Psiholog: Ljutnja i gnev često pokretač za pozitivno delovanje, kao u slučaju Rio Tinta 1Foto: FoNet/Božana Pavlica

Zabrinjava činjenica da je u Srbiji sve zastupljenija ekološka anksioznost, ali su ljutnja i gnev izazvani osećajem nepravde često pokretač za pozitivno delovanje, što se verovatno dogodilo i u slučaju Rio Tinta, kada su ljudi počeli da organizuju proteste, rekao je FoNetu psiholog i istraživač Milan Stanojević.

On je u serijalu razgovora Vidokrug objasnio da je ekoanksioznost psihološko stanje uznemirenosti koje se javlja zbog sve goreg stanja životne sredine i straha od ekološke propasti.

Kod ljudi se, pri tome, javlja i neizvesnost šta će im se dogoditi u budućnosti, precizirao je Stanojević i ukazao na mnogobrojne posledice ekoanksioznosti po mentalno zdravlje.

U njih je ubrojao svakodnevna ili skoro svakodnevna stanja zabrinutosti i straha, nesanice, paničnih napada, poremećaja ishrane i psihosomatskih problema.

Budući da u Srbiji do sada nije pronašao bilo kakvu studiju o ekoanksioznosti, Stanojević se pozvao na istraživanja sprovedena u svetu i konstatovao da se taj problem često javlja kod mlađih osoba.

Kako je procenio, češće kod žena, nego kod muškaraca, kod ljudi koji osećaju izvesnu povezanost sa prirodom, ali i kod onih koji su pogođeni ili imaju veliku šansu da budu pogođeni ekološkim katastrofama.

S obzirom na to da je u Srbiji bilo takvih situacija i da ima ljudi koji znaju da bi bili potencijalno pogođeni, Stanojević je uveren da je problem ekoanksioznosti rasprostranjen, uprkos odsustvu naučnih studija.

Kada je reč o prevenciji, on zagovara da se više govori o tome šta su rešenja, ali i da se mediji više pozabave ovom temom i prikažu pozitivne primere u ekologiji, a ne samo negativne, koji stvaraju strah i odbojnost kod ljudi.

“Jedan od najvećih razloga za ekoanksioznost je što ljudi misle da su samo kap u moru i da sami neće moći ništa da urade”, ocenio je Stanojević.

Ukoliko ljudi redovno imaju negativne misli i strah od ekoloških katastrofa, on savetuje da se odmah jave psihologu i psihijatru, kako bi na vreme počeli da rešavaju taj problem.

“Dobro je i da se učlane u neke ekološke grupe, gde mogu da pričaju o problemima i dobiju psihološku podršku drugih ljudi koji se bave tim temama”, poručio je Stanojević.

Da građani i dalje nisu upoznati sa pojmom ekološke anksioznosti, pokazala je i FoNetova anketa medju građanima koja je pokazala da niko od ispitanika nije čuo za taj termin.

Polovina anketiranih nema ideju šta bi on mogao da podrazumeva, dok druga polovina pretpostavlja da se radi o izvesnim strahovima u vezi sa ekologijom, ali ne zna tačno na šta se taj strah odnosi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari