Foto: Beta/Emil VašPrema izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti i Referentne laboratorije EU širenje visoko patogenog virusa ptičjeg gripa, koje je zabeleženo u proteklih godinu dana, najteži je do sada registrovani talas ovog virusa u Evropi.
Kako se navodi, dosadašnji bilans je blizu 50 miliona uništene živine u zaraženim uzgajalištima. I u Srbiji susednoj Mađarskoj, na područjima geografski bliskim Vojvodini, na farmana peradi beleže se slučajevi zaraze, a poslednji takav nedavno je zabeležen na farmi ćuraka.
Stručnjaci veterine ali i ornitolozi kažu da su kod nas zabeleženi samo sporadični slučajevi avijarne influence i to kod divljih ptica, te da je situacija u Srbiji stabilna i nije zabeležen nijedan slučaj izbijanja ove zarazne bolesti na većim gazdinstvima na kojima se uzgaja živina, kao ni na komercijalnim farmama živine.
Prema evduenciji Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“, ptičji grip, sa svojim visokopatogenim sojem H5N1 dijagnostikovan je na teritoriji Republike Srbije tokom ove godine u svim administativnim okruzima Vojvodine, ali ga nije bilo na komercijalnim farmama.
„U pitanju su sporadični slučajevi oboljenja, koji su potvrđeni kod divljih ptica, pretežno u populaciji labudova grbaca. Na teritoriji Južnobačkog i Sremskog okruga, tokom ove jeseni zabeležena su dva žarišta oboljenja, prvi slučaj zabeležen je na teritoriji grada Novog Sad, na reci Dunav, dok je drugo žarište zabeleženo na jezeru Sot, na teritoriji opštine Šid. Visoko patogeni virus avijarne influence je u oba slučaja potvrđen kod labudova grbaca. Tokom ove epizootije,u našoj zemlji nisu zabeleženi slučajevi oboljenja na komercijalnim farmama živine, niti slučajevi većeg pomora divljih ptica“, objašnjava dr Biljana Đurđević, naučna saradnica Odeljenja za epizootiologiju, klinička ispitivanja i DDD, Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“.
Dr Milanko Šekler, koordinator Nacionalne referetne laboratarije za avijarnu influencu, kaže da širenja virusa ptičjeg gripa kod nas nije bilo na farmama i u masovnoj proizvodnji živine, i podseća da je monitoring avijarne influence počeo od prošle godine i vrlo je temeljan.
„Mi nemamo kao Mađarska tako jako razvijenu živinarsku proizvodnju. Kod nas su samo prisutne farme kokošaka i piladi, dok susedi gaje patke, guske, ćurke i imaju masovnu proizvodnju. Prošle godine počeo je monitoring avijarne influence i mi detaljno pratimo situaciju i stanje avijerne influence i kod domaće živine i kod divljih ptica. Imamo dosta uzoraka divljih ptica i tragamo šta ima od virusa, da li su opasni i za živinu i za ljude. Monitoring u formi aktivnog nadzora podrazumeva da se ispituju uzorci divljih ptica sa različitih područja gde je prisutan rizik, dok pasivan nazdor podrazumeva da se analiziraju leševi uginulih ptica. Bilo je pozitivnih uzoraka prethodnih meseci kod uginulih labudova u Vojvodini i rečnih galebova“, objašnjava za Danasa dr Milanko Šekler.
On posebno naglašava da virus, iako opasan za ljude, nije masovno raširen u ljudskoj populaicji.
„U celom svetu od njegovog pojavljivanja 2005. godine ima oko hiljadu obolelih i to su uglavnom ljudi koji su zaposleni na farmama živine, gde su bili izloženi velikoj koncentraciji patogena. Virus se teško prenosi na ljude, a smrtnost od avijarne influence među ljudima je 50 odsto“, objašnjava dr Milanko Šekler.
Sagovornici Danasa, veterinari i ornitolozi, kažu da u prenošenju virusa avijarne influence veliku ulogu imaju divlje migratorne vrste ptica, od kojih mnoge mogu biti nosioci, odnosno rezervoari oboljenja, bez vidljivih simptoma bolesti.
„Rizik za prenošenje virusa je veći tokom zimskih meseci, u periodu intenzivnih migracija ptica. Dokazano je da pojedine vrste divljih plovuša, pre svega određene vrste pataka, imaju značajnu ulogu u prenošenju virusa na velike udaljenosti. S obzirom da su u našoj zemlji zabeleženi samo sporadični slučajevi oboljenja, može se zaključiti da su u prenošenju virusa kod nas ključnu ulogu imale divlje ptice“ , kaže dr Marko Pajić iz Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“.
Prema njegovim rečima, u slučaju sumnje na oboljenje, sprovodi se epizootiološki uviđaj od strane nadležnih epizootiologa i inspekcije, i primenjuju se mere koje podrazumevaju kontrolu zdravstvenog stanja ptica kao i dijagnostička ispitivanja uzoraka poreklom od jedinki koje pokazuju simptome oboljenja.
„Posledice širenja virusa ptičjeg gripa su bezbednost i briga po ljudsko zdravlje, ogromno stradanje u živinarskoj proizvodnji, zbog čega imamo nagli skok cena živinskog mesa i nedostak jaja. Imamo i veliko stradaje divljih ptica, jer je virus uspeo da opstane tokom zime i najugroženije su ptice vodenih staništa, koje se kolonijalno gnezde. Razlog tome je jer one borave u velikoj gustini na malom protoru, i brzo među sobom prenose virus“, objašnjava ornitolog Milan Ružič, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Navodi da je populacija pelikana na Balkanu desetkovana za 25 odsto, stradaju labudovi, zatim kolonije morskih ptica. De[ava se da po prvi put u istoriji imamo virus iz prirode koji ugrožava divlje vrste.
Kako ističe, uzrok svega je ugoržavanje prirode koje vrši čovek, jer kada se staništa divljih ptica gase, kada nestaju na Mediteranu slatkovodne i slane močvare, za posledicu imamo smanjenje područja na kojima divlje pice mogu da žive i naterali ih da se skoncetrišu na manjen broju lokacija i da priđu bliže čoveku.
„Jedini način na ovo sprečimo je da bolje štitimo prirodu. Vojvodina je pre 200 godina bila velikim delom močvara, sada je to samo u tragovima, ptice se rasteravaju a krivolov doprinosi širenju virusa. Kada se zabrani lov na ptice vodenih staništa, širenje virusa se ograniči a važno je i da ljudi ne dozvoljavaju svojoj živini da se slobodno šeta van svog dvorišta“, upozorava Ružič.
Kako se širenje ptičjeg gripa kontroliše ?
U slučaju pojave bolesti, oko žarišta zaraze određuju se granice zaraženog područja u poluprečniku od najmanje 3 kilometra i ugroženog područja, u poluprečniku od najmanje 10 kilometara.
U ovim zonama primenjuju se pravilnikom propisane mere a koje se pre svega odnose na kontinuirani nadzor zdravstvenog stanja živine od strane ovlašćenih veterinarskih službi i nadležnih epizootiologa sa veterinarskih instututa. Na svim gazdinstvima u zaraženim i ugroženim zonama u kojima se uzgaja živina vrši se popis sve živine, pojačana klinička i dijagnostička ispitivanja, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta divljih ptica sa živinom, zatvaranje živine u objekte.
Na gazdinstvima na kojima je potvrđena bolest, vrši se neškodljivo uklanjanje živine/ptica. Primenjuju se i privremene restriktivne mere koje podrazumevaju zabranu prometa živine i ptica, jednodnevnih pilića, jaja, mesa od živine i proizvoda živinskog porekla, kao i uvođenja nove živine i ptica na gazdinstvo.
Tokom trajanje zaraze, u ovim zonama zabranjuje se organizovanje sajmova, izložbi i prodaja ptica na otvorenom. Pored toga, podizanje nivoa biosigurnosnih i higijenskih mera na viši nivo u objektima u kojima se uzgaja živina predstavljaju mere koje se primenjuju u cilju sprečavanja i daljeg širenja ove zarazne bolesti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
