Tužilaštvo krije detalje istrage protiv Nikole Petrovića u aferi „Meklaren“

Danas je ovo rešenje zatražio putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Tužilaštvo je naš zahtev odbilo „jer se smatra da bi ugrozio, omelo ili otežalo vođenje sudskog postupka, fer i pravično suđenje, kao i da se radi o informacijama koje su već objavljene i javno dostupne“.

Kao prilog, poslato nam je rešenje o odbijanju davanja informacije od javnog značaja u kome nam je „obrazloženo“ zbog čega tužilaštvo ne može da nam dostavi traženi dokument.

U obrazloženju je navedeno da je razlog odbijanja dostavljanja traženog rešenja jer tužilac „smatra“ da je javnost već dovoljno upoznata sa svim detaljima postupka, pozivajući se na njihovo saopštenje vezano za ovaj slučaj, kao i na jedan članak u medijima u kome je objavljena krivična prijava.

Međutim, u sledećem delu obrazloženja tužilaštvo navodi i da bi iznošenjem detalja o postupku bilo ugroženo vođenje sudskog postupka jer tužilaštvo nema saznanja da li je okrivljeni Nikola Petrović obavešten o tome da će se protiv njega voditi prekršajni postupak.

Dakle, tužilaštvo je u svom obrazloženju prilično kontradiktorno, jer se u jednom delu pozivaju na to da su u njihovom saopštenju izneti svi detalji istrage, dok u drugom delu navode da bi iznošenjem svih detalja istrage bio ugrožen budući prekršajni postupak. Najbizarnije je što iz tužilaštva navode kako ne znaju da li je Nikola Petrović upoznat da će se protiv njega voditi prekršajni postupak, iako je više puta u više medija objavljeno da se postupak iz Prvog OJT seli u Prekršajni sud u Beogradu.

Zašto zvanično saopštenje Prvog OJT u Beogradu nije dovoljno?

Danas je zatražio Rešenje o odbačaju krivične prijave protiv Nikole Petrovića upravo iz razloga što u saopštenju tužilaštva nedostaju bitni detalji zbog čega je odbačena krivična prijava protiv Nikole Petrovića i postupak prebačen iz krivičnog u prekršajni.

Iako je javnost najviše zaintrigiralo to što su oboreni rezultati testiranja na kokain, gde je veštak ustanovio da, iako je kokain bio prisutan u urinu Nikole Petrovića, on nije mogao da utiče na psihofizičko stanje okrivljenog, jer nije urađeno testiranje na prisustvo kokaina u krvi, a po mišljenju veštaka, samo prisustvo kokaina u krvi može da utiče na psihofizičke sposobnosti konzumenta.

Međutim, krivična prijava protiv Nikole Petrovića nije odbačena iz tog razloga, već zbog toga što je utvrđeno  da oštećene koje su se nalazile u drugom vozilu nisu zadobile povrede u „sudsko-medicinskom smislu“  kao i da je na vozilu kojim je upravljala oštećena prouzrokovana imovinska šteta koja ne prelazi iznos od 200.000,00 dinara. Ovo su ujedno i obeležja krivičnog dela, zbog kog je protiv Nikole Petrovića podneta krivična prijava. Kada je ovo objavljeno, Danas je pisao tekst na ovu temu, gde su se naši sagovornici tada složili da im je nejasno kako je moguće osporiti povrede konstatovane ženama, koje su se nalazile u kolima koja je Nikola Petrović udario svojim „Meklarenom“.

Upravo iz ovog razloga je Danas i tražio Rešenje o odbačaju krivične prijave, jer bi u tom njemu trebalo biti detaljno opisano na koji način je veštak osporio povrede ženama koje im je konstatovao lekar, tog dana kada se nezgoda dogodila. To rešenje nije isto što i saopštenje Prvog OJT u Beogradu, kako tvrdi ovo tužilaštvo, jer je saopštenje samo sažetak dok rešenje sadrži sve detalje postupka i mnogo opširnija objašnjenja svih dokaznih radnji.

Goran Stupar: Ne smemo dozvoliti da postane praksa da tužilaštvo određuje u kojoj meri će javnost biti obaveštena jer to nije njihov posao

Advokat Goran Stupar za Danas kaže da rešenje kojim je Prvo OJTu odbilo zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja još jedan pokazatelj degradacije institucija i osnovnih postulata demokratije.

„Njihovo obrazloženje da bi se dostavljanjem rešenja o odbačaju krivične uticalo na prekrašjni postupak je obična floskula, čak se nisu ni potrudili da nađu smislenije obrazloženje koje bi „prošlo“ kod stručne, pa čak i opšte javnosti. Zaista mi je nejasno na koji način bi objavljivanje takvog rešenja uticalo na prekršajni postupak. Da neće možda da oteža položaj okrivljenog u prekršajnom postupku? Ili bi dovelo do toga da okrivljeni bude oslobođen? Svi dokazi koji su potrebni za vođenje prekršajnog postupka su do sada fiksirani, obezbeđeni i dokumentovani, a samo se na osnovu dokaza može doneti presuda. Dakle, ponovo postavljam pitanje, ako znamo da su do sada obezbeđeni svi dokazi kako onda objavljivanje jednog rešenja može uticati na tok tog prekršajnog postupka?“, pita Stupar.

Kao drugi problem on vidi i samo obrazloženje tužilaštva da je javnost već dovoljno obaveštena.

„Ne smemo dozvoliti da postane praksa da tužilaštvo određuje u kojoj meri će javnost biti obaveštena jer to nije njihov posao. Ovaj slučaj bih razumeo da je krivični postupak još u toku, pa da se objavljivanjem nekih dokaza zaista može očekivati opstrukcija postupka. U tom slučaju bi bilo opravdano da tužilaštvo odbije pristup informacijama od javnog značaja, ali u situaciji kada je krivična prijava odbačena, čime je faktički krivični postupak okončan, pa da još tužilaštvo daje svoj sud da li je javnost dovoljno obaveštena ili ne, zaista nemam komentar. Ne bi me začudilo da uskoro i Republički hidrometeorološki zavod uskrati informacije o vremenskoj prognozi sa obrazloženjem da bi uvid u takve informacije uticao na raspoloženje građana“, ironičan je Stupar. tekst na ovu temu

Rodoljub Šabić: Nejasno kako bi rešenje o odbačaju krivične prijave moglo da utiče na dalji postupak

Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je sličnog stava kao i njegov kolega i navodi da tužilaštvo ovakve informacije ne može da uskraćuje javnosti.

„Ne može tužilaštvo da, kad dobije zahtev za slobodan pristup informacijama, procenjuje da li je javnost “dovoljno upoznata sa rezultatima istrage” već je dužno da po zakonu postupi po zahtevu. Ono bi trebalo da postupi u korist prava javnosti i da ustupi traženu informaciju javnosti. Samo fraza “moglo bi ugroziti tok postupka prekršajnog postupka koji će se voditi” očito nije dovoljna. Ne samo što se ne zna ni da li se taj postupak vodi i da li će se voditi nego i jer je potpuno nejasno kako bi dokument koji ste tražili “mogao” ugroziti njegov tok“, kaže Šabić.

On navodi da bi zakonski uslov za ograničenje prava na pristup informacijama bio kada bi tražena informacija ugrozila ili otežala postupak, a ne pretpostavka da bi „mogla“ ugroziti.

„Što se prekršajnog postupka tiče imajući u vidu kada se saobraćajni udes dogodio i koliko dugo je tužilaštvo “radilo” vrlo je verovatno da će i ako bude pokrenut i vođen da se okonča nastupanjem zastarelosti“, zaključuje Šabić.

Podsetimo, kum Aleksandra Vučića, Nikola Petrović je 6. marta prošle godine izazvao saobraćajnu nezgodu svojim „Meklarenom“. Petrović se tada se zakucao u ogradu u Užičkoj ulici kod broja 46. Tom prilikom oborio je tri stuba i udario u auto marke „opel korsa“ u kojem su se nalazile dve ženske osobe koje su zadobile povrede i prevezene u Urgentni centar.

On je tada alkotestiran i rađen mu je test na psihoaktivne supstance. Oba nalaza su bila pozitivna, jer je utvrđeno da je imao 0,46 promila alkohola u organizmu i da je pozitivan na kokain koji mu je pronađen u urinu.

Javnost nije znala za ove detalje, dok policajka iz Valjeva Katarina Petrović nije dostavila policijski izveštaj sa mesta događaja opozicionoj poslanici Mariniki Tepić, koja ga je zatim objavila na društvenoj mreži X. Katarina Petrović je zbog ovoga dobila krivičnu prijavu i određen joj je bio pritvor. Ona je nedavno prvostepenom presudom oslobođena optužbi, ali je još uvek suspendovana jer se protiv nje i dalje vodi disciplinski postupak.