Psiholozi su deficitarni u Srbiji: Samo 123 njih radi u domovima zdravlja u čitavoj državi

Koliko ima psihologa pokazuje istraživanje koje je urađeno pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja tokom avgusta, septembra i oktobra ove godine, a obuhvatilo je trećinu psihologa iz primarne zdravstvene zaštite.

Rezultati istraživanja su pokazali da psiholozi u domovima zdravlja, u najvećoj meri, rade sa decom, adolescentima i mladima, kao i osobama koje imaju dijagnoze mentalnih poremećaja, dok se naši sugrađani za pomoć javljaju, pre svega, zbog problema u vezi sa decom, depresijom i anksioznošću.

Istraživanje: Psiholozi uglavnom rade sa decom

Čak 55 odsto ispitanika navelo je da nema neophodne uslove da sprovodi adekvatan psihološki tretman svima kojima je potreban. Svaki treći psiholog iz doma zdravlja rekao je da nema dovoljno vremena za rad, četvrtina da nema adekvatan prostor, trećini da psihološki testovi nisu na raspolaganju, dok je skoro polovina izrazila nezadovoljstvom svojim primanjima.

Da uloga psihologa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti nije dovoljno jasno definisana smatra trećina ispitanika.

Iako 84 odsto psihologa prepoznaje važnost multidisciplinarne i multisektorske saradnje za svakodnevno obavljanje posla, oko trećina njih smatra da ona ne funkcioniše u dovoljnoj meri.

Kada bi bilo više psihologa u domovima zdravlja, to bi, kako kaže sagovornica Danasa psiholog Branka Tišma, i školskim psiholozima bila velika podrška.

– Ukupno u zdravstvu je zaposleno 350 psihologa, u školama nešto više od 800, znači samo 1.200 ljudi brine o svim našim problemima i krizama, što je nedovoljno. Možda nije u redu da ja kao školski psiholog komentarišem, ali i jeste. Znate šta se zapravo dešava? Kad ljudi odlaze u penziju ili menjaju radno mesto i izađu na neki način iz zdravstva, najčešće se na njihovo mesto ne primi niko. Ugasi se ili se preusmeri na neke druge profesije koje su u tom trenutku potrebne zdravstvu. Ali, zaista taj broj od 123 psihologa u domovima zdravlja je izrazito mali jer ne mogu da podmire sve one potrebe različite koje postoje, a to pravi problem i drugim instituacijama koje se bave decom, kao što su, na primer, škole – objašnjava Tišma.

Ona naglašava da je i školskim psiholozima koji rade sa decom neretko potrebna podrška sa strane.

– Nekad su postojala Savetovališta za decu i omladinu pri domovima zdravlja, ona su se uglavnom pogasila. Malo ih ima ili ih uopšte nema. Imate sada nekoliko institucija koje se bave decom, kao što je Institut za mentalno zdravlje Palmotićeva, ali tu dolaze deca iz cele Srbije. Tako da su oni preopterećeni, a nama je nekad potrebna manja podrška jer je škola živi organizam gde se dešava mnogo toga i prosto ponekad je potrebna podrška sa strane. Ona se ne dešava jer nemamo kome da se obratimo – ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, i psiholozi u školama pokušavaju na najkvalitetniji mogući način reše sve što se dešava u školi, ali da su njihove obaveze usmerene i na druge stvari koje se tiču nastave, odnosa sa roditeljima, rada u timovima, a da je samo jedan porocenat njihovog radnog vremena predviđen da se bave decom i roditeljima.

– A zapravo zadnjih godina se sve više dešava da se uglavnom bavimo decom i problemima koje imaju, ali nažalost ne možemo uvek da obezbedimo kontinuitet, i naravno da bi školskim psiholozima dosta značilo kada bi u domovima zdravlja bilo više psihologa, posebno tih savetovališta za decu i odrasle, roditelje – naglašava Branka Tišma i dodaje da bi psiholozi u domovima zdravlja bili od koristi u rešavanju problema koji prevazilaze školu, a nisu još za institucije.

– U tom delu nemamo nikakvu podršku sistema, ni mi u školama, ali ni roditelji kojima je ta podrška zaista potrebna. Međutim činjenica je da promene uvek idu sporo, a urušavanje vrlo lako i jednostavno, ali bitno je da postoji volja da se problem reši – kaže ona.

Do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor na pitanje kada će Ministarstvo zdravlja uposliti nove psihologe u primarnu zdravstvenu zaštitu, kao što je to obećala prof. dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja, odmah nakon tragedije u Ribnikaru.

Uslovi za psihološki tretman

Glavni i elementarni uslov za psihološki tretman je da psiholog ima svoju prostoriju, naglašava Branka Tišma.

– Drugi uslov je da ta prostorija bude opremljena različitim psihološkim mernim instrumentima koji treba da pomognu psihologu da pored opservacije i informacija koje, recimo, donosi roditelj, može efikasnije da proceni status deteta i njegov problem. Potrebno je da se poštuje vreme psihologa, znači kad krenete u taj proces rada sa detetom ili roditeljem nije dobro da drugi ulaze i da vas prekidaju zato “što imaju potrebu”. To su uslovi kojima neće biti ometani u radu, što je, čini mi se, najteže obezbediti – objašnjava Tišma.

Plate psihologa sve manje

Tišma dodaje da nije čudo što su psiholozi u domovima zdravlja nezadovoljni primanjima, jer i “plata psihologa i pedagoga u školi ista je kao početnika nastavnika ili učitelja”, s tim što učitelj i nastavnik imaju dodatke za starešinstvo, vođenje dece na ekskurzije, a stručnim saradnicima se obračunava samo po stažu.

– Kako vreme prolazi plata psihologa i pedagoga je zapravo sve manja u odnosu na druge zaposlene koji rade direktno sa decom – navodi psiholog Branka Tišma.