Prvi maj praznik radnika i dan koji se obeležava u znak sećanja na dogadjaje iz 1886. godine, kada su radnici u Čikagu stupili u štrajk, tražeći osmočasovno radno vreme, u SFRJ bio je obavezno neradan.
U odluci objavljenoj u Službenom listu Demokratske Federativne Jugosavlije, koju je potpisao predsednik Josip Broz Tito 1945. godine stoji: “Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene.”
Praznik rada u Jugoslaviji praznikovan je programima i slavljima na ulicama gradova. Promovisana su dostignuća radničke klase, stuba Socijalističke Federativen Republike Jugoslavije, a skupovima su prisustvovali i najveći državni zvaničnici, pa i sam predsednik Tito.
Čak se i pod okupacijom 1941. godine održao protest na poziv Komunističke partije Jugosalvije. Pozivom KPJ rečeno je: „Na okup! U ovim sudbonosnim danima potrebno je ujediniti sve vaše snage u borbi za vaš opstanak. Vaš opstanak i vaše nacionalne tekovine ugrožene su od vaših vekovnih neprijatelja. Oni teže da vas zbrišu sa lica zemlje, da vas odnarode, da vam oduzmu pravo na nacionalni i kulturni život…
Više nego ikada potrebna je narodna sloga u tim teškim časovima. Ne klonite duhom, ustrajte u borbi u koju vas poziva i koju vodi avangarda radničke klase – KPJ. Da živi međunarodni proleterski praznik prvi maj!“
Takođe nizom plakata obeležen je svake godine praznik rada. Na plakatima su predstavljani radnici, seljaci. Železnice, njive, novi traktori i fabrike koje su napajale privredu SFRJ.
U SFRJ praznik rada slavio je radnog čoveka, proletera, osnovu socijalističkog društva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.