Psihološkinja povodom pucnjave na Vračaru: Od gubitka deteta u suštinskom smislu oporavka nema

„Zbog njih je naprosto neophodno ne samo da budu živi i da funkconišu, nego i da budu istinski posvećeni njima i životu“, rekla je Korać.

Prema njenim rečima, i sama deca – braća i sestre žrtava, imaju svoj proces žalovanja i oporavka, a kako će on proteći zavisi od mnogo faktora, počev od odnosa koji je svako od njih imao sa ubijenim bratom ili sestrom, do odnosa sa roditeljima.

„Proces žalovanja, i za decu i za roditelje, ima svoju dinamiku i obeležja, kao i svoje tipično trajanje, ali verujem da je u ovakvim slučajevima to sve ogromno uvećano“, istakla je Korać.

Ona nije želela da komentariše psihičko stanje dečaka koji je počinio zločin, ubivši osmoro školskih drugova i jednog čuvara, a ranivši još šestoro učenika i nastavnicu istorije, naglašavajući da se zvanično o njemu osim uzrasta ne zna skoro ništa, zbog čega ne može dati profesionalno odgovornu procenu.

„Ono što, sudeći po javno dostupnim podacima, izgleda jasno, to je da je on tokom ovog čina bio pri punoj svesti, takođe, da ga je pažljivo, detaljno i dugo planirao – što nije tipično za njegov uzrast“, ukazala je Korać.

To, kako navodi, posredno ukazuje na dve stvari – „s jedne strane na razvijenu inteligenciju, a sa druge strane na određena svojstva ličnosti u čijem javnom komentarisanju je ograničavaju kako Etički kodeks psihologa, tako i Konvencija o pravima deteta“.

Govoreći o tome da li je i ko sve zakazao u celoj situaciji, Korać je navela da bi, na osnovu javno dostupnih podataka, rekla da su pre svega zakazali roditelji, a posebno otac, koji ne samo da je držao oružje i municiju u kući, očigledno nedovoljno bezbedno sklonjene, nego je dečaka vodio u streljanu da bi naučio da puca.

„Ostali podaci o porodici, neophodni da bi se razumeo jedan ovakav čin, nisu javno dostupni, niti treba da budu javno dostupni, a upravo u tim podacima, pre svega, treba tražiti objašnjenja“, poručila je Nada Korać.

Prema njenim rečima, osim porodice, na decu deluju i drugi faktori: mediji – pre svega internet, a na njemu naročito društvene mreže – kao i opšta atmosfera u društvu, ali „ne samo našem“.

„Stiče se utisak da živimo na ruševinama jednog sveta, a novi se ne nazire, ali na tim ruševinama živimo svi, uključujući i svu našu decu, pa ipak, srećom, samo veoma malobrojni postaju ubice“, rekla je ona.

Korać je naglasila da se u traganju za onim što je „zakazalo“ treba prvenstveno usredsrediti na ono što je specifično za svaki pojedini slučaj, pa i za taj.

„I tu opet dolazimo do porodičnog okruženja, a porodica, zajedno sa svojom decom, živi na tim ruševinama i onda, opet, neko dete iz porodice ima problematično ponašanje, a neko nema“, rekla je Korać.

Ona je istakla da ukoliko je dečak, koji je pucao u školi, „živeo sa osećanjem da su mu pojedina deca iz njegovog okruženja učinila neko zlo – na šta bi mogao ukazivati podatak da je sačinio spisak onih koje namerava da ubije, bez obzira da li je to zlo faktički naneto – to bi svakako dovelo da nekog oblika agresije, ka spolja ili ka sebi“.

„Da nije bilo neobezbeđenog oružja u kući, plus obuke u pucanju – ova tragedija se ne bi dogodila“, rekla je Nada Korać za FoNet.

Sve vesti u vezi sa tragedijom na Vračaru pratite u Danasovom BLOGU.