„Mnogo puta sam bio zgrožen komunikacijom kolega“: Psihijatar o ideji Slavice Đukić Dejanović da ginekolozima treba njihova pomoć

Ministarka prosvete je nedavno iznela tu mogućnost obrazloživši da „dobar razgovor“ može pozitivno da utiče na stabilnost i sigurnost žene i da svakoj trudnici „godi lepa i topla reč bez obzira na životno doba“.

Za razliku od ginekologa, koji smatraju da su opet „povređeni“ posle lova na veštice koji je uzrokovao prošlomesečni slučaj Marice Mihajlović, čija je beba umrla nakon porođaja u Sremskoj Mitrovici, i da njima ne trebaju psihijatri i psiholozi da bi radili svoj posao, psihijatar Radosavljević, međutim, dodaje:

„Nedostatak razumevanja, empatije, podrške znači propust u ličnom i profesionalnom razvoju. Dakle, treba tokom studija medicine potencirati humani aspekt profesije u svim elementima. Danas je aktuelno akušersko nasilje, a sutra problemi u komunikaciji sa onkološkim, kardiološkim pacijentima, pa infektološki, pedijatrijski pacijenti. Na žalost, mnogo puta sam i lično zgrožen načinima komunikacije kolega raznih specijalnosti o kojima sam saznavao od rodbine, prijatelja i svojih pacijenata“, navodi sagovornik Danasa.

Kako on dodaje, još su stari Grci rekli da lekar ne leči bolest nego bolesnika, a kako da ga leči lekar koji je grub, neotesan, neretko vređa pacijenta koristeći aktuelnu poziciju moći, a pacijent već u strahu nema izbora nego da podnosi nametnutu inferiornu poziciju.

„Potrebno je učiniti sve da svaki lekar bude dostojan svoje profesije i da onda u okviru svoje delatnosti razvija dodatni senzibilitet za problematiku klijenata kojima se bavi. Očito problem komunikacije lekar-pacijent treba naučiti pre početka samostalnog bavljenja ovom časnom profesijom, specijalista neke konkretne grane je odavno formirao svoja čvrsta uverenja, pa i kada su pogrešna izuzetno je teško menjati ih. Moguće da je dobra ideja da se na medicinskom fakultetu izučava predmet zdravstvena psihologija ili komunikacija u zdravstvu“, objašnjava on i dodaje:

„Na žalost, zaključak je da je medicina u svojim uskim specijalizacijama toliko iscepkala čoveka da se neretko zaboravlja čovek kao celovito biopsihosocijalno biće.“

Đukić Dejanović je govorila da je potrebno da ginekolozi dobiju instrukcije od psihologa i psihijatara kako treba prići ženi koja je, na primer, starija prvorotka, kako onoj koja je veoma mlada, na koji način pristupiti veoma obrazovanoj i uplašenoj osobi, a kako ženi iz naroda.

Istovremeno, Snežana Rakić, bivša direktorka GAK „Narodni front“ i bivša načelnica porodilišta u toj klinici, istakla je za Danas da ne treba ginekolozima da daju instrukcije psiholozi i psihijatri kako da komuniciraju sa ženama u porođaju.

„U pitanju su ljudi koji su završili medicinu i to im je u opisu posla. To što predlaže ministarka potpada pod kodeks ponašanja zdravstvenih radnika koji ima svaka bolnica u Srbiji, ali i druge zdravstvene ustanove. Ako neko ne radi po kodeksu, tada nema sankcionisanja. A, sankcioniše direktor ustanove. Da li ste čuli da je iko od tih direktora zdravstvenih ustanova u kojima se dešavaju ti skandali bio sankcionisan, smenjen? Nikad. O čemu sad pričamo“, navela je Snežana Rakić.

Slučajevi koji spadaju u akušersko nasilje, uključujući i verbalno, kakav je bio prošlomesečni Marice Mihajlović iz Sremske Mitrovice koja je izgubila bebu, nisu se ugasili. Sudeći po pisanju u Fejsbuk grupama, žene i dalje prijavljuju kako su „prošle na porođaju“ žaleći se na komunikaciju i odnos prema njima.