Prvo javno prenošenje misli

Mihal Ramač: bilo je to 1992. (6)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1992 – Treća Jugoslavija“ u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2012. godine, najzanimljivije delove iz autorovih zapisa objavljujemo kao feljton.

Nekoliko hiljada ljudi nije uspelo da uđe u salu. Šta se tamo zbivalo, objavile su njihove omiljene novine: „U tajne prenosa osećanja na daljinu posetioce je uvela kineska ruža. Ovu zagonetnu biljku vekovima i s pažnjom gaje kineski baštovani. Cvet je vremenom poprimio ljudske osobine i u stanju je da oseća, da bude radostan ili tužan, pa čak i da misli. Petnaest minuta ostavljeno je posetiocima da svoje dobre želje prenesu ovom cvetu, priključenom na kompjuter koji registruje sve promene u njegovom ponašanju. Cvet je bio „zamrznut“ na platnu dok su poruke putovale u Novosibirsk. Kompjuter je pokazao da je cvet primio i razumeo emocionalne poruke beogradske publike… Ekspertska komisija ustanovila je da je 49 odsto prisutnih primilo i razumelo poruke.“

U Sarajevu je 18. marta završena peta runda pregovora lidera tri naroda. Potpisana je Izjava o principima novih ustavnih rešenja. Po tim principima, BiH će biti jedna država u postojećim granicama, sastavljena od tri konstitutivne jedinice formirane na nacionalnoj osnovi. Skupština će imati Veće građana i Veće konstitutivnih jedinica. Izgleda sa su svi zadovoljni. Karadžić procenjuje da je to „velik dan za BiH“. Čini se da je zadovoljan i Milošević: on nikad nije hteo da čuje za konfederalnu Jugoslaviju, ali će uporno insistirati da BiH bude konfederacija tri naroda.

Tanjug objašnjava da „polovina opština u BiH nije sporna. Za preostalih 25 odsto biće nađeno brzo rešenje promenom opštinskih granica. Sporno je preostalih 25 odsto – u slivovima Une, Neretve, delu Posavine oko Broda, Odžaka i Orašja i na Drini. Između Srba i Muslimana najteže će biti rešiti sporove o etničkoj podeli u Konjicu, Trnovu, Foči, Goraždu, Višegradu, Vlasenici, Zvorniku, Bratuncu, Srebrenici i na celom tuzlanskom području.“ Ko ume da čita – jasno mu je gde će se voditi najžešće borbe.

Kao i prošle godine u Hrvatskoj, sukobe u nacionalno mešovitim sredinama najavljuje nastajanje jednonacionalnih kafića i kafana. Beogradski mediji javljaju da u zapadnoj Hercegovini ima petnaestak hiljada pripadnika Hrvatskih odbrambenih snaga (HOS), a da je širom BiH naoružano tridesetak hiljada članova SDA. Srbi očekuju da će njih štititi JNA, ali po nalogu SDS u svim krajevima formiraju svoje teritorijalne ili dobrovoljačke jedinice. Druga armijska oblast procenjuje da u Belim orlovima i sličnim četničkim paravojskama ima tridesetak hiljada naoružanih lica. Vojska se u to vreme još smatra jugoslovenskom i čuvarom tekovina Narodnooslobodilačkog rata, pa neki oficiri ne mogu da smisle bradate dobrovoljce s kokardama. Kroz koji mesec će, zajedno s uniformama, promeniti i uverenja.

Stotine hiljada žive daleko od svojih domova. Iz svih republika ljudi se i dalje masovno sele u inostranstvo. Ipak, Politika ekspres otkriva čudo neviđeno – da su Hrvatska i Slovenija „dale Nemačkoj pravo da na njihovim teritorijama naseli 387 hiljada folksdojčera. Operacija pod nazivom Veliki povratak biće sprovedena u saradnji s Vatikanom i Austrijom. Njen cilj je postepena germanizacija ovih zemalja i prostora“. Takve besmislice za jednokratnu upotrebu objavljuju se gotovo svakog dana.

Skupština srpskog naroda 24. marta formira vladu, tri dana kasnije proglašava Ustav Srpske Republike BiH. Ona, izjavljuje Momčilo Krajišnik, „postaje temelj četvrte srpske države u Jugoslaviji, i postaje deo srpske države Jugoslavije“. U sastavu republike ima 70 opština. Odlučeno je da se na njenoj teritoriji uklone sva obeležja Josipa Broza Tita. Za spoljne poslove zadužen je Aleksa Buha, za unutrašnje Mićo Stanišić.

Istog dana 339 intelektualaca muslimanske nacionalnosti potpisuje Deklaraciju o budućnosti BiH, kojom se zahteva očuvanje teritorijalne celovitosti države.

Za uzvrat, odmah je sazvan takozvani Kongres srpskih intelektualaca u BiH. Među učesnicima su Radovan Karadžić, Matija Bećković, Predrag Palavestra, Vojislav Lubarda, Rajko Petrov Nogo, Pavle Ivić, Ljubomir Tadić, Vojislav Maksimović, Brana Crnčević… Dobrica Ćosić poslao je pismo u kojem ističe: „Mi, Srbi, Muslimani i Hrvati, uvažavanjem istorijskih iskustava i sadašnjeg stanja među nama, moramo se što pravednije razdeliti i razgraničiti da bismo uklonili razloge da se mrzimo i ubijamo i da sutra možemo sa što manje prepreka da se ujedinjujemo u svemu što nam je obostrano razumno i korisno“. Učesnici Kongresa smatraju da komadanje Jugoslavije „može dovesti do sukoba koji će nanijeti veliku štetu Evropi. Za sve što iz toga može proisteći Srbi ne snose nikakvu istorijsku odgovornost. Srpski narod ne prihvata državnu zajednicu koju određuju interesi velikih sila, evropskog katoličkog klerikalizma i probuđenog panislamizma, nego onakvu kakva izvire iz etničkog i istorijskog prava svakog naroda na zemlji“. Kongres srpskih intelektualaca smatra da je u „ovakvim istorijskim okolnostima jedino rješenje za BiH da bude trodjelna državna zajednica u kojoj će Srbi suvereno stati na svoje međe…“

Nastavlja se