je predsednik sasluša i da joj srdačno kaže da se izgubi“, prokomentarisao je neimenovani diplomata.

Ovaj događaj bio je i tema dana u britanskoj štampi. Gardijan je pisao kako je Del Ponte naišla na hladan i odlučan odgovor Koštunice.

Planovi o zajedničkom obraćanju medijima posle sastanka bili su otkazani, naveo je list, a tužiteljka je kancelariju predsednika napustila u tišini.

Savet Evrope upozorio je ranije da je saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu jedan od uslova za članstvo. Generalni sekretar Saveta Valter Švimer izrazio je žaljenje zbog dubokih razlika između Koštunice i tužiteljke.

Bio je to tek jedan od mnogobrojnih pritisaka na jugoslovensku vlast da se održi sastanak na najvišem nivou. Koštunica je, prema navodima ruske štampe, prvo odbio da se sastane sa Karlom del Ponte, ali se posle konsultacija sa Demokratskom opozicijom Srbije (DOS) predomislio.

„Komersant navodi da na Zapadu sve glasnije stavljaju do znanja da će od spremnosti jugoslovenskih vlasti da sarađuju sa Haškim tribunalom zavisiti i odnos međunarodnih finansijskih organizacija da sarađuju sa SRJ“, preneo je list Danas zaključak iz moskovskog dnevnika.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Pristanak da se Del Ponte primi tumačen je kao spremnost na saradnju sa Tribunalom, ali bez zabluda da će do izručenja Slobodana Miloševića doći u bliskoj budućnosti.

Pariske novine su dolazak tužiteljke označile kao test novih vlasti Jugoslavije na saradnju sa „međunarodnom pravdom“. Oni su objasnili da su se formirale dve struje političara, oni koji su za saradnju sa Haškim sudom i oni koji su za njeno ograničavanje. U drugu struju spadao je i Koštunica.

Francuzi su smatrali da je do sastanka došlo zbog sve većih unutrašnjih i spoljašnjih pritisaka na Jugoslaviju, iako je dobro poznat stav Koštunice o izručenju Miloševića Hagu koje deli većina građana.

„Ako tri četvrtine Srba, prema anketama, želi suđenje Miloševiću, to je najpre zbog zla koje je učinio Srbima i zbog pljačke državnih resursa. Međutim, većina odbija da mu se sudi u Hagu“, pisao je Liberasion.

Koštunica upozorio na opasnost od selektivne pravde

Iz kabineta jugoslovenskog predsednika saopšteno je kako je vođen otvoren razgovor u kome su ispoljena dva različita viđenja saradnje sa Tribunalom. Karla del Ponte je smatrala da saradnja ne mora biti regulisana nikakvim aktima, dok je Koštunica zahtevao usvajanje odgovarajuće regulative.

„Koštunica je izneo primedbe na način utvrđivanja i formiranja pravila postupaka, problem tajnih optužnica i poitizovanost rada Tribunala, posebno ukazujući na opasnost od selektivne pravde, odnosno kršenja jednog od osnovnih pravnih načela po kome pravda mora biti ista u jednakim ili sličnim slučajevima“, preneo je Danas.

Kako je navedeno u saopštenju, Koštunica je upozorio na to da se najviše optužnica protiv Srba protumači kao pripisivanje kolektivne krivice jednom narodu, iako se formalno insistira na individualnoj odgovornosti.

„Ne damo Slobu!“ ispred ministarstva

Više stotina protivnika dolaska tužiteljke u Jugoslaviju demonstriralo je ispred zgrade Saveznog ministarstva inostranih poslova.

Okupljeni su mahali zastavicama Srbije, Jugoslavije, Nove komunističke partije Jugoslavije i skandirali „Ne damo Slobu“, „Slobo, Slobodo“, a pevalo se i „Ko nam dirne našeg Slobodana, leteće mu sa ramena glava“.

Misleći da pripada Karli del Ponte, okupljeni su jedan automobil zasuli jajima i jogurtom. Grupa građana napala je i kamermana RTS-a, javio je reporter Danasa.

Koštunica, Del Ponte i Tribunal penzionisani

Na mestu glavne tužiteljke Haškog suda, Karlu del Ponte je krajem 2007. godne zamenio Serž Bramerc. U javnim nastupima je bila stroga i odlučna, a u kritikama veoma oštra.

Za vreme osmogodišnjeg mandata često je uzburkivala javnost, dok je u svim bivšim jugoslovenskim republikama pratila loša reputacija.

„Moj problem je što je umro kao anđeo. Otišao je na spavanje jedne noći i jednostavno se nije ujutro probudio“, izjavila je Del Ponte povodom smrti Miloševića pre okončanja suđenja.

Ona je često prebacivala domaćim vlastima zbog nedovoljne saradnje sa Tribunalom, a glavni haški begunci do kraja njenog mandata nisu privedeni pravdi.

Karijeru je nastavila u diplomatiji kao ambasadorka Švajcarske u Argentini, a 2011. godine se penzionisala.

Vojislav Koštunica je bio poslednji predsednik SRJ do 2003. godine.

Posle preuređenja u Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore na mesto predsednika dolazi Svetozar Marković, a Koštunica postaje predsednik Vlade u dva navrata, prvo 2004. godine, a potom nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2007. godine.

Bio je deo konzervativne struje, protivnik evrointegracija i širenja Zapadnog uticaja. Zalagao se za vojnu i političku neutralnost zemlje. Kada je reč o problemu južne pokrajine, iako se za vreme vlasti i sam suočavao sa brojnim krizama, favorizuje strategiju „Zamrznutog konflikta“.

Posle unutarstranačkih sukoba i loših izbornih rezultata 2014. godine je napustio Demokratsku stranku Srbije i potpuno se povukao iz političkog i javnog života.

„Penzionerske dane najčešće provodi u svojoj skromnoj, ali lepoj vikendici u Belanovici, varošici skrivenoj na razmeđi starih puteva za Rudnik, Aranđelovac i Ljig. Tamo odlazi svojim kolima, a onda se povlači u tišinu i piše memoare. Više je to pogled na protekla politička dešavanja nego što su u pravom smislu te reči memoari“, rekao je za Danas njegov bivši stranački kolega.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju koji je osnovao Savet Ujedinjenih nacija 1993. prestao je da postoji poslednjeg dana 2017. godine.

Za 24. godine rada pokrenuta je 161 optužnica, doneto više od 90 presuda za ratne zločine na prostorima nekadašnje Jugoslavije.

Za gotovo četvrt veka sud su pratile brojne kontroverze, a kritičari su ga zbog neospornih pritisaka označavali kao politički sud. Srpska strana povukla je najviše optužnica, osuđujućih presuda i visokih kazni.

„Ovaj sud zasedao je više od 10.000 dana, čuo svedočenja 5.000 svedoka, 98 osoba je osuđeno za zločine koje su počinili. Osim toga, međunarodni sud je dao glas žrtvama“, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš na svečanom zatvaranju Haškog tribunala.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.