Prvi ubod kiborga

Veliki broj ljudi u Americi i svetu, pripisuje mu, u najmanju ruku, nečiste motive u delovanju tokom pandemije korone.

Neki insinuiraju da je saučesnik, ako ne i podstrekač haosa u kome se svet našao, a drugi da razvojem vakcine želi da ostvari zaradu i uspostavi globalnu kontrolu nad čovečanstvom.

Vakcina bi trebalo da bude nova vrsta Majkrosoftovog softvera, koji bi se ovoga puta, umesto u kompjutere, ugrađivao u ljude. Za ovo ga ne krive samo u svetu, nego i kod kuće, gde se priprema peticija, koja je postavljena na sajt Bele kuće, u kojoj se traži preispitivanje Gejtsovog delovanja.

Osnovi za ovakve ocene našli su se u dugogodišnjem upozoravanju vlasnika Majkrosofta na opasnosti od pandemije i zalaganju za novi tip vakcine, koji razvijaju kompanije u kojima je Gejtsova fondacija jedan od vlasnika. Fondacija Melinde i Bila Gejtsa najveća je privatna fondacija u svetu sa više od 46 milijardi dolara imetka.

Gejtsovi protivnici tvrde da je on snaga koja gura svet ka izboru: vakcinisati se protiv kovida 19 ili ne vakcinasiti se i tako biti uskraćen za osnovne usluge, posle čega ćete biti označeni kao pretnja zdravlju. Prihvati ubod ili budi meta, sažima doktor Arnold Presli.

Gejts je jedna od prvih visokoprofilisanih ličnosti koja je ukazala na opasnosti i mogućnosti pandemije. Pojava SARS 2002, a kasnije svinjskog gripa 2009. dali su mu argumente.

Gejts je 2009. napisao članak Ka boljem odgovoru za buduću pandemiju u kome je definisao korake koji moraju da se preduzmu kako bi se sprečila eventualna sledeća pandemija.

Dileme prema Gejtsovom delovanju dodatno podgrejava to što u ovim projektima sprečavanja pandemije i vakcinacije blisko sarađuje sa Pentagon agencijom DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency – Odbrambena agencija za napredna istraživanja), koja razvija inovativne i kreativne tehnologije koje mogu da se primene u vojsci.

DARPA je poznata po finansiranju projekata koji po svom karakteru duboko ulaze u naučnofantastične sfere, ali ona je zbog svog hipekreativnog pristupa atraktivna gotovo svim inžinjerima, ali upravo zbog toga, veliki broj njih zazire od njenih programa.

Iako to samo po sebi ne mora da bude negativno, postavlja se pitanje gde je u Gejtsovom zalaganju granica između filantropije, humanizma, lične koristi, mogućnosti za uspostavljanje globalne kontrole preko medicinskih i zdravstvenih protokola, komercijalnih interesa i bezbednosnih ciljeva?

Direktor Fondacije Bila i Melinde Gejts je nekadašnji programski direktor DARPA, Den Votendorf, gde je vodio projekte povezane sa zdravstvenim inovacijama, vakcinama, antitelima, imunitetom i sličnim pitanjima. On je ranije bio u vojnim medicinskim ustanovama gde je bio direktor Medicinskog genetičkog centra Vazduhopolovnih snaga SAD i direktor Nacionalnog vojnog medicinskog centra Volter Rid.

Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2017. Gejts je ukazao da postoji razumna mogućnost za širenje virusa, pošto epidemija može da se stvori na ekranu kompjutera ako teroristi nameravaju da koriste sintetičku verziju virusa malih boginja ili superzarazni i smrtonsoni grip.

On je upozorio da je biti spreman na globalnu pandemiju jednako važno kao nuklearno obuzdavanje ili izbegavanje klimatske katastrofe.

DARPA je u to vreme lansirala platformu nazvanu 3P (Pandemic Platform Prevention) kojoj je cilj bio da razvije fundamentalne radove koji bi omogućili da se zadrži širenje svakog virusa pre nego što on eskalira u pandemiju. DARPA je finansirala pionirska istraživanja vakcinskoj tehnologiji ribonukleinskih kiselina (RNA) protiv infektivnih bolesti, koje koriste konstrukcije genetskih kodova da proizvedu viruske proteine u telu koji mogu da dovedu do reakcije i stvaranja antitela.

Početkom 2019. DARPA je saopštila da je izabrala pet timova koji će raditi na sprečavanju pojave patogenetskih pretnji (PREventing EMerging Pathogenic Threats – PREEMPT). Cilj ovog programa je da se virus zaustavi pre nego što dospe do ljudi.

Krajem 2017. otkriveno je da je Gejtsova PR firma Emerging Ag bila među finansijerima projekta genetskog inžinjeringa poznatih kao gene drives u kojima se menjala verovatnoća prenošenja određenog genetskog sklopa, gde su geni mogli da se dodaju, brišu, ometaju ili promene.

Centralnu ulogu u ovim istraživanjima igrala je agencija DARPA. Gejtsov novac je korišćen za uticaj na učesnike u procesu kreiranja Konvencije UN o biološkoj različitosti (CBD) 2016. posle poziva na globalni moratorijum u gene drive tehnologijama.

Ubrzani razvoj Gejtsovih napora u istraživanju vakcine počinje saradnjom i sinergijom s delovanjem američkog farmaceutskog giganta Glakso Smit Klajn (GSK), koja uključuje i kadrovske transfere.

Kad je 2006. marokanski istraživač, Monsef Sloui, došao u GSK, na mesto direktora sektora za vakcine, njegov prethodnik, Tadataku Jamadu, postao je izvršni direktor globačnog zdravstvenog programa Gejtsove fondacije. Krajem 2019. generalna direktorka GSK, Ema Valmsli priključena je Majkrosoftovom bordu direktora.

Sloui ima važnu ulogu u razvoju Gejtsovih medicinskih ideja. On se nalazi u upravnim odborima kompanija koje spajaju razvoja vakcina i razvoj bioelektronskih uređaja koji bi se koristili u medicinske svrhe. Sloui je 2015. razvio vakcinu protiv malarije, čiji razvoj je finansirala Gejtsova fondacija sa 600 miliona dolara.

Ona je samo 30 odsto efikasna, ali prva vakcina protiv malarije uopšte.

GSK je iznenadila sve kad je 2014. prodala svoje poslove u onkologiji za Novartisove poslove s vakcinama. Razmena je iznosila 20 milijardi dolara i tako je GSK postala najveća kompanija u svetu u poslu s vakcinama.

U julu 2016. GSK i Verily Life Sciences (nekad se zvala Google Life Sciences), koja je u vlasništvu Majkrosoftove kompanije Alfabet, stvorili su novu kompaniju koja bi trebalo da vodi borbu protiv bolesti bioelektronskim metodama. Kompanije su investirale u tom trenutku 715 miliona dolara u novu kompaniju nazvanu Galvani elektroniks s ciljem da za nekoliko godina dobiju dozvolu za promenu ugradivih uređaje (implanta) u lečenju. Prvi direktor Galvanija bio je Monsef Sloui.

Misija nove kompanije bila je da u sledeće tri godine razvije modela lečenja u tri oblasti – metaboličkih, zapaljivih i endokrinih poremećaja, da ih dovede iz pretkliničke faze do kliničkog ispitivanja, a već sledećih 18 meseci bilo je planirano da kompanija počne klinička ispitivanja prototipa uređaja kako bi se stiglo do upotrebljivog koncepta u naredne tri godine.

Kad se jednom to postigne, onda bi svi resursi trebalo da se bace na razvoj prve komercijalne verzije bioelektronskih medicinskih uređaja.

“Nadamo se da u narednih sedam do 10 godina dobijemo sve dozvole za izlazak na tržište. To nije naučna fantastika. Napredujemo sasvim dobro”, rekao je Sloui.

Sloui je 2013. formirao mali tim od šest naučnika koji bi se bavio bioelektronskim metodama. Ubrzo je počeo rad s velikom mrežom od 50 naučnih centara, među kojima je bila i DARPA, kako bi se testirao koncept, pošto bioelektronska medicina zahteva integrisanje različitih nauka.

Među mnogim problemima za rešavanje bilo je neophodno da uređaj bude veličine zrna pirinča i da ima mnogo kompjuterskih kapaciteta. Potrebno je da se obezbedi energija za uređaj koja bi se bežično prenosila kroz telesnu masu, ali i da se obezbedi razmena podataka.

Materijal koji se koristi za uređaj, ne sme da bude odbačen od tela i da naškodi nervima. A onda, tu je hirurška procedura implantacija uređaja u nerv.

Uređaj bi se ugrađivao jednom za ceo život. On bi se plaćao na rate, mesečno ili godišnje, sve dok pacijent ima kliničke koristi od njega. To je ideal transhumanističke ideje o poboljšanju ljudskih mogućnosti razvojem i širokom dostupnošću sofisticiranih tehnologija koje značajno mogu da poboljšaju ljudski intelekt i psihologiju.

Poklonici ovog trenda smatraju da u budućem svetu većina stanovnika trebalo bi da ima hitech implante, omogućavajući tako pojedincima direktnu neuronsku povezanost sa internetom. Neki u tome vide jedan stadijum u razvoju kiborga – kibernetskih organizama i sinteze čoveka i mašine.

U oktobru 2019. Mekinsi je, analizirajući ovaj Galvanijev projekat, objavio izveštaj u kojem je naveo da je bioelektronika ogromno buduće multimilijardersko tržište.

Tih dana održana je već čuvena simulacija u Centru za zdravstvenu bezbednost Džon Hopkinsa, poznat kao 201 koja je bila pandemijska vežba na visokom nivou, a koju su organizovali Gejtsova fondacija i Svetski ekonomski forum.

Svi su predvideli da je samo “pitanje vremena kad će jedna od epidemija da postane globalna sa potencijalno nesagledivim posledicama”.

Sloui je takođe član odbora direktora američke biotehnološke kompanije Moderna. Naravno, DARPA je takođe zastupljena u vlasništvu kompanije, ali i Fondacija Bila i Melinde Gejts.

Moderna je pionir u terapiji i vakcini tzv. messenger RNA (mRNA) koja je potpuno nova tehnologija lekova koja navodi telo da proizvodi ćelije za stvaranje intraćelijskih ili izlučenih proteina. Kompanija je dobila pomoć američke vlade u razvoju vakcije protiv kovida 19. Sloui je najavio da se sada vakcina testira i da će do kraja godine da se zna da li deluje i da li će se proizvoditi.

Kompanija je upravo ove nedelje podnela zahtev za drugu fazu testiranja vakcine protiv kovida 19.

Gejts je na svom blogu postavio pre nekoliko dana veoma obiman tekst pod naslovom Naučni napredak koji nam je neophodan da bismo zaustavili kovid 19.

U svojoj detaljnoj analizi lekova i mogućnih vakcina, Gejts se opredeljuje za RNA pristup, a prva takva vakcina koja će biti testirana na ljudima je RNA vakcina kompanije Moderna koja je počela proveru kliničke bezbednosti u martu.

Gejts je najavio da će za nju ključna biti treća faza, kad će biti odlučeno o njenoj potpunoj bezbednosti i efikasnosti.

Cilj ovog procesa je da se izaberu jedna ili dve vakcine i da se vakciniše celokupno čovečanstvo. Biće potrebno sedam milijardi vakcine u slučaju da se bude primala odjednom ili 14 milijardi, ako se bude primala iz dva puta.

“Ceo svet će biti u žurbi da ih dobije, pa će obim proizvodnje biti bez presedana dosad, i uključivaće brojne kompanije”, predviđa Gejts.

Oprezniji prema Gejtsovim namerama, ne dovode ih u pitanje unapred, ali traže transparentnost, jasne procedure i vreme za provere, a ne odlučivanje u žurbi. U tom smislu, verovatno je da je diskusija o Gejtsu i koroni tek na početku.