Na prste jedne ruke mogu se izbrojati sportisti koji su se po dolasku u Novi Pazar zadržali u ovoj sredini duže od godinu dana. Većina dođe, odigra polusezonu ili sezonu, i nestane bez traga. Priča Branka Vujisića, krilnog rukometaša Novog Pazara potpuno je drugačija. Ali, svemu dođe kraj. Ovo bi mogao da bude poslednji razgovor za štampu Vujisića kao igrača Novog Pazara. Vrlo je verovatno da je utakmica u Smederevu bila i njegova poslednja u ovom klubu.
Rođen je pre trideset godina u Paraćinu, odrastao u Aranđelovcu. Njegovi roditelji su još dok je bio dete promenili mesto stalnog boravišta. Nije ni čudo što grad pod Bukuljom doživljava kao da je u njemu rođen. U gradu rukometa, što Aranđelovac jeste, igrao je Vujisićza Šamot u vreme kada je taj tim bio više nego ozbiljan rival našim najboljim klubovima u najjačoj srpskoj ligi. U prvom timu Šamota nastupao je uz sadašnje i bivše reprezentativce Srbije, Ratka Nikolića, Nikolu Vojinovića, Bojana Tomića, a od poznatijih rukometaša saigrači su mu bili i braća Maksović, Jovica Gajići još čitav niz poznatih igrača. Pored Šamota i Novog Pazara branio je i boje aranđelovačkog kluba B 99 i sadašnjeg superligaša Kolubare iz Lazarevca. Da li je posle trogodišnjeg igranja za Novi Pazar došlo vreme za rastanak? Čini se da postoje veliki izgledi da i pre novogodišnjih praznika usledi oproštaj od kluba, navijača i Novog Pazara.
Sve češće se može čuti da je samo pitanje dana kada ćete napustiti Novi Pazar. Pod uslovom da u tim pričama ima istine, koji su razlozi za jednu takvu odluku?
– Sve sam bliže odlasku, mada još uvek nisam doneo konačnu odluku. Ako odem odlazim iz samo jednog razloga, zbog neispunjavanja ugovorom preciziranih obaveza kluba prema meni. Nisam više u poziciji da živim samo od obećanja. Mislim da još mogu da igram na visokom nivou, i da nisam rekao poslednju reču rukometu. Najmanje još pet sezona sebe vidim kao aktivnog igrača. Iskreno, nema ponuda drugih klubova, tako da nisam u situaciji da mogu da vagam gde bi mogao da nastavim karijeru. U ovom trenutku najrealniji je povratak u Aranđelovac. Naravno, ako neki zanimljiv klub u međuvremenu bude zainteresovan za moje usluge, moguće je da pre povratka u Aranđelovac odigram sezonu ili dve u tom klubu.
Kakve okolnosti su prethodile dolasku u Novi Pazar. Pretpostavka je da ste verovali da ćete sa Novim Pazarom postići i više od onoga što ste postigli.
– Priča o dolasku u Novi Pazar je klasična sporska. Novom Pazaru je bio neophodan krilni igrač, a ja sam bio slobodan. Brzo smo dogovorili sve detalje. Tada, pre tri godine, klub je imao velike ambicije i pored mene angažovao je i iskusne i proverene rukometaše, Bojana Simonovića i Sašu Kovačevića. Bio je to sastav za svaki respekt. Nas trojica smo se za vrlo kratko vreme uklopili u sastav koji je godinama igrao zajedno. Bila je to najbolja sezona Novog Pazara za sve ovo vreme koje sam proveo u klubu. Međutim, Simonovići Kovačevićsu brzo otišli iz kluba, i više to nije bio isti kvalitet. Ova sezona je, takođe, bila uspešna, jer smo u njoj izborili prvoligaški status, ali je i ona neuporediva s vremenom kada sam tek pristigao u Novi Pazar. Sve ono što je sledilo posle te polusezone moglo bi da se podvede pod onu narodnu, povuci- potegni. Bilo je pobeda, ali smo ih izvlačili na mišiće. Prava je šteta što klub finansijski loše stoji. Da je materijalna situacija za neki stepen bolja, klub bi se većsad nadmetao sa ostalim ekipama koje jure Super ligu. Klub živi najviše zahvaljujući kapitenu Mirsadu Ikiću. Da nije njega Novi Pazar bi, u to sam siguran, igrao treću ligu. Koliko je samo bilo situacija u kojima je on finansijski pomagao nas igrače. Na prvi pogled neverovatno, ali istinito. On je tipičan predstavnik Novog Pazara. Čovek široke ruke i još šireg srca.
Kako gledate na premijernu prvoligašku sezonu Novog Pazara. Da li se moglo više?
-Pružili smo maksimum naših mogućnosti. Kažem, žao mi je što nismo imali još tri kvalitetna igrača, ubeđen sam da bi sa njima realno mogli da napadnemo Super ligu. Nema velikih razlika u snazi timova koji čine ovu ligu. Sve su približno sličnog kvaliteta. U vrhu se nalaze oni sastavi koji imaju dužu klupu. Ona je u poslednjih par sezona bila naš najveći nedostatak. Da smo imali igrače koji u svakom trenutku mogu da uskoče u igru i zamene one kojima u tom trenutku ne ide, sad bi pričali drugu priču. To je i glavni razlog svih poraza na gostujućim terenima, a i bilo je dosta utakmica na kojima smo nastupali nekompletni. Iz prvog dela šampionata skoro da i nema meča koji ću pamtiti, ako izuzmemo utakmicu sa ekipom Mladosti iz Temerina u svojoj dvorani. Zanimljivo je da za tri godine koliko sam proveo u Novom Pazaru nisam znao za poraz na domaćem terenu, sve do nedavno, do susreta sa Temerincima. Pobedili smo mnogo jače rivale ove godine, ali ne i njih. Svaka im čast kako su odigrali. Odavno nisam video da jedna ekipa igra tako disciplinovano u napadu i odbrani. Nije bilo načina da im se suprostavimo. No i pored toga što se ekipa nalazi u donjem delu tabele, nema brige kada je opstanak u pitanju. Sa ili bez Vujisića u ekipi, u to ne treba sumnjati.
Uz Brunčevića bili ste najbolji strelac tima u prvom delu prvenstva. Imate jasnu sliku o vrednostima ekipa u ovoj ligi. Koliko je realno da Novi Pazar u dogledno vreme deli megdane sa superligašima?
– Nisam nezadovoljan postignutim u prethodne tri sezone. Mogu reći da sam u ovoj polusezoni često igrao na poziciji srednjeg beka, što nije mesto na kojem najviše pokazujem, ali potrebe kluba su to zahtevale. Snašao sam se i na toj poziciji, i više sam nego zadovoljan svojom igrom. Bio sam jedan od boljih strelaca ekipe, i pored toga što se moja igra ne bazira isključivo na golovima. Uvek sam se držao devize da je bolje dati jedan gol, a da ekipa zabeleži pobedu. Šta ja imam od toga ako postignem deset golova a ekipa izgubi? Nekoliko igrača Novog Pazara može da igra bez ikakvih problema u Super ligi. Ako ovaj grad želi više, sledeće godine čelni ljudi kluba i grada moraju dobro da razmisle o igračkom kadru. Pojačanja su ovom timu preko potrebna. Sve ekipe koje drže vodeće pozicije u našoj ligi igraju dugo zajedno, i imaju rukometaše iz drugih sredina. To važi za Dinamo, Smederevo, BASK… To je jedan od načina kako se dolazi do visoko postavljenih ciljeva.
Ako se ostvari vaš plan i napustite Novi Pazar u ovoj mini prvenstvenoj pauzi ostaće neka sećanja. Šta ćete posebno pamtiti, a vezano je za klub i grad?
-Publiku kakvu retko koji grad ima. To treba doživeti. Prosto te nosi tokom utakmice. Ponekad mi se čini da su navijači izneli najveći deo naših pobeda. Bar ja, u publici uvek nađem motiv više. Znam da komuniciram sa njom. Ponese me ambijent, i često tražim da budu još grlatiji. U egal završnicama u principu sam bio taj koji je izvodio sedmerce. To su trenuci kada se u potpunosti isključim, bilo da se utakmica igra na domaćem ili gostujućem terenu, Mozak mi je u tim momentima na OFF, potpuno zanemarujem ono što se dešava oko terena, a usesređen sam isključivo na ono što me očekuje na parketu. Skoro svi rukometaši Novog Pazara su jako druželjubivi. Privatno sam najviše vremena provodio s njima, normalno s nekima više, drugima manje. Prihvaćen sam kao da sam rođen u ovom gradu. Sa klupskim drugom Kasumovićem dugo sam cimer. Boravak u Lazarevcu i Novom Pazaru se u tom segmentu bitno razlikuje. Igrajući za Kolubaru shvatio sam šta su to klanovi. Nas šestorica bili smo došljaci, i kao da nismo odgovarali domaćim igračima. Ovde je sve bilo drugačije.Za sve ovo vreme nije bilo nikakvih podela. Šteta je što klub toliko kuburi s novcem. Možda nelogično za sredinu za koju svi misle da leži na parama. Ove godine klub će zadržati prvoligaški status, a naredne sezone svi u i oko kluba biće za ovu godinu iskusniji, i nadam se da će znati šta činiti dalje. Ove polusezone, i pored toga što ekipu nije pojačao ni jedan igrač, odigrali smo u granicama svojih mogućnosti. Da smo imali iz prošle sezone odličnog Jolovića, i da je Ikićbio zdrav naš bodovni saldo bio bi daleko bogatiji. Dakle, pamtiću po mnogo čemu tri lepo provedene godine u ovom gradu.
Rekli ste da nameravate da najmanje još pet godina profesionalno igrate rukomet. Šta posle? Ostajete ili ne u ovom sportu?
-Ozbiljno razmišljam da i po okončanju igračkog veka ostanem u rukometnom sportu, i posvetim se radu s najmlađim. I u Aranđelovcu, kao i u Novom Pazaru uporedo sa igranjem radio sam sa klincima koji vole rukomet. Ubeđen sam da je trenerski posao kao izmišljen za mene. Imam tu žicu koja ume da namiriše igrača. Sad veći dovoljno igračkog iskustva. Do početka trenerske karijere nakupiću ga još.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
