Prvu azbuku učilo 29 generacija

Danas Žitkovica ima oko 70 domaćinstava i nešto više od 300 stanovnika. Skoro iz svake kuće po neko radi u inostarnstvu, ili su to čitave porodice. Prvi učitelj žitkovičke škole Svetomir Simić, bio je rodom iz ovog sela. Završio je učiteljsku školu u Jagodini 1944. godine, a ovde je proveo kao učitelj gotovo ceo radni veka. Kao penzioner sada živi sa svojom suprukom Milkom u svojoj kući u Žitkovici i uzgred se koliko može bavi poljoprivredom, dok se sin Ljubiša sa suprugom i dve ćerke nalazi na radu u Beču.

– Na početku mog učiteljskog rada želeo sam da mladim generacijama prenesem sve ono što sam naučio u školi. Volim decu, a kao njihov učitelj trudio sam se da ih naviknem da imaju radnu naviku i volju prema zadacima i knjizi kako bi jednoga dana postali stručnjaci i pošteni građani. Posrećilo mi se da budem učitelj u svome rodnom selu,što sa jedne strane poverenje ali i velika obaveza prema mojim meštanima i njihovoj deci. Želeo sam da moji učenici budu dobri djaci, a pored toga i da budu pošteni ljudi koji će svojim radom i angažovanjem raditi u interesu sredine u kojoj žive – kaže sa setom Svetomir.

Razvoj Žitkovice vezan je za ime ovog vrednog učitelja. Svetomir je učestvovao u svoim događajima značajnim za selo u drugoj polovinu dvadesetog vela. I danas, i pored poznih godina, želi da pomogne svojim mlađim kolegama u seoskoj školi koja se nalazi u Domu kulture, jer je prva škola dosta orunula i sklona rušenju. Zato Svetomir često zastane pored oronule školske zgrade i priseti se mladalačkih dana kada je ovde radio i družio se sa decom od prvog do četvrtog razreda.

– Bila je ovo lepa škola u kojoj su učile mnoge generacije. Ali vreme čini svoje, godine su prolazile i ona kao i ostale građevine polako je propadala. Danas ne može ni da se uđe, a kamoli koristiti te prostorije – dodaje učitelj Svetomir Simić.

Dočekao je i ispratio 29 generacija – od pripremnog i od prvog do četvrtog razreda,po čemu je jedan od retkih učitelja koji je celog svog radnog veka radio u nepodeljenoj školi. Meštani su ga zvali narodnim učiteljem koji je potvrdio svojim pravim primerom, jer sve što je u Žitkovici urađeno, vezano je za njegov rad: elektrifikacija sela, dovođenje autobusa, izgradnja vodovoda i uvođenje telefona i veza sa svetom, asfaltiranje ulica, izgradnja Doma kulture, podizanje spomenika palim ratnicima…

– Grešite ako mislite da sam moje mališane pripremao samo da steknu radne navike i kao pismeni ljudi lakše snalazili u životu. Od njih uvek sam tražio više pa su oni bili folklorci, glumci, svirači, frulaši, pevači. Po završenim časovima pretvarali smo učionice u malu pozornicu i naše narodne običaje i kulturu zajedno sa njima čuvali od zaborava i negovali – veli Svetomir.

Sve je ostvario i postigao sa svojim vrednim, čestitim i složnim meštanima kojima i u ovim poznim godinama želi da pomogne koliko može, da se nešto gradi u selu kako bi se u njemu bolje živelo.