Psihološkinja: Zašto se samo 20 odsto ljudi sa odmora vraća srećno?

Ono što razdvaja te dve grupe je, prema rečima Popić, nekoliko psiholoških faktora…

Bitnu ulogu u tome ima kako percipiramo svoju životnu situaciju (šta je to što napuštamo i čemu se vraćamo), zatim kako gledamo na svoj posao (ako ga ne volite očekivano je da nećete želeti da se vratite, a i ako ga previše volite i postavljate velika očekivanja, povratak isto može da bude frustrirajuće iskustvo), piše N1.

I na kraju tu je i faktor – kako gledate na odmor da li na njega idemo da se povežemo sa sobom ili da pobegnemo od sebe.

Upitana da li je, kako bi se sprečila depresivna raspoloženja, bolje u aktivnijoj formi provesti odmor i uvesti sebi neke obaveze, Popić navodi da je to pitanje koje je i samoj sebi postvila i da je došla do suprotnog podatka.

„Tih 20 odsto koji se vrate srećni su oni koji su istinski uspeli da se odmore, a oni koji se previše icrpe na odmoru – to je taj aktivni odmor ili koji rade na odmoru nisu ga istinski iskoristili i verovatno da će se vratiti umorni ili pod većim rizikom za depresivno raspoloženje“, rekla je Popić.

Ona je istakla da depresivno raspoloženje posle odmora ide rame uz rame sa depresivnim raspoloženjem posle praznika, Nove godine, Božića…U pitanju je ista letargija, umor i doživljaj bezvoljnosti pa čak i postavljanje nekih pitanja šta je to što želimo od svog života. Čak može i da izglada i kao mini egzistencijalna kriza, naglašava Popić.

Kako izbeći depresiju posle odmora?

Na pitanje kako da izbegnemo takva depresivna raspoloženja, ona kaže da smo dužni prema sebi da odmoru priđemo na malo pametniji način – a to je da sebi na odmoru dozvolimo da budemo u sadašnjem trenutku, da imamo raznolika iskustva, da se povežemo s ljudima, da nekako odmor na pametan način iskoristimo i da on bude prilika da se stvarno odmorimo…

Popić kaže da joj se čini da očekujemo od odmora da se očistimo od stresa koji sakupljamo godinu dana i da su ta očekivanja najveći neprijatelj da se istinski odmorimo.

Kaže i da je ideja da je dovoljno tri četiri nedelje odmora godišnje da se potpuno resetujemo i da bude rukom odneseno ono što se godinu dana dešava, a svaki dan smo pod stresom – ali da to ne ide tako.

„Naš stav prema odmoru i prema životu može da bude problem“, kaže.

Ona dodaje da je kada nismo na odmoru suština da shvatimo da danas treba da živimo život i da uvedemo male prakse u svakodnevnu rutinu, kao što su vođena meditacija ili pisanje.

Kaže da studija, koja ju je oduševila, pokazuje da pisanje 15 minuta dnevno o tome kako se osećate ili meditacija, ili druge tehnike koje vam omogućavaju da se povežete sa sobom daju dugoročne efekte u smislu pravazilaženja stresa.

„Ne možete da čekate odmor da se to reši, to je kao da ste sebi rekli jednom godišnje ću da napunim benzin u svojim kolima“, rekla je Popić.

Koliko dana je dovoljno ili minimalno da provedete na odmoru da biste se odmorili

Upitana koliko dana je dovoljno ili minimalno da se čovek odmori na godišnjem odmoru, ona navodi da je to pitanje vrlo podložno duskusiji, ali da iskustveno zna da bez dve nedelje ljudi teško istinski mogu da se odmore.

Dodaje da joj klijenti kažu da im je samo nedelju dana potrebno da sebe uvedu u stanje relaksacije.

„Ali važno je baviti se kvalitativnim pokazateljima – ako ste sebe istinski uspeli da isključite vama će i mini odmori biti sjana prilika da se povežete sa sobom, a ako ste stalno na autopilotu ni četiri nedelje neće biti dovoljno da se stvarno odmorite“, kaže Popić.

Ocenjuje i da mini odmori i putovanja za vikend mogu da daju neke dobre rezultate i da se uvedu kao životni stil ako to možemo sebi da priuštimo i organizujemo.

Takvi kraći odmori nas, dodaje i manje destabilizuju, brže nas vrate rutini, a duži i egzotični odmori nose veći rizik da ćete kada se vratite imati depesivno rapsoloženje, pošto ste se vratili drugačiji sa nekog putovanja.

„Nemoguće je naći formulu danas Zanzibar, sutra Srbija“, slaže se Popić sa konstatacijom voditelja.

I oko pitanja normalnog vremena prilagođavanja posle odmora spominje se nedelju dana, ali je akcenat na tome šta radimo tih nedelju dana. „Ako postoji mogućnost da postepeno uđemo u radnu rutinu, to može da nam pomogne“, rekla je Popić i dodala da bi poželjno bilo da ostavimo dan – dva posle odmora da isprocesiuramo, da se ne ide pravao sa puta u radne obaveze.