Psihoterapeut Jovašević: Dominira strah od neizvesnosti

Sve ostalo je, kako u ovonedeljnom Intervjuu na mreži kaže dr Marko Jovašević, savetodavni psihoterapeut, jako individualno.

„Nekome će u ovom trenutku odgovarati meditacija, nekome molitva, nekome joga, a nekome kratke vežbe intezivnih treninga. Neko će iskoristiti ovu situaciju da se više druži sa ukućanima i decom. Nekome će mir donositi igranje igrica ili društvenih igara, a nekome kreativnost, pisanje ili čitanje. Tu je i pregršt neodgledanih serija i filmova koje već dugo čekaju na vas“, kaže Jovašević.

Glavni strah koji u ovom trenutku dominira, ocenjuje on, jeste strah od neizvesnosti.

„I u mirnodopskim uslovima kao i u ovim okolnostima misli uglavnom lete od razmišljanja o prošlosti koje vodi u tugovanje i kajanje, a ako potraje i u depresiju, do odlaska u budućnost, nekonstruktivnog razmišljanja o budućnosti koje vodi u anksioznost. U ovoj situaciji svako razmišljanje o budućnosti odvešće nas u neizvesnost, strah i paniku. Ostaje nam sadašnji trenutak, ono jedino što postoji i ono jedino na šta bi trebalo da se fokusiramo u ovim danima. Da naša jutarnje pitanje ne bude ‘do kada će ovo da traje’, već ‘šta ja mogu danas korisno da uradim da mi ovaj dan ne prođe uzaludno’. Da biste uspeli da osvestite sadašnji trenutak koristite sopstvena čula, ona su glavna i odgovorna da bismo u svakom trenutku bili svesni onoga što se zaista dešava oko nas“, savetuje Jovašević.

Uoči nagoveštaja krize, kako kaže, reakcije pojedinaca pojavljivale su se u dvema krajnostima.

„Jedni su bili previše neozbiljni i opušteni, dok su drugi bili iracionalno uplašeni. Sada, nakon nekoliko nedelja, i dalje je podeljeno, ali između onih koji proaktivno koriste ovu situaciju i onih koji su zabrinuti za nepredvidivu budućnost“, kaže naš sagovornik.

Paniku u trgovinskim objektima i gomilanje nepotrebnih količina namirnica uoči najavljivanja vanrednog stanja objašnjava ratovima i inflacijama koje su naši građani iskusili u proteklih nekoliko decenija.

„Sve se to izdešavalo jako brzo i u kratkom istorijskom periodu i ostavilo neprijatan ožiljak sećanja koji se polako ugrađuje i u naš gen. Kada nastupi strah u ekstremnoj dozi i kada se pomeša sa iskustvom i sećanjima iz prošlosti, to dovodi do panike među ljudima koji tada počinju da prave nekakve nepromišljene i neracionalne poteze, kao što je masovna kupovina hrane i sredstava za ličnu higijenu što dovodi do pustošenja rafova u marketima, čime pokazujemo izuzetnu nesolidarnost, a ako to traje duži vremenski period, onda prerasta u sveopštu ksenofobiju“, smatra on.

O mogućim posledicama ovakvog stanja po našu psihu, ukoliko ono potraje, još uvek je rano govoriti.

„Za razvijanje određene patologije kada je u pitanju psihičko zdravlje potrebna je dugotrajna izloženost određenom stresoru, zato napominjem da vreme ovde igra ključnu ulogu i funkciju“, zaključuje Jovašević.

https://www.facebook.com/www.danas.rs/photos/a.401114090073963/1384146965103999/?type=3&theater