Prvo prevencija pa tek onda kazna

Sa klasične kontrolne i kaznene uloge, naglasak se stavlja na savetodavnu, edukativnu i partnersku ulogu inspekcijskog nadzora, a sve u interesu postizanja fer i konkurentne privrede. To za Danas potvrđuje i mladi preduzetnik Uroš Ercegović, vlasnik restorana na Zelenom vencu u Beogradu, koji kaže da su mu se ranije, sa ulaskom inspektora u restoran, „odsecale noge“, a danas potpuno drugačije doživljava inspekciju.

„Kada su ulazili, svi unutra smo se gledali i pitali šta smo zgrešili, milion stvari mi je prolazilo kroz glavu. Danas, iako mi i dalje nije prijatno kada dođu, razumem da su oni tu više za nas nego što smo mi za njih. Svim tim češljanjem papira, knjiga, kompjutera, sanitarnih knjižica, kasa, računa, pomažu nam da idemo pravim, čistim putem, bez straha. Samim tim, unapređujemo naš posao“, kaže Ercegović.

Sa reformom inspekcijskog nadzora, koja je intenzivirana usvajanjem Strategije reforme javne uprave 2014. godine i regulisana Zakonom o inspekcijskom nadzoru iz 2015. godine, poslovanje u Srbiji postaje predvidljivije.

„Inspektori više ne idu u kontrole stihijski već prema planu, što znači da privredni subjekat dobije obaveštenje kada će inspekcija da dođe i da tačno zna šta će biti predmet nadzora“, kaže Jovica Damnjanović iz Odeljenja za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor, Sektora za dobru upravu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

On dodaje da, i pored toga što ima 44 republičkih inspekcija sa nešto više od 2000 inspektora, to je nedovoljno za broj privrednika koji posluju u našoj zemlji. Takođe, neophodno je poboljšati materijalni položaj inspektora kao i tehničku i materijalnu opremljenosti inspekcija. Na tom polju pomaže Evropska unija koja je, osim kroz primere dobre prakse, direktnom budžetskom podrškom pomogla transparentnijem radu inspekcija u Srbiji i to pomažući njihovo opremanje.

Značajnim segmentom reforme u Vladi smatraju to što se sada u kontrole ide na osnovu procene rizika, te su privrednici i institucije koji rade po zakonu pošteđeni nepotrebnog stresa, a  racionalizovan je rad inspektora kojih nema dovoljno.

„Od inspekcija građani i privredni subjekti sada mogu da očekuju da će biti upoznati sa nadležnostima inspekcije i da svaka inspekcija radi u skladu sa zakonom o inspekcijskom nadzoru i svojim posebnim zakonima. Mogu da očekuju da će inspekcija biti brza, efikasna i da im neće oduzimati puno vremena. Postoji mogućnost i savetodavnih poseta od strane inspekcije kako bi se privredni subjekat bolje pripremio za nadzor“, objašnjava Damnjanović.

Sve navedene promene reformisanog sistema inspekcijskog nadzora obezbedile su da poslovanje u Srbiji bude predvidivije, da se smanje troškovi poslovanja u privredi, da se smanji siva ekonomija i korupcija i, pre svega, da građani budu zaštićeni od samovolje privrednika i državnih službenika.

Od jula 2019. godine počeo je sa radom i novi informacioni sistem eInspektor kojim se ujednačava i unapređuje rad inspektora i onemogućava subjektivnost u donošenju odluka. Ovaj softver automatski nudi rešenja za postupanje u svakoj situaciji, što obezbeđuje jednak odnos prema svima.

Da svi rade po zakonu mogu da doprinesu i građani koji problem mogu da prijave nadležnoj inspekciji preko Kontakt centra republičkih inspekcija koji radi 24 sata i to direktno pozivom na broj telefona koji je na sajtu Koordinacione komisije, putem i-mejla, ostavljanjem glasovne poruke ili putem čet-bota koji je instaliran na veb portalu Koordinacione komisije.

Reforma inspekcija deo je sveukupne reforme javne uprave u Srbiji, koju Evropska unija kontinuirano podržava. Glavni koordinator reforme je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.