Foto: Muzej VojvodinePšenicom se ljudi hrane već 10.000 godina, a od nekih tridesetak vrsta na svetu na našim prostorima tokom ovih milenijuma uzgajalo se pet. Nekada su to bile sorte jednozrne, dvozrne i timofejeve pšenice, dolaskom Rimljana počeli smo da jedemo ovu koju i danas poznajemo kao meku, odnosno običnu. Uz ove vrste, ljudi na našim prostorima uzgajali su još krupnik iliti speltu.
Izložbu „Pšenica – od njive do trpeze“ koja traje do 20. septembra u Muzeju Vojvodine, prati niz zanimljivih predavanja, a jedno od njih biće održano sutra od 20 časova pod nazvom „Pšenica – interesantno/neinteresantno“.
Predavač Aleksandar Medović, arheobotaničar i jedan od autora izložbe, kaže da su poželeli da naprave o pšenici nešto što do sada nije niko.
Na početku razgovora odmah napominje da neće puno pričati o ishrani, šta unosimo u sebe od proteina i ugljenih hidrata, jer je internet prepun takvih stvari. Pokušaće da ljudima približi manje poznate priče o ovoj žitarici od koje sve počinje, pogotovo u Vojvodini.
„Razgovaraćemo o skladištenju pšenice, kako su ljudi padali u nesvest otvarajući stare jame i silose u kojima su gljivice proizvodile ugljen-dioksid i na momente bi ih potpuno omamili. Kao i zašto se skladišta tako lako zapale, što se se dešavalo i u praistoriji. Pšenica sama po sebi sadrži gomilu prašine koja može da eksplodira“, rekao je Medović i dodao kako ljudi ljudi vole da čuju nešto novo i neobično, te će uskoro izaći i katalog o ovoj žitarici.
Jednozrna pšenica na ovim prostorima bila je nepriskosnovena milenijumima, dok se nisu pojavili Rimljani u svom širenju ka istoku i doneli nam novu vrstu pšenice.
Ali čak i kad su u jednom momentu otišli, istraživanja kažu da su se narodi na ovim prostorima opet u nekom momentu vratili na stare sorte.
„Pre dolaska Rimljana, prelomni momenat je zapravo bio onaj kad su ljudi ovde i počeli da koriste pšenicu. To je bilo pre nekih 8.000 godina.
Kada su došli prvi ratari i stočari iz starčevačke kulture koji su doneli jednozrnu pšenicu. Posle sa vinčancima i potiskom kulturom stigla je timofejeva pšenica.
U bronzanom dobu, razmenjivala su se dobra sve strane, uvek kažem da je to početak Evropske unije, trgovalo se kao ludo, od Grčke do severa Nemačke, od Španije do Urala“, nastavlja naš sagovornik.
Spelta je svoju drugu popularnost i ulazak u svet danas modernih nutricionista kao najzdravija žitarica doživela nakon eksplozije nuklearke u Černobilju.
Istraživanja su pokazala da je spelta u toj nesreći namanje ozračena i krenula je fama. Priča kako štiti od raznih stvari. Medović kaže da ona jeste divna, ukusna i zdrava žitarica, ali njena svojstva ne treba preuveličavati.
„Moja misija i vizija, kako kažu ovi iz ovih velikih kompanija, bila je da jednozrne, dvozrne i timofejeve pšenice počnu da se uzgajaju u Vojvodini na nekim većim površinama i mislim da sam u tome uspeo. Toliko pričanje o njima nije bilo uzalud. Ljudi ponovo treba da dođu u dodir sa te tri davno izgubljene vrste koju je vetar odavde oduvao. Jeste da one imaju mali prinos i da danas zemljoradnici nemaju želje i volje da se bakću sa slamom koja ostaje posle žetve, pogotovo nakon timofejeve, koja je visoka kao prosečan čovek, viša od 1,7 metara“, izjavio je Medović.
Ljudi su nekada od slame ove pšenice pravili krovove, dok je jednozrna bila idealna za pletenje korpi i posuda. Ipak, možda je budućnost naših oranica upravo u ovim vrstama.
Kako kaže Medović, sada već imamo jasna istraživanja koja kažu da se plodna vojvođanska crnica polako pretvara u pustinju.
„Sami sebe uništavamo i mislim da treba da iskoristimo stare vrste koje su ovde uvek uspevale, kakogod da je bilo vreme ili klima. Na taj način vratili bi i plodnost našoj zemlji, jer one nisu toliko zahtevne kao današnja pšenica koja mora jako da se pazi“, zaključuje arheobotaničar.
U Muzeju Vojvodine se kuvalo i „praistorijsko“ pivo
U sklopu izložbe muzej je u saradnji sa pivarom Beercuz iz Sremskih Karlovaca napravio i prvo „praistorijsko“ pivo, pod nazivom „Praplemensko pšenično pivo“. Nažalost popijeno je i više ne može da se proba, ali Medović otkriva da će ga sigurno biti još, jer mu se javljaju tehnolozi koji bi voleli da proizvode praistorijska piva.
Bačvani su inače najveće pivopije na ovim prostorima, jer nalazište Feudvar kod Mošorina dokazuje da se pivo ovde pilo pre čak 4.500 godina i to na slamčicu. A samo trideset kilometara od Novog Sada pronađena je prva pivara u ovom delu Evrope, keltska, stara čak 2.000 godina.
Ne zna se tačno kako je to pivo izgledalo, danas bi to verovatno nazvali „bućkuriš“. Bilo je često crno, puno zrnevlja i mnogo je penilo, zbog čega su se za filtraciju i koristile slamčice od trske.
Kako kaže Medović, recept za pivo nisu imali, ali su im rezultati arheobotaničkih istraživanja na arheološkim lokalitetima pomogli da pronađu sastojke od kojih se nekada davno pravilo pivo.
„Napravili smo pivo od dvozrne pšenice, koje nema hmelja koji je tek u srednjem veku postao glavni začin za pivo. Do tada je moglo da se koristi sve, od bunike do sira, u zavisnosti od svrhe konzumacije. Od praistorijskih sastojaka, stavili smo umesto hmelja divlji pelin. Sve ostale stvari, morali smo da prilagodimo današnjim normama koje uređuju pravljene piva. Bila je ideja da ga začinimo i sa trnjninom, ali bi onda ispalo plave boje, a nismo znali kako bi ljudi na to reagovali. To ćemo nekom drugom prilikom“, izjavio je Medović.
Posetioci će moći kući da ponesu i test za trudnoću iz starog Egipta
U starom Egiptu dvozrna pšenica koristila se kao test za trudnoću koji je zapravo bio prilično tačan, pogotov za ono vreme. Čak u 70 odsto slučajeva ovaj test je dokazivao da li je žena trudna.
Na sutrašnjem predavanju, tri para dobiće mogućnost da kući ponesu ovaj test i ako su raspoloženi, naknadno jave koliko je bio uspešan.
Uputstvo praistorijskog testa za utvrđivanje trudnoće, ali i testa za utvrđivanje pola je jednostavan.
Zrna dvozrne pšenice i zrna ječma „plitko“ se poseju u dve različite saksije napunjene peskom. Pesak u saksiji svakog jutra „dobro se navlaži“ urinom buduće majke. Postupak se ponavlja od deset dana do dve nedelje. Ukoliko nikne bilo pšenica ili ječam, žena je trudna. Ako nikne samo dvozrna pšenica, pol deteta će biti ženski, a ako nikne ječam muški.
„Spremićemo pesak, dvozrnu pšenicu i videti da li je neko zainteresovan da se bavi ovakvim testom za trudnoću“, kazao je arheobotaničar.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
