Psi, mačke, papagaji i mere za podsticanje nataliteta: Da li Vučićeve molbe o „pravljenju dece“ piju vodu u stvarnom životu?

„Ne ljutite se, mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam televizijske emisije i članci o kućnim ljubimcima nego o deci. Izvinite što moram ja ovo da vam kažem kao predsednik Srbije. Divni su kućni ljubimci, i pas i mačka i papagaj i konji kojih ima na selu. Svakog od njih volite na svoj način, ali, ljudi, mi ne možemo da preživimo, nama nema budućnosti ako nemamo više dece“, rekao je Vučić, nakon čega je istakao da očekuje od buduće Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta.

Ipak, dok on teatralno moli građane Srbije da prave decu, kao da se zaboravlja niz slučajeva u kojima roditeljima država otežava na svakom koraku.

Podsetimo samo koliko se roditelji u Srbiji muče da upišu decu u vrtić.

Naime, kao je Danas pisao pre nekoliko dana, svake godine u aprilu se otvara konkurs za upis u vrtiće, a deca u predškolske ustanove kreću u septembru.

Ovakva praksa znači da deca rođena na primer u martu čekaju skoro šest meseci nakon što napune godinu dana da krenu u vrtić.

To istovremeno znači i da roditelji, najčešće majke kojima je isteklo porodiljsko odsustvo, moraju da se dovijaju na razne načine pokušavajući da premoste ovaj period. Ako nemaju pomoć drugih članova porodice, moraju ili da nalaze načine da odsustvuju sa posla ili da plaćaju bebisiterke.

Upravo u ovakvoj situaciji našla se Maja Stanišić iz Beograda, mama jednogodišnjeg dečaka Lazara, koja je govoreći za portal Bebac ispričala da je prošle godine podnela zahtev za upis deteta ali da je tada odbijena jer je Lazar, koji je rođen u martu, bio mali.

– Sada međutim taj zahtev smatraju zastarelim, a do formiranja nove liste moramo čekati do septembra. Lazar će tada imati godinu i po dana, to za nas znači šest meseci snalaženja, dovijanja, uzimanja godišnjih odmora, bolovanja, dok na kraju ne budem morala da dam otkaz. Ljudi žele da osnuju porodicu, rode dete, ali eto za sve posle toga nikog nije briga. Ne trebaju nam besmislene populacione podrške, potrebno nam je da nas država ne ostavi na cedilu kada nam je podrška potrebna – rekla je Maja za portal Bebac.

Nadležni i dalje tvrde da nam je pitanje nataliteta prioritet, piše Bebac.com, a uprkos tome žene su uskraćene za preventivne preglede, a trudnice se sapliću o sistem kod svake doznake potrebne za trudničko bolovanje.

U Domu zdravlja u Novom Bečeju radi samo jedan ginekolog.

Žene su bile u velikom problemu početkom ove godine kada je taj jedini ginekolog otišao na bolovanje pa su, žene i buduće mame bile primorane da trudnoću vode privatno, a kako je jedna čitateljka Bebac.com navela – pojedine nemaju novca za to.

Mesto Novi Bečej ima oko 23.925 stanovnika, od toga u ovom mestu živi preko 10.000 punoletnih žena. Svaka od njih trebalo bi bar jednom godišnje da poseti ginekologa, a za pojedina stanja ili bolesti lekara je potrebno posetiti nekoliko puta godišnje.

Nije Novi Bečej jedina opština u kojoj su devojke i žene u problemu. U opštini Žabalj radi samo jedan ginekolog na 10.000 punoletnih žena.

Osim ovih problema, tu je i sistemsko zanemarivanje porodilišta, korupcija i nedopustiv tretman žena na porođaju, umanjenje naknada zarada na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta i kašnjenje naknada trudnicama na bolovanju, izostanak adekvatne podrške samohranim roditeljima, neravnopravan položaj mama preduzetnica, nedostatak mesta u vrtićima, veliki broj nezaposlenih trudnica i mama, skupo školovanje i neizvezno okruženje i ekonomska nestabilnost roditelja, piše portal Bebac.

Tatjana Macura, predsednica udruženja “Mame su zakon”, ističe za Danas da problem nataliteta nema samo Srbija, dodajući da je to globalni problem.

“Taj problem postoji u bogatijim i uređenijim državama i tamo ga ne rešavaju lako, što znači da će kod nas to ići teže. Međutim, da ne dajemo alibi unapred predstavnicima izvršne vlasti, treba reći i da samo suočavanje s tim da imamo problem sa natalitetom je jedan korak ka rešavanju istog. Dobro je što se poslednjih meseci ovo postala jedna od glavnih tema. Podsetiću da je nedavno predsednik Vučić među 10 glavnih tema naveo i povećanje broja dece”, ukazuje Macura.

Kako navodi naša sagovornica, prvi i osnovni razlog zašto ljudi ne šire porodice u Srbiji je ekonomske prirode.

“Dakle, ljudi imaju egzistencijalne probleme i s pravom više promišljaju o proširenju porodice. Taj problem je donekle rešen povećanjem jednokratnih naknada izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Međutim, to nije dovoljno, jer briga o deci ne obuhvata samo period od godinu dana, već duži period. Po zakonu smo u obavezi da se o deci brinemo do njihove 18 godine… U tom smislu, država bi morala da nađe dodatni model kako da ohrabri porodice da imaju decu”, naglašava Macura.

Po njenom mišljenju, u Srbiji postoji problem smanjenja broja dece koja su prva ili druga u porodici.

“Upravo zbog mera koje su donete, beleži se povećanje broja porodica koje imaju troje ili četvoro dece, ali imamo konstantan pad porodica koje čekaju prvo ili drugo dete. Moramo imati u vidu i to da dobar deo tih mladih bračnih parova odlaze iz Srbije, a to će verujem i naredni popis pokazati. Fokus u narednim godinama bi morao da bude na porodicama koje čekaju prvo ili drugo dete. Uz to bismo morali da smislimo paket mera finansijske podrške, odnosno paket mera koji obuhvata smanjivanje poreza i doprinosa na zarade žena koje se vraćaju na posao nakon što prođe godinu dana“, ukazuje Macura.

Danasova sagovornica smatra da bi država trebalo da prelomi i da u narednom budžetu koji će se usvajati krajem godine odvoji veliki deo za podršku porodici:

„To ne moraju biti direktna davanja, ona mogu biti i indirektna, ali tako tako da podrška motiviše mlade porodice da ostanu u Srbiji, da ovde rade i da imaju decu”.

Predsednik Srbije krajem novembra prošle godine najavljivao je i olakšice za studentkinje koje zatrudne tokom studija, kao i za studente – buduće očeve da bi se to na kraju svelo na preporuke visokoškolskim ustanovama koje do danas nisu sprovedene u praksi.

– Pošto prosečno u Srbiji majke danas rađaju prvo dete u 30. godini, pokušačemo da motivišemo studente, mlade žene i muškarce da ne beže od rađanja dece. Za studente odmah donosimo meru da ukoliko devojka zatrudni i rodi dete za nju ne važe ispitni rokovi, isto tako i za muškarca, koji je student. Dakle, da su oni položili godine, ali odredićemo rokove da obične fakultete moraju da završe do 26 godine života i računaće se kao da su ih redovno završili i u roku, a medicinski do 28 godine. Time dobijamo da ne moraju da se pojave baš u decembru, ako neko tad mora da se porodi ili u martovskom ili septembarskom ispitnom roku, već da uvek mogu da polažu, da ne moraju da imaju nove troškove, da ne plaćaju obnovu godina. Ali da ne bismo unizili neophodnost znanja moraju da završe fakultet do 26, a medicinski do 28. godine – rekao je Vučić u novembru 2021, obećavši da će u nekoliko narednih nedelja „to biti završeno u Narodnoj skupštini“.

Nakon toga je usledio zaključak Vlade Srbije sa neobavezujućim preporukama koji je, kako nam je potvrđeno u Ministarstvu prosvete, prosleđen svim visokoškolskim ustanovama u Srbiji kako bi postupile u skladu sa predloženim merama.

U tom zaključku je preporučeno visokoškolskim ustanovama da studentkinjama koje su zbog trudnoće, porođaja i nege deteta sprečene da prate nastavu, izvršavaju predispitne obaveze i polažu ispite, kao i studentima koji su postali roditelji i sprečeni su da prate nastavu, izvršavaju predispitne obaveze i polažu ispite, izmenama svojih opštih akata omoguće polaganje ispita nezavisno od redovnih ispitnih rokova, utvrde povoljnije uslove za upis naredne godine studija i omoguće produžetak rokova za završetak studija.

Kako se u navodi u zaključku, Vlada je saglasna da se na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač država studentkinje i studenti na koje se odnosi ovaj zaključak oslobode dodatnih troškova u vezi sa produžetkom rokova, troškovima ispitnih prijava i drugim troškovima koji proisteknu iz priznatih povoljnijih uslova studiranja ‒ najdalje do navršene 26. godine, odnosno 28. godine života za studente ingrisanih studija iz polja medicinskih nauka“.

Na Univerzitetu u Beogradu nam je rečeno da su ovaj zaključak dobili, ali da očekuju detaljnije uputstvo koje bi bilo osnov za eventualne izmene i dopune Statuta. I na pojedinim fakultetima kažu da su upoznati sa zaključkom, ali da čekaju da univerzitet zauzme jedinstven stav, kako se ne bi desilo da predložene mere za jedne važe, a da ih drugi ignorišu. U nezvaničnom razgovoru za Danas nekoliko dekana je prokomentarisalo da je lepo to što piše u zaključku Vlade, ali da nije pojašnjeno kakve su obaveze države, koja je očito htela finansijske izdatke da prebaci na teret fakulteta.